Огромне канџе, дугачак врат и десетине ситних зуба давали су новооткривеном диносаурусу застрашујући изглед. Ипак, палеонтолози сматрају да се врста Kayrasaurus changliensis највероватније хранила биљкама, упркос особинама које бисмо лако повезали са опасним предатором.
Овај необични становник данашње североисточне Кине живео је пре око 125 милиона година, током ране креде. Припадао је теризиносаурима, групи двоножних диносауруса познатих по малим главама, издуженим вратовима, перју и упадљивим канџама на предњим удовима.
Истраживачи из Кине и Сједињених Америчких Држава описали су нову врсту у часопису Journal of Systematic Palaeontology. Откриће је засновано на готово потпуном скелету из формације Јиксијан, једног од налазишта која чувају остатке живог света тог раздобља.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Чак и међу сродницима необичне грађе, нова врста издваја се величином и зубима. Пронађена јединка била је знатно крупнија од других познатих теризиносаура из исте праисторијске заједнице, а њена доња вилица имала је рекордно много зуба.
Посебно је занимљиво што скелет, према процени научника, припада животињи која још није достигла зрелост. То значи да сачувани примерак вероватно не показује највеће димензије које је ова врста могла да достигне.
Велики диносаурус који је још растао
Палеонтолози процењују да је пронађена животиња била дугачка више од 3,6 метара и да је могла да тежи око 274 килограма. Те вредности описују дужину и процењену масу, а не висину диносауруса док стоји на задњим ногама.
Према истраживању, била је најмање 1,6 пута већа од примерка врсте Beipiaosaurus inexpectus који служи као основа за њен научни опис. Таква разлика показује да су блиски сродници у истом региону већ тада могли знатно да се разликују по величини.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСкелет је довољно очуван да омогући подробно проучавање лобање, вилица, кичме и предњих удова. Ипак, недостају задњи удови и поједини други делови, па реконструкција целог тела захтева поређење са сродним врстама.
Истраживачи су користили и компјутерску томографију како би направили тродимензионалну реконструкцију лобање. Она омогућава преглед структура које се споља тешко уочавају и пружа додатне податке о анатомији главе.
Чињеница да животиња није била одрасла оставља отворено питање њене коначне величине. За поузданију процену били би потребни нови фосили, нарочито остаци зрелих јединки исте врсте.
Много зуба, али вероватно биљна исхрана
У свакој половини доње вилице налазило се најмање 45 зуба, више него код било ког другог познатог теризиносаура. У свакој половини горње вилице забележена су најмање 32, при чему су зуби били изузетно ситни и густо распоређени.
Сам број зуба, међутим, не открива да ли је животиња ловила плен. За разумевање исхране важнији су њихов облик, распоред и однос са осталим деловима вилице, а код нове врсте те особине указују на биљоједа.
Сличности са бејпјаосаурусом навеле су научнике да претпоставе да је нови диносаурус имао снажнији загрижај и робусније тело. Вероватно је био мање прилагођен брзом трчању од неких сродника који су живели у истом окружењу.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаРазличита грађа могла је да значи и различит начин прибављања хране. Док су крупније врсте можда више користиле главу и вилице, виткији сродници могли су више да се ослањају на предње удове.
Такве разлике могле су да олакшају заједнички живот више сродних врста, смањујући њихово надметање за исте ресурсе. Ипак, ово су претпоставке засноване на анатомији, а не непосредан доказ о свим појединостима њиховог понашања.
Канџе откривају више од застрашујућег изгледа
Теризиносаури припадају тероподима, широј групи у којој су и чувени месоједи попут тираносауруса и велоцираптора. Њихова биљна исхрана показује да припадност тој групи није нужно подразумевала лов на друге животиње.
Ни велике канџе нису морале да служе усмрћивању плена. Истраживања различитих теризиносаура указују да су облици канџи могли бити прилагођени хватању, копању или другим задацима, а код појединих врста разматра се и привлачење вегетације.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНова анализа породичног стабла смешта кајрасауруса на једну од раније издвојених грана теризиносаура. Истовремено, аутори предлажу да су се каснији представници можда поделили у две групе које се разликују по облику канџи.
Једна је имала робусније и закривљеније канџе, док су код друге оне постајале издуженије и тање. Због непотпуних фосила, предложену поделу треба додатно проверити новим налазима.
Застрашујући изглед зато није поуздан водич кроз живот праисторијске животиње. Кајрасаурус вероватно није био ловац на крупан плен, али његове канџе, зуби и телесна грађа откривају колико су различити могли бити начини живота диносауруса.
