,

Нафта, профит и климатски рачун: Док планета трпи последице, нафтни гиганти броје милијарде

Нафтни гиганти зарађују на климатским променамаФОТО: Компас/Илустрација

Осам највећих нафтних компанија остварило је готово 93 милијарде долара профита за само три месеца, показује анализа Гардијана. Њихова зарада нагло је порасла након што је сукоб око Ирана уздрмао енергетска тржишта и подигао цене нафте, док је свет истовремено бележио нове таласе екстремних врућина повезане са климатским променама.

Највеће нафтне компаније су искористиле поремећаје у снабдевању фосилним горивима како би готово удвостручиле заједничку добит. Она је порасла са нешто мање од 50 милијарди долара у истом периоду прошле године на готово 93 милијарде долара. Тај раст профита изазвао је нове захтеве еколошких организација и других критичара да нафтне компаније сносе већи део трошкова климатске штете и убрзају прелазак на чистије изворе енергије. Они упозоравају да милиони домаћинстава већ плаћају цену кроз више рачуне за енергију и све израженије последице климатских промена.

Подаци показују да је осам компанија — Арамко (Armco), БП (British Petrol), Шел (Shell), Еквинор (Equinor), ТоталЕнерџис (TotalEnergies), Ени (Eni), Шеврон (Chevron) и ЕксонМобил (ExxonMobil) — током пролећног квартала остваривало више од 700.000 долара профита сваког минута.

Док је тржишна вредност ових компанија порасла за око 600 милијарди долара, премашивши укупно три билиона, свет се суочавао са све тежим последицама климатских промена. Температуре су достизале рекордне нивое, стварајући услове за низ смртоносних топлотних таласа широм планете. Истовремено, научници упозоравају да је сагоревање фосилних горива један од главних узрока све чешћих екстремних временских појава.

Научна анализа објављена прошлог септембра први пут је директно повезала емисије највећих компанија за фосилна горива са периодима екстремних врућина. Истраживачи су утврдили да су емисије сваке од 14 највећих компанија појединачно биле довољне да допринесу настанку више од 50 топлотних таласа који би иначе били готово немогући.

ФОТО: Ninknong/Shutterstock

Велики играчи настављају да гомилају зараду

Највећи профит у пролећном кварталу остварио је саудијски државни нафтни гигант Арамко. Компанија је пријавила раст кварталне нето добити од 34 одсто, на више од 33 милијарде долара, иако су њена постројења била оштећена у нападима дроновима и ракетама које су извеле иранске и снаге Хута.

Производња фосилних горива компаније Сауди Арамко учинила ју је највећим појединачним извором емисија угљен-диоксида у историји, према бази података Carbon Majors. Следе је Шеврон и ЕксонМобил, док су Шел и БП међу десет компанија са највећим историјским емисијама.

У уторак је БП, једна од последњих великих нафтних компанија која је објавила резултате за период од априла до јуна, пријавила кварталну добит од 5,73 милијарде долара. То је њен најбољи резултат од прве године руске специјалне војне операције у Украјини и више него двоструко више од 2,5 милијарди долара, колико је зарадила у претходном кварталу.

Патрик Гејли, који у организацији Global Witness води питања везана за фосилна горива, врло оштро је оценио да су „огромни профити БП-а скандалозан подсетник на то ко је ове године зарађивао на људској патњи“.

– Док пожари угрожавају заједнице широм света, суше наносе све већу штету, а трошкови енергије расту, обичне породице плаћају цену јер велике нафтне компаније предност дају богатству акционара уместо очувању планете погодне за живот – рекао је Гејли, пише Гардијан у својој анализи.

Он је додао да је време да нафтни гиганти сносе већи део трошкова климатске штете коју, како је навео, сами подстичу.

– Замислите колико бисмо система за одбрану од пожара и поплава могли да изградимо, или колико соларних панела да поставимо, када би велике нафтне компаније плаћале правичан део пореза – рекао је он.

Илустрација на којој радник користи алат при раду у близини крана и нафтне рафинеријеФОТО: Компас/Илустрација

Рози Даунс, директорка за кампање и јавно заступање у организацији Friends of the Earth, рекла је да „док БП поново бележи огромне профите, милиони домаћинстава плаћају цену кроз изузетно високе рачуне за енергију и климатску кризу која се убрзава“.

У БП-у, међутим, одбацују такве критике. Нова извршна директорка компаније Мег О’Нил бранила је високе профите, наводећи да британска компанија својом производњом помаже стабилизацији тржишта тако што обезбеђује веће количине нафтних производа којих је недостајало.

БП је, међутим, кренуо у супротном смеру када је реч о зеленој енергији. Након што је почетком прошле године у оквиру „темељног преиспитивања“ стратегије смањио своје еколошке амбиције, компанија је годишњи буџет за енергетску транзицију свела са 5 милијарди на између 1,5 и 2 милијарде долара.

Последњих година БП је смањио присуство у појединим областима зелене енергије. Компанија је своје приобалне ветропаркове у Великој Британији издвојила у заједничко предузеће, продала пословање са копненим ветроелектранама у САД, а у уторак најавила и продају америчког бизниса са биогасом вредног 4 милијарде долара. Тај посао производи обновљиви гас тако што сакупља метан са депонија.

Према писању Фајненшл тајмса (Financial Times), БП је у завршним преговорима о продаји свог пословања са соларном енергијом, компаније Lightsource, конзорцијуму који подржава суверени фонд Кувајта.

Истовремено, БП је понудио на продају и своје пословање са нафтом и гасом у Северном мору, после више од шест деценија рада у том региону. Одлука је поново покренула захтеве да британска влада одустане од развоја два спорна нафтна и гасна поља.

Сличан тренд забележиле су и друге велике нафтне компаније. Шел је прошле недеље пријавио кварталну нето добит од 9,84 милијарде долара, што је његов други најбољи резултат икада. Профит је остварен иако је производња гаса у Катару била смањена због штете од више милијарди коју је изазвао рат. Такође, Еквинор је у истом периоду готово удвостручио добит — на 3,2 милијарде долара, са 1,8 милијарди долара у истом кварталу прошле године.

ФОТО: REUTERS/Eli Hartman/File Photo

У САД су профити Шеврона и ЕксонМобила изазвали критике Доналда Трампа. Амерички председник оптужио је две компаније да „зарађују превише новца“ захваљујући његовом рату са Ираном и упозорио да ће морати да врате део профита јавности. То је уследило док се Трамп суочавао са падом подршке бирача и покушавао да учврсти позицију пред предстојеће изборе за Конгрес у новембру.

Шеврон је у другом кварталу пријавио нето добит од 12,2 милијарде долара, што је више него петоструко повећање у односу на исти период прошле године. ЕксонМобил је остварио 14,5 милијарди долара профита — двоструко више него годину дана раније и најбољи квартални резултат од руске специјалне војне операције у Украјини 2022. године.

Док нафтне компаније истичу да су њихови профити последица њихове улоге у обезбеђивању стабилног снабдевања енергијом, критичари тврде да су кризе постале прилика за додатну зараду.

– Знате да велике нафтне компаније користе ситуацију у своју корист када чак и један од њихових највећих савезника, Доналд Трамп, тражи од њих да обуздају прекомерно остваривање профита – закључује Гејли.

Профити расту, а климатски ризици се продубљују

Последице климатских промена овог лета биле су видљиве широм света. Европу је погодио најтежи топлотни талас у историји, а научници су и овај период врућина оценили као појаву која без утицаја људских активности на глобално загревање готово не би била могућа. Процењује се да је због екстремних температура живот изгубило око 20.000 људи, међу којима готово 3.000 у Великој Британији само током маја и јуна.

Рекордне температуре погодиле су и Јужну Кореју и Јапан, где су измерене вредности до 42,5 степени Целзијуса. Корејска метеоролошка служба позвала је грађане да „одмах обуставе све активности на отвореном“, док су климатске промене допринеле расту температура у већем делу Африке током јула. Научници упозоравају да глобално загревање сваки топлотни талас чини интензивнијим и вероватнијим, а један извештај објављен у часопису Lancet проценио је да растуће температуре широм света односе живот једне особе сваког минута.

ФОТО: REUTERS/Umit Bektas

Упозорења климатских стручњака и међународних институција све више су усмерена на потребу да се смањи зависност од фосилних горива. Симон Стил, извршни секретар Оквирне конвенције УН о промени климе, упозорио је да последице глобалног загревања више нису изоловани екстремни догађаји, већ све чешћи и озбиљнији удари који погађају заједнице широм света.

– Широм света катастрофе изазване климатским променама попримају размере из ноћне море. Оно што треба урадити је јасно: брже напустити угаљ, нафту и гас, повећати улагања у обновљиве изворе енергије и заштитити људе тамо где последице већ најтеже погађају – каже Стил.

Рекордни профити осам највећих нафтних компанија показују колико је енергетска криза преобликовала тржиште: док су цене нафте расле, а домаћинства широм света плаћала више за енергију, највећи произвођачи фосилних горива остваривали су зараде какве нису виђене годинама.

За критичаре, ти резултати су доказ да нафтна индустрија и даље извлачи корист из глобалних поремећаја, док се последице климатских промена све више осећају. За компаније, међутим, профити су последица њихове улоге у обезбеђивању енергије у тренутку нестабилног снабдевања.

Управо тај сукоб — између потребе за енергијом данас и захтева за бржим преласком на чистије изворе енергије — остаје једно од највећих питања за нафтну индустрију.