Вакцина против херпес зостера могла би значајно да смањи ризик од срчаног и можданог удара, показало је истраживање засновано на здравственим подацима око 70.000 људи у САД.
Научници процењују да би овај додатни ефекат вакцинације могао да помогне у спречавању хиљада смртних случајева годишње, пише Гардијан.
Истраживачи су утврдили да су особе које су примиле вакцину Shingrix током наредне три и по године имале за 12 одсто мањи ризик од кардиоваскуларних обољења. Уколико резултати буду потврђени клиничким испитивањима, корист би могла да буде упоредива са свакодневним узимањем лекова за снижавање крвног притиска.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Доктор Максим Таке, клинички предавач на Универзитету у Оксфорду и водећи аутор студије, навео је да би вакцинација старијих особа могла да постане важан начин истовремене заштите мозга и срца у познијем животном добу.
– Ако резултати буду потврђени клиничким испитивањима, вакцинација старијих особа против херпес зостера могла би широм света да спречи стотине хиљада случајева коронарне болести срца, можданог удара и срчане слабости. Ефекат би могао да буде огроман – рекао је Таке.
Херпес зостер је болно и потенцијално озбиљно обољење које настаје поновним активирањем вируса варичеле. Након што особа прележи овчије богиње, вирус остаје неактиван у организму и може поново да се активира годинама или деценијама касније. Болест најчешће изазива болан осип, док нервни бол код појединих пацијената може да траје месецима или годинама након повлачења промена на кожи. Ова компликација позната је као постхерпетична неуралгија.
Вакцина против херпес зостера и ризик од срчаног и можданог удара
Прва вакцина против херпес зостера, Zostavax, постала је доступна 2006. године и заснивала се на ослабљеном облику вируса варичеле. Касније ју је заменила ефикаснија вакцина Shingrix, произведена применом новије технологије. У Великој Британији она се постепено нуди особама старости од 65 до 79 година.
ФОТО: Shutterstock/Dmitry NaumovНеколико ранијих студија указало је на то да вакцинисане особе могу да имају мањи ризик од кардиоваскуларних обољења. Међутим, у тим истраживањима поређени су вакцинисани и невакцинисани људи, због чега су на резултате могле да утичу разлике у здравственом стању, начину живота и приступу здравственој заштити.
Ново истраживање покушало је да умањи овај проблем упоређивањем учесталости кардиоваскуларних обољења код људи вакцинисаних пре и после брзог преласка са вакцине Zostavax на Shingrix у САД током 2017. године. На тај начин научници су могли прецизније да процене да ли је новија вакцина повезана са додатном заштитом срца и крвних судова.
Истраживачи су седам година пратили здравствене податке око 70.000 особа старијих од 60 година. Вакцинација је обухватала почетну дозу и другу дозу за постизање потпуне заштите.
У прве три и по године након вакцинације, Shingrix је био повезан са смањењем ризика од кардиоваскуларних догађаја за 12 одсто. Међу посматраним обољењима били су срчани удар, мождани удар и срчана слабост. До краја седмогодишњег периода праћења, вакцина је била повезана са четири одсто мањим ризиком од кардиоваскуларних болести, наводи се у студији објављеној у часопису Nature Medicine.
ФОТО: PeopleImages/ShutterstockИако је реч о релативно малој промени апсолутног ризика за појединца, укупан утицај на јавно здравље могао би да буде велики. Срчана обољења и мождани удар налазе се међу водећим узроцима смрти у свету, па би и умерено смањење ризика код великог броја вакцинисаних људи могло да спречи бројне тешке случајеве и смртне исходе.
Како би вакцина могла да заштити срце и крвне судове
Научници још не знају због чега би вакцина могла да штити срце и крвне судове. Једно могуће објашњење јесте да херпес зостер повећава ризик од упалних процеса и оштећења крвних судова, па ефикасније спречавање болести уједно смањује и кардиоваскуларни ризик. Друга могућност је да вакцина шире делује на имуни систем и сузбија производњу протеина повезаних са упалом.
Доктор Хуго Педер, истраживач статистичког моделирања на Универзитету у Бристолу, који није учествовао у студији, оценио је да би насумично контролисано испитивање било најпоузданији начин да се утврди да ли рекомбинантна вакцина заиста пружа већу кардиоваскуларну заштиту од живе вакцине.
Више таквих испитивања већ је у току. Док њихови резултати не буду познати, нова студија представља један од најквалитетнијих посматрачких доказа о могућој повезаности вакцине Shingrix са смањеним ризиком од срчаног и можданог удара. Она, међутим, још не доказује да вакцина непосредно изазива тај заштитни ефекат.
