Сви знамо да слаткиши могу да доведу до каријеса јер шећер храни штетне бактерије у устима. Међутим, здравље зуба и десни не зависи само од тога шта избегавамо, већ и од онога што једемо. Од лиснатог поврћа и бобичастог воћа до сира и ферментисаних намирница, поједине намирнице могу да помогну корисним микроорганизмима у устима и тако подрже здравље читавог организма.
Научници последњих година све више истражују орални микробиом – сложену заједницу микроорганизама који живе у нашим устима.
У њему се налази око 700 различитих врста бактерија, али и вируси, гљивице и други микроорганизми. Као и микробиом црева, овај невидљиви екосистем може да има значајан утицај на здравље, иако му се још увек посвећује далеко мање пажње, пише Би-Би-Си.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Добра вест је да орални микробиом није тешко неговати. Поред редовног прања зуба и коришћења конца, један од најважнијих фактора је исхрана – јер оно што једемо ми, у великој мери једу и бактерије које живе у нашим устима.
У устима живи читав екосистем
У сложеном „насељу“ усне дупље различити микроорганизми заузимају различита станишта. Неке бактерије живе на површини зуба, друге преферирају језик, док се поједине насељавају у ситним просторима између зуба и десни.
Нису све те бактерије пожељне. Једна од најпознатијих је Streptococcus mutans, која се задржава на површини зуба и посебно воли шећер. Она разграђује шећере и производи киселине које постепено оштећују заштитну зубну глеђ. Временом то може да доведе до каријеса и стварања шупљина у зубима.
С друге стране, у устима живе и бактерије које могу да буду корисне. Врсте из родова Veillonella, Actinomyces и Neisseria, као и поједине врсте Streptococcus, могу да заузму простор и хранљиве материје које би иначе користили штетни микроорганизми и тако отежају њихово ширење.
ФОТО: Shutterstock/Zoey106Здрав орални микробиом важан је далеко више од самог очувања зуба. Ако се зуби и простор између њих не чисте редовно, између зуба и десни могу да се створе дубљи џепови са мало кисеоника. Такви услови погодују бактеријама попут Porphyromonas gingivalis, једног од важних узрочника обољења десни.
Бактерије у устима повезане и са здрављем целог организма
Истраживања су P. gingivalis и хроничне болести десни повезала са већим ризиком или учесталошћу низа обољења, међу којима су кардиоваскуларне болести, дијабетес, реуматоидни артритис, запаљенске болести црева, а у појединим студијама и Алцхајмерова болест и превремени порођај.
Последњих година научници испитују и могућу повезаност састава оралног микробиома са неким облицима рака. У једној новијој студији амерички истраживачи анализирали су узорке пљувачке испитаника, а затим пратили њихово здравље. Код особа чији је микробиом садржао одређене бактерије повезане са каријесом или гљивице рода Candida забележен је већи ризик од рака панкреаса.
То, међутим, не значи да те бактерије нужно изазивају рак. Реч је о статистичкој повезаности коју ће будућа истраживања морати детаљније да објасне.
Постоје и назнаке да је, као и у цревима, важна разноврсност микробиома. Једно новије истраживање показало је да је мања разноврсност микроорганизама у устима повезана са депресијом.
Зашто шећер и рафинисани угљени хидрати праве проблем
Прање зуба само по себи није довољно да се одржи равнотежа оралног микробиома. Исхрана директно одређује које ће бактерије имати најбоље услове за размножавање.
Највећи проблем представљају намирнице и напици богати шећером, јер их бактерије које изазивају каријес веома лако користе. Препоручује се и ограничење рафинисаних угљених хидрата, пошто се они у устима брзо разграђују до једноставних шећера. У ту групу спадају бели хлеб, крекери, кекс, колачи и различите грицкалице од рафинисаног брашна.
ФОТО: Shutterstock/Riccardo ZamboniС друге стране, подстицање развоја „добрих“ бактерија може да има двоструку корист. Оне се са штетним бактеријама такмиче за храну и простор, али неке од њих чак производе супстанце које директно нападају друге микроорганизме.
Лора Вајрих, ванредна професорка антропологије и биоетике на Државном универзитету Пенсилваније, објашњава да чак и међу бактеријама рода Streptococcus постоје врсте које не стварају много киселине и које могу да сузбијају њихове штетније сроднике.
– Оне су попут бораца за слободу – имају сопствене антибиотике које користе као оружје. Ако имате такве бактерије, то је добра ствар – каже Вајрих.
Један од примера је Streptococcus salivarius, који производи протеине способне да сузбију велики број непожељних микроорганизама.
Лиснато поврће храни корисне бактерије
Једна од најбољих ствари које можемо да урадимо за орални микробиом јесте да једемо више лиснатог зеленог поврћа. Намирнице попут кеља, спанаћа, цвекле и ротквице садрже доста нитрата, које користе бактерије рода Neisseria.
Оне нитрате претварају у нитрите, који затим учествују у стварању азот-моноксида – молекула важног за ширење крвних судова и регулацију крвног притиска. Због тога бактерије у устима могу да имају улогу и у кардиоваскуларном здрављу.
У једном истраживању старије особе које су две недеље два пута дневно пиле сок од цвекле богат нитратима забележиле су снижење крвног притиска.
И бели лук, иако није најбољи избор за свеж дах, може да буде користан. Он садржи алицин, супстанцу са антимикробним својствима која може да делује против бактерија повезаних са каријесом и обољењима десни.
Чај, бобичасто воће и полифеноли
Биљна исхрана може да користи оралном микробиому и због полифенола. То су једињења која биљке производе како би заштитиле своја ткива од различитих врста стреса, а у људској исхрани делују као антиоксиданси.
Истраживања су показала да полифеноли из чаја могу да сузбију бактерије повезане са каријесом и болестима десни и да им отежају стварање лепљивог слоја на површини зуба.
– Полифеноли инхибирају један од ензима који је одговоран за лепљивост зубног плака – објашњава Кристин Ву, професорка дечје стоматологије на Универзитету Илиноис у Чикагу.
Њена истраживања указују и да чај може да сузбије неке бактерије које живе у задњем делу језика и учествују у настанку непријатног задаха.
Полифенолима је богато и воће, нарочито тамно бобичасто. Зато поједине намирнице које садрже и шећере и киселине ипак могу да имају неке корисне ефекте. Истраживања су, на пример, показала да једињења из бруснице могу да отежају формирање зубног плака и раст бактерија повезаних са каријесом и обољењима десни.
И мед садржи велики број полифенола, а лабораторијска истраживања указују да може да успори стварање плака и деловање одређених бактерија. Ипак, пошто садржи много шећера, то не значи да га треба неограничено користити као средство за заштиту зуба.
Зашто сир може да буде добар за зубе
Помало изненађујуће, и сир би могао позитивно да утиче на оралну микробну заједницу. У малом италијанском истраживању девет испитаника јело је сир Grana Padano сваког дана током пет дана.
На крају истраживања научници су приметили мале промене у саставу бактеријске заједнице у устима: било је мање бактерије S. mutans, која воли шећере и повезана је са каријесом, а више S. sanguinis, врсте која се чешће проналази у здравим устима.
ФОТО: Shutterstock/New AfricaСир може да буде користан и на једноставнији начин – жвакање повећава лучење пљувачке.
– Сир је одличан јер има корисне особине млека, али је чврст, па жвакањем подстиче лучење пљувачке. Пљувачка уклања део вишка шећера са зуба и из уста, а пошто је приближно неутрална, помаже и у неутралисању киселина – наводи Ву.
Кефир и ферментисане намирнице
Ферментисане намирнице такође могу да помогну јер садрже микроорганизме који се такмиче са непожељним бактеријама. Недавни преглед истраживања показао је да кефир, ферментисани млечни напитак, може да успори раст одређених оралних патогена и смањи њихову способност стварања лепљивог биофилма.
Ипак, стручњаци упозоравају да не постоји једна намирница која би могла да се прогласи „суперхраном“ за зубе.
Гаетано Исола, ванредни професор пародонтологије на Универзитету у Катанији, истиче да је много важнији укупан начин исхране.
– Ако стално уносимо рафинисане шећере и угљене хидрате који лако ферментишу, подстичемо микроорганизме који веома ефикасно производе киселине и добро их подносе – објашњава Исола.
Временом то може да доведе до поремећаја равнотеже оралног микробиома.
– Насупрот томе, исхрана богатија целовитим биљним намирницама, влакнима и сложеним угљеним хидратима, уз ређе излагање рафинисаном шећеру, више одговара стабилном оралном екосистему – додаје он.
Медитеранска исхрана и здравље десни
Практичан савет је зато једноставан: предност треба дати поврћу, целом воћу, махунаркама и интегралним житарицама, а смањити рафинисане угљене хидрате и честе слатке оброке.
У једном новијем истраживању у којем је учествовао Исола, особе које су се више придржавале медитеранске исхране имале су мање изражена обољења десни. Медитерански начин исхране заснива се на великој количини воћа, поврћа, интегралних житарица и здравих масти.
Пацијенти који су се мање придржавали таквог начина исхране имали су теже облике обољења десни, нарочито када су често јели црвено месо.
Још није јасно због чега је већи унос црвеног меса повезан са лошијим здрављем десни. Једна од претпоставки је да већа количина протеина може да створи услове који погодују одређеним штетним бактеријама, међу којима је и P. gingivalis.
Исхрана не може да замени четкицу и конац
Без обзира на све могуће користи исхране, прање зуба и чишћење простора између њих и даље су основа оралног здравља. Употреба зубног конца повезана је са нижом концентрацијом S. mutans, док редовно прање зуба и језика значајно смањује број микроорганизама повезаних са стоматолошким болестима.
Научници још немају потпуну слику о томе како уобичајене водице за испирање уста утичу на орални микробиом. Циљ будућих производа могао би да буде не само уништавање што већег броја бактерија већ и очување здраве равнотеже микробне заједнице.
Водице које садрже хлорхексидин могу да поремете равнотежу микроорганизама у устима, али истовремено имају важну медицинску улогу у краткотрајном лечењу обољења десни и неких других стања, када их препоручи стоматолог.
Орални микробиом се храни оним што једемо
За здрав орални микробиом нема магичног решења. Најбоља стратегија остаје разноврсна и уравнотежена исхрана са много поврћа, лиснатог зеленила, целог воћа, махунарки и интегралних житарица, уз квалитетне изворе протеина и ограничен унос шећера, нарочито заслађених напитака.
– На крају је савет исти онај који сви стално понављају, што можда звучи помало досадно: уравнотежена исхрана, много поврћа и лиснатог зеленила, квалитетни протеини и што мање шећера, посебно слатких пића – каже Вајрих.
Другим речима, салата богата поврћем, мало сира и шоља незаслађеног чаја могу да буду добар избор не само за остатак организма већ и за милијарде микроорганизама који живе у устима. А када корисним бактеријама створимо добре услове, већа је вероватноћа да ће и зуби и десни остати здрави.
