Директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић изјавио је данас да је ниско воће, попут малина и купина, у овом периоду изузетно осетљиво на приземни мраз и да принос може да буде мањи и до 30 одсто.
Он је рекао да су малине, купине и боровнице најосетљивије јер су при земљи, а снижавање температуре оштећује протеине неопходне за њихов развој. Код биљака које цветају, попут вишања и кајсија које још нису процветале, ризик од оштећења је доста мањи, али и даље постоји. Благојевић наводи да ће пролећни мразеви трајати до 10. маја, при чему су мразеви од минус два до минус пет степени веома опасни.
За заштиту воћа од мраза постоје методе попут летења хеликоптером, јер се меша топлији и хладнији ваздух, као и грејање великим феновима на модерним имањима. Такође је истакао да је пре озбиљног гајења биљке потребно извршити анализу тла, што подразумева испитивање садржаја натријума, калијума, фосфата, пХ вредности, калцијума и дебљину хумуса.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Благојевић је указао и на проблем града, који настаје због наглог отопљавања и судара врућег и хладног ваздуха. Објаснио је да је град механичка појава од које су најбоља одбрана противградне ракете и полиетиленске мреже, које физички заустављају лед и решавају ствар готово 100 одсто.
Нагласио је да су купина, малина и боровница понос наше земље и да наша малина има посебан укус, због чега је највише цењена у Француској и Италији код произвођача кондитора и филова. Србија ће за три недеље једина на свету имати малину која је порасла, али она захтева специјално замрзавање и транспорт, што доста кошта.
Благојевић очекује да ће принос малине бити бољи него прошле године, али упозорава на топлотне таласе који могу спалити биљке. Такође је навео да се због промене климе границе узгоја померају, па лаванда, која је раније успевала само у Далмацији и Херцеговини, сада успешно расте и на Фрушкој гори.
