Бебе које су родиле мајке са анемијом имају мањи обим мозга, нарочито у областима важним за кретање, учење и регулисање емоција, показало је ново истраживање. Научници упозоравају да би уочене разлике касније могле да се одразе на когнитивни развој деце.
Више од трећине трудница у свету има анемију, стање које најчешће настаје услед недостатка гвожђа и смањеног броја црвених крвних зрнаца, пише Гардијан.
Међу уобичајеним симптомима су умор, вртоглавица, слабост и отежано дисање, а највише стопе анемије бележе се у подсахарској Африци и јужној Азији.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Истраживачи са Краљевског колеџа у Лондону и Универзитета у Кејптауну пратили су више од 300 мајки и њихових беба у Јужној Африци. Мозак деце сниман је магнетном резонанцом више пута, у периоду од трећег месеца живота до навршене друге године.
Резултати су показали да је укупан обим мозга код беба чије су мајке имале анемију у просеку био четири одсто мањи него код деце мајки без овог стања. Разлика је забележена иако су све труднице са анемијом имале само блажи облик поремећаја.
Анемија у трудноћи и развој кључних делова мозга
Разлике су уочене у три важне области мозга – путамену, каудатном једру и корпус калозуму. Путамен и каудатно једро учествују у контроли покрета, учењу, мотивацији и другим сложеним функцијама, док корпус калозум представља сноп нервних влакана који повезује леву и десну мождану хемисферу.
– Све три области мозга повезане су са кључним неуропсихолошким функцијама – рекла је Џесика Рингшо, главна ауторка студије и истраживачица Института за психијатрију, психологију и неуронауку Краљевског колеџа у Лондону и Универзитета у Кејптауну.
ФОТО: PixabayОна је као примере навела брзину обраде информација, регулисање емоција и извршне функције, односно способности које омогућавају планирање, усмеравање пажње, памћење упутстава и контролисање понашања.
Посебну забринутост изазива податак да се разлика између две групе деце током прве две године није смањивала, већ је постајала израженија. Корпус калозум је код деце чије су мајке имале анемију био око четири одсто мањи у узрасту од 12 месеци, а око шест одсто мањи када су деца напунила две године.
Разлике би могле да постану видљиве у школи
Ранија истраживања спроведена у Јужној Африци открила су сличне разлике у обиму мозга код мале и деце школског узраста. Према речима истраживача, то указује да се промене не губе нужно током одрастања.
– То нису деца која сустижу вршњаке и код којих разлике у мозгу временом нестају. Оне су присутне и када деца напуне шест година и крену у школу, када би могле да се претворе у уочљивије когнитивне тешкоће – објаснила је Рингшо.
ФОТО: ORION PRODUCTION/ShutterstockНалази би могли да помогну у објашњавању резултата ранијих студија, према којима су деца рођена од мајки са анемијом остваривала слабије резултате на тестовима развоја. Ипак, разлике у структури мозга саме по себи не значе да ће свако дете имати проблеме са учењем или емоционалним развојем.
Мајке са анемијом и оне без ње биле су веома сличне када је реч о приходима домаћинства, доступности хране и другим важним животним околностима. Истраживачи због тога сматрају да налази снажно указују на повезаност анемије мајке и развоја мозга детета.
Зашто је важно рано откривање недостатка гвожђа
Резултати додатно наглашавају значај спречавања и лечења анемије код жена у репродуктивном добу, а посебно током трудноће. Рингшо је истакла да би труднице требало редовно тестирати на анемију и недостатак гвожђа, а затим, у складу са проценом лекара, применити оралне препарате или интравенску надокнаду гвожђа.
Узроци анемије могу бити сложени и не своде се увек само на исхрану. Она може бити повезана са недостатком појединих хранљивих материја, хроничним болестима, крварењем и инфекцијама. Студија је, на пример, показала већу учесталост анемије код жена које живе са ХИВ-ом.
ФОТО: Shutterstock AI Generator– Зато су важне интервенције које обезбеђују довољно гвожђа, али и одговарајуће лечење инфекција – нагласила је Рингшо.
Иако је Светска здравствена организација смањење учесталости анемије поставила као један од приоритета јавног здравља, напредак је током претходне две деценије углавном стагнирао.
– Анемија сада више него икада мора да буде у средишту јавноздравствених напора ако желимо да деца не само преживљавају већ и напредују – поручила је Рингшо.
Преносиви МРИ скенери омогућили нова истраживања
Истраживање, објављено у научном часопису Brain Communications, спроведено је уз помоћ нових МРИ скенера који су јефтинији и лакши за транспорт од класичних болничких уређаја.
Научници су упоредили снимке добијене традиционалним МРИ апаратима снажног магнетног поља са снимцима направљеним преносивим уређајима слабијег поља. Установљено је да су и преносиви скенери довољно осетљиви да открију разлике у мозгу беба чије су мајке имале анемију.
ФОТО: Shutterstock Gen AIПрофесор неуроснимања Стив Вилијамс са Краљевског колеџа оценио је да је студија показала да нова технологија може да мери утицај неухрањености на развој мозга већег броја деце, чак и у срединама са ограниченим ресурсима. То би могло да омогући рану процену успешности програма за спречавање анемије и других облика недостатка хранљивих материја.
