Анемија означава смањен број еритроцита у крви и/или смањену количину хемоглобина у крви. Хемоглобин је протеин у еритроцитима који у свом саставу садржи гвожђе и задужен је за пренос кисеоника од плућа до ткива. Недостатак гвожђа може довести до анемије али то није увек случај.
Залихе гвожђа могу бити ниске одређено време пре него што ниво хемоглобина опадне.
„Могуће је имати нормалну крвну слику, а истовремено имати смањене залихе гвожђа. Ово стање се назива недостатак гвожђа без анемије. Један од најважнијих показатеља залиха гвожђа у организму јесте феритин. За процену статуса гвожђа могу се користити и друге лабораторијске анализе у зависности од конкретног случаја“, истиче др Тина Лукић за Стетоскоп.
Недостатак гвожђа без анемије
Пре настанка анемије организам троши ускладиштено гвожђе док је ниво хемоглобина још увек у нормалним границама. Због тога крвна слика изгледа уредно иако су залихе гвожђа смањене. Ово стање се назива недостатак гвожђа без анемије.
За откривање овог стања потребно је урадити детаљније лабораторијске анализе. Ниво серумског гвожђа се мења током дана и није довољан за поуздану процену залиха гвожђа у организму.
За процену статуса гвожђа, поред комплетне крвне слике и серумског гвожђа, потребно је затражити одређивање феритина, а по потреби и сатурације трансферина и других лабораторијских параметара.
Феритин и сатурација трансферина
Феритин означава количину ускладиштеног гвожђа у организму. На недостатак гвожђа указују вредности феритина мање од 30 µг/Л. Међутим, сам феритин није идеалан показатељ количине гвожђа у организму.
Било које запаљење може повећати његове вредности и прикрити постојећи недостатак гвожђа. Због тога је сатурација трансферина од великог значаја. Трансферин је протеин који преноси гвожђе кроз крв. Сатурација трансферина показује колики део трансферина везује гвожђе.
Ако сатурација трансферина падне испод 20% то може указивати на недовољну доступност гвожђа и помоћи у процени и поред нормалног нивоа феритина.
ФОТО: PixabayЗашто долази до недостатка гвожђа?
Узроке недостатка гвожђа можемо поделити на следећи начин:
Недовољан унос гвожђа исхраном, често код веганске исхране.
Повећане потребе тела за гвожђем код трудница, деце и спортиста.
Смањена апсорпција гвожђа из дигестивног тракта. Да би се гвожђе из хране довољно апсорбовало потребна је довољна количина желудачне киселине. Стања организма у којима желудац не лучи довољно киселине могу довести до лоше апсорпције гвожђа из хране, као нпр. атрофични гастритис, инфекција бактеријом Х. Пyлори, као и дуготрајно узимање лекова из породице ИПП (инхибитора протонске пумпе) као што су пантопразол, есомепразол, омепразол, лансопразол и рабепразол.
Прекомерни унос кафе, чаја и калцијума такође може довести до смањења апсорпције гвожђа из хране.
Хроничне болести и упална стања која могу утицати на метаболизам гвожђа: хронична болест бубрега, запаљенске болести црева, срчана слабост и реуматоидни артритис.
Хронични губитак крви: жене са обилним менструалним крварењем, крварење из дигестивног тракта попут чира на желуцу или танком цреву који крвари, карцинома који крваре итд. Код мушкараца и жена након менопаузе, новооткривени, необјашњиви недостатак гвожђа посебно захтева процену могућег губитка крви из дигестивног тракта.
Недостатак гвожђа – симптоми
Симптоми недостатка гвожђа у одсуству анемије су слични симптомима анемије, али се могу појавити у блажој форми.
То су пре свега:
- осећај умора,
- слабост,
- проблеми са концентрацијом,
- вртоглавица,
- главобоља,
- слабије подношење физичког напора,
- болови у мишићима и зглобовима.
Симптоми се разликују од особе до особе, а неке особе ни немају приметне тегобе. Ови симптоми су прилично неспецифични и могу бити последица постојања неког другог обољења. Због тога су лабораторијске анализе од кључног значаја приликом постављања дијагнозе недостатка гвожђа са или без анемије.
Када је потребно обратити се лекару?
– Ако наведене тегобе осећате дужи временски период потребно је да се јавите лекару како би вас он упутио на додатне анализе. Преглед гастроентеролога, гинеколога, хематолога, нефролога или реуматолога могу бити потребни у зависности од укупног стања пацијента – поручује др Тина Лукић, пише УНА.
