,

Енглеска у проблему: Отровне хемикалије пронађене у свим рекама, језерима и речним ушћима

Отровне хемикалије у индустријској отпадној води коју испитују стручњаци у заштитним оделимаФОТО: narai chal/Shutterstock

Отровне хемикалије пронађене су у свакој реци, сваком језеру и сваком речном ушћу у Енглеској, показују нови подаци британске владе. Због тога ниједно површинско водно тело није испунило услове за добар хемијски статус, док је, према процени Агенције за животну средину, одвојену оцену доброг еколошког стања достигло само 14,3 одсто површинских вода.

То не значи да су све воде подједнако уништене у еколошком смислу, већ да су у сваком површинском водном телу концентрације одређених постојаних хемикалија премашиле прописане стандарде, пише The Guardian.

Израз „водно тело” у овом контексту означава посебно издвојену јединицу воде која се прати и оцењује. То могу бити река или део реке, језеро, акумулација или естуар, односно речно ушће према мору, где се слатка речна вода меша са морском.

Канализационе отпадне воде на површини Темзе код села Дачет у БеркшируФОТО: Maureen McLean/Shutterstock Editorial/Profimedia
Канализационе отпадне воде на површини Темзе код села Дачет у Беркширу, 23. фебруара 2026. године

Отровне хемикалије обориле све воде на хемијском тесту

Агенција за животну средину спровела је шестогодишњу процену квалитета воде у Енглеској. У оквиру те анализе проверено је присуство различитих отровних хемикалија, од ПФАС једињења, познатих као „вечне хемикалије”, до микропластике. То, истина, није само енглески проблем, јер су таква једињења пронађена и у многим морима и океанима, али тешко да то може да буде нека утеха.

Воде у Енглеској су, такође, оцењиване и према стандардима који се односе на живи свет, квалитет воде и физичко стање станишта.

Ако концентрација хемикалија премаши прописане границе, водно тело не може да добије оцену доброг хемијског статуса. У најновијој процени, свако површинско водно тело у Енглеској пало је управо на том показатељу.

Према прописима из оквира Директиве о водама, званични рок да сва водна тела достигну добар хемијски и еколошки статус јесте децембар 2027. године. Ипак, за поједине хемикалије постављени су каснији рокови, који залазе и у тридесете године овог века.

ШТА ЗНАЧИ ДОБАР ЕКОЛОШКИ СТАТУС

Добар еколошки статус не значи само да вода на први поглед изгледа чисто. Он показује да водени екосистем функционише здраво: да у њему опстају рибе, биљке и други организми, да станиште није тешко нарушено и да квалитет воде не угрожава природни живот. У процену улазе хемијски, биолошки и физички показатељи. Ако је река исправљена, преоптерећена отпадним водама, пестицидима или муљем, она може изгледати мирно, али не мора бити еколошки здрава.
Мушкарац уређајем проверава квалитет воде у реци Медли Брук код ВитнијаФОТО: Ben Molyneux/Shutterstock
Испитивање загађења воде у реци Медли Брук код Витнија, у Западном Оксфордширу, 23. фебруара 2020. године

Зашто реке неће бити чисте до 2063. године

Подаци су, међутим, још неповољнији. Према процени Агенције за животну средину, очекује се да водна тела у Енглеској добар хемијски статус достигну тек 2063. године. Разлог је у томе што су неки загађивачи изузетно постојани. Они се не разграђују лако, дуго остају у животној средини и могу да се нагомилавају у води, земљишту, животињама и људском организму.

Агенција је навела да је неуспех готово у потпуности последица присуства живе, ПФОС-а и ПБДЕ једињења. ПФОС је врста ПФАС једињења која се доводи у везу са раком, док су се ПБДЕ једињења раније користила као успоривачи горења, односно хемикалије које смањују запаљивост материјала.

Жива је посебно опасна јер је снажан неуротоксин. Чак и при ниским нивоима изложености може да штети нервном, пробавном и имуном систему, али и плућима, бубрезима, кожи и очима. Велика Британија се, према критикама еколошких организација, убраја међу земље које још нису забраниле живу у зубним пломбама.

ПФАС, жива и микропластика као дугорочна претња

ПФАС једињења често се називају „вечним хемикалијама” зато што се веома споро разграђују. Користе се у бројним индустријским и потрошачким производима, па се могу наћи у животној средини много после тренутка када су пуштена у употребу. Управо та постојаност чини их великим проблемом за реке, језера, земљиште и изворишта воде.

Британска влада оптужена је да није довољно учинила у борби против отровних хемикалија, посебно после критика да њен план за ПФАС није достигао строжи приступ који се примењује у Европи.

Агенција за животну средину саопштила је да спроводи низ активности како би боље разумела присуство хемикалија у природи и утврдила потенцијалне изворе који утичу на реке, подземне воде и сливове из којих се обезбеђује вода за пиће.

Ами Макарти, шефица политичког сектора Greenpeace UK, оценила је да размере кризе отрежњују. Према њеним речима, влада мора хитно да делује на самом извору загађења и заустави хемикалије које уништавају земљиште и воде.

Она је навела да водоводна предузећа морају да преузму одговорност за свој део проблема, али је посебно указала и на пољопривреду. Загађење из пољопривреде сада је, како је истакла, један од највећих покретача штете у британским рекама. Због тога, сматра она, влада мора да помогне пољопривредницима да ограниче прекомерну употребу ђубрива и пестицида и пређу на праксе које су прихватљивије за природу.

ШТА СУ „ВЕЧНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ”

ПФАС једињења називају се „вечним хемикалијама” зато што се у природи веома споро разграђују. Користе се у индустрији и производима који треба да буду отпорни на воду, масноћу или високу температуру. Проблем је у томе што могу да доспеју у реке, земљиште, храну и воду за пиће, а затим и у људски организам. Поједина ПФАС једињења доводе се у везу са озбиљним здравственим ризицима, због чега су постала једна од кључних тема еколошке политике.
Отровне хемикалије PFAS у капљицама воде уз приказ њихове хемијске структуреФОТО: zimmytws/Shutterstock

Само 14,3 одсто вода у добром еколошком стању

Поред хемијског статуса, Агенција је процењивала и еколошко стање вода. Ту су резултати такође слаби: само 14,3 одсто површинских вода у Енглеској достигло је добро еколошко стање. То је пад у односу на 16,3 одсто из 2019. године, мада је Агенција нагласила да два скупа података нису директно упоредива, јер су у међувремену ажуриране аналитичке методе.

Еколошко стање не зависи само од присуства отровних хемикалија. Оно обухвата и стање живог света, квалитет станишта, физичке промене речних токова, притисак отпадних вода, пољопривреде и урбанизације. Због тога лош резултат показује да проблем није само у једном извору загађења, већ у ширем начину на који се водама управља.

Транспарент Спасите наше реке испред Краљевског суда правде у ЛондонуФОТО: Vuk Valcic/Zuma Press/Profimedia
Транспарент са натписом „Спасите наше реке“ испред Краљевског суда правде у Лондону, 27. априла 2026. године, постављен у знак подршке становницима сливова река Вај, Лаг и Аск, који су покренули колективни поступак против групе Avara Foods и компаније Dŵr Cymru Welsh Water због наводног загађења река

Британска министарка за животну средину Анџела Игл оценила је да резултати показују потребу за темељном променом у целом сектору вода.

Организације које се баве заштитом река још су оштрије. Из кампање River Action поручују да, упркос обећањима више влада, енглеске реке остају међу најпрљавијима у Европи. Као главне узроке наводе отпадне воде из водоводних компанија, оријентисаних ка профиту, али и индустријску пољопривреду, укључујући отицање пилећег стајњака са великих фарми живине које снабдевају ланце брзе хране и супермаркете.

Зато податак да су отровне хемикалије пронађене у свим рекама, језерима и речним ушћима није само еколошка статистика. То је упозорење да вода, као основни природни ресурс, све више постаје огледало дугогодишњег загађења, слабих прописа и спорог реаговања државе.