Разговори о спајању британских трговинских ланаца Сејнзбериз и Морисонс завршени су без договора, пише Гардијан. Иза корпоративне вести стоји питање које се тиче сваког домаћинства: да ли већи супермаркет значи и повољнију куповину? Одговор зависи од тога шта се дешава са конкуренцијом, трошковима и избором на локалном тржишту.
Спајање две компаније може да донесе уштеде у набавци, транспорту и управљању. Међутим, уштеда коју оствари трговац не прелази аутоматски у новчаник купца. Компанија може да је искористи за ниже цене, али и за већу добит, отплату дугова или улагања.
Зато овакве послове треба посматрати из два угла. За акционаре је важна вредност компаније после спајања, док је за потрошача пресудно колико кошта корпа намирница и где још може да купује. Та два интереса могу да се поклопе, али нема гаранције да ће се то догодити.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Британско искуство већ нуди упозорење. Тамошња Агенција за конкуренцију и тржишта, позната као CMA, блокирала је 2019. планирано спајање Сејнзбериза и Асде. Регулатор је проценио да би посао ослабио конкуренцију и могао да донесе више цене и лошији избор.
Тадашња одлука не одређује исход сваког будућег спајања. Она, ипак, показује зашто обећања о ефикасности морају да се провере у пракси. Величина нове компаније сама по себи не говори шта ће купац затећи на полици.
Конкуренција почиње у комшилуку
Национални тржишни удео важан је за процену снаге једног ланца, али купац не бира између свих продавница у земљи. Он обично бира између објеката до којих може разумно да стигне. У малом месту, губитак једног независног конкурента може да има већи значај него што показују национални проценти.
Замислимо насеље са два велика супермаркета различитих власника. Ако оба пређу под исту управу, зграде могу да остану отворене, али власник више нема исти разлог да их међусобно супротставља ценама. То је хипотетички пример, а не тврдња о конкретном исходу разговора Сејнзбериза и Морисонса.
ФОТО: Контраст/ИлустрацијаУ истрази из 2019. CMA је разматрала и националну и локалну конкуренцију. Обухватила је продају у продавницама, интернет куповину и бензинске станице. Закључила је да најављена снижења не отклањају ризик од укупног слабљења тржишног притиска.
За купце је зато важно да постоје стварне алтернативе: други ланац, мања продавница или доступна испорука. Ако прелазак код конкурента захтева додатни превоз и време, номинално јефтинија понуда може да постане мање привлачна. Конкуренција има вредност само ако потрошач може да је искористи.
Уштеде имају и своју цену
Обједињена набавка може да помогне трговцу да договори повољније услове. Заједничка логистика такође може да смањи непотребне испоруке и празне вожње. То су могуће користи спајања, али њихова величина зависи од организације и услова конкретног посла.
Постоји и друга страна рачунице. Усклађивање информационих система, складишта, понуде и радних процедура захтева новац и пажњу руководства. Ако интеграција буде спорa или скупа, део очекиваних уштеда може да нестане пре него што стигне до потрошача.
ФОТО: Контраст/ИлустрацијаВећа преговарачка моћ према добављачима није исто што и бољи положај свих учесника. У аналитичком смислу, треба проверити да ли ниже набавне цене одражавају већу ефикасност или пребацивање притиска на произвођаче. Посебно је важно питање шта се дешава са мањим добављачима који немају много других великих купаца.
Одустајање од спајања зато не мора да означава пословни неуспех. Компанија може да процени да су трошкови, услови одобрења или сложеност интеграције превелики. За коначну оцену потребни су подаци, а не само атрактивна прича о настанку новог трговинског гиганта.
Шта купцу заиста доноси уштеду
Корисно је раздвојити питање власништва од питања свакодневних цена. CMA је у засебном истраживању, објављеном у новембру 2024, утврдила да су готово све анализиране цене за чланове програма лојалности доносиле стварну уштеду у односу на уобичајену цену. То, међутим, није значило да је сваки такав производ најјефтинији међу конкурентима.
ФОТО: Контраст/ИлустрацијаПрактична поука је да попуст треба поредити са другим доступним понудама. Цена по килограму или литру помаже да се различита паковања сведу на исту меру. За домаћинство је важнији укупан трошак редовне куповине него једна упадљива акција.
Исто мерило може да се примени на велике корпоративне послове. Њихов успех за потрошаче треба оцењивати кроз цене, квалитет, доступност и избор после спајања. Са становишта купца, већи ланац има смисла ако те услове побољшава, а не само ако постаје већа компанија.
