Зашто је мизогинија најчешће оружје против жена у јавном простору

У разговору са ауторком и уредницом јутарњег програма Прва ТВ Маријом Стаменић, која је и била мета мизогиног напада Здравка Поноша, анализирамо где су границе политичке комуникације. За Српски недељник Компас о овој теми говоре и главна и одговорна уредница Euronews Serbia Драгана Пејовић и главна уредница Информативног програма РТС-а Бојана Млађеновић

Неслагања не могу бити оправдање за мизогинију. У демократском друштву новинари постављају питања која су у интересу јавности и отварају важне теме, а онај коме се то не свиђа из било ког разлога не посеже за родно заснованим увредама ради дискредитације неистомишљеника. Зато би осуда родно заснованих увреда у јавном простору требало да буде питање елементарног професионалног и друштвеног консензуса, без обзира на политичке симпатије или несимпатије.

Мизогинија није мање проблематична када долази од опозиције него када долази од власти, нити је прихватљивија када је усмерена према уредницама и новинаркама медија чију уређивачку политику неко оспорава. Ако насиље у јавном говору осуђујемо селективно, у зависности од тога ко је починилац, а ко жртва, онда не бранимо ни достојанство жена ни слободу медија, већ сопствене интересне позиције.

Поводом мизогиних увреда које је председник странке Србија центар Здравко Понош упутио ауторки и уредници јутарњег програма Прва ТВ Марији Стаменић, али и гошћама те телевизије, разговарамо о томе где су границе политичке комуникације, каква је одговорност политичара за сваку изговорену или написану реч, зашто мизогинија остаје једно од најчешћих оружја против жена у јавном простору и шта говори чињеница да на овакве иступе реакције често зависе од тога ко их је изговорио, а не од њихове суштине.

„ДОБРО ЈЕ КАДА ПОКАЖУ СВОЈЕ ПРАВО ЛИЦЕ“

На питање каква се порука шаље јавности када један политички лидер, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије, користи овакав начин обраћања жени у медијском простору, уредница Прва ТВ Марија Стаменић у разговору за Српски недељник Компас каже да ту и нема поруке.

„Није он рекао ништа о мени. Ја знам ко сам и шта сам па ме такви коментари не дотичу. Али, о себи је рекао све. И зато сам сигурна да се Здравка Поноша данас стиде сви они који су му дали глас на изборима 2022. године. Посебно све жене. Али за друштво је увек добро када политичари покажу своје право лице. Невоља је када га крију, па постоји опасност да такви дођу на власт. Срећом, у овом случају, та опасност није постојала ни пре овога, а камоли после“, истиче наша саговорница.

Da li bi za TV Prva bio prejak zahtev da im voditeljke ne dolaze u jutarnji program direktno sa štajge, gosti iz kafane, gošće neobrijane? Svi da budu okupani.
Ili čekamo stav skupštinski autentično istumačenog REM?

— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) July 4, 2026

Како додаје, не очекује баш ништа од мушкарца који може о било којој жени да напише овако простачки коментар.

„Хвала онима који су дигли глас, не да би заштитили мене, него да би одбранили достојанство сваке жене. Хвала и оним медијским удружењима и политичким саборцима Здравка Поноша који су одлучили да ћуте. И они су ћутањем много тога о себи рекли. Нема потребе да им ја објашњавам“, наводи ауторка и уредница јутарњег програма Прва ТВ и поручује да је свако на овај случај реаговао у складу са својим карактером и уверењима.

Овај догађај, додаје, није променио њен однос према јавном ангажману или начину на који ће убудуће радити свој посао.

„Сваки пут кад се деси овако нешто, то је за мене још једна потврда да немају никакве аргументе којима би оспорили мој рад, па потежу за најприземнијим увредама“, поручује Марија Стаменић, а женама које се суочавају са увредама или омаловажавањем у јавном простору упућује поруку да се не обазиру и да знају да иза таквих увреда увек стоје лично незадовољство и фрустрација.

ПРОФЕСИОНАЛНИ ПРИНЦИП

Овај случај родно заснованог насиља у јавном простору захтева дубље преиспитивање свих који су запослени у медијима. Поставља се питање зашто је у медијској заједници, ма колико она била поларизована, толико тешко постићи сагласност око нечега што би требало да буде елементарни професионални принцип, а то је да се без изузетка осуди сваки облик насиља према медијским радницима са акцентом на родно засновано насиље.

Приметан изостанак реакција из дела опозиционих медија и медијских удружења на последњи случај показује да се солидарност и даље не мери принципима. Докле год осуда насиља зависи од тога ко се сматра „нашим“ или „њиховим“, јавни простор ће остати заробљен у поделама које урушавају и професију и друштво. Питање није ко је на којој страни. Питање је када ћемо коначно стати на страну принципа.

Главна и одговорна уредница Euronews Serbia Драгана Пејовић у изјави за Српски недељник Компас каже да речник господина Поноша, нажалост, није нов манир.

„Нова је граница простоте којом се он служи у недостатку агрумената за цивилизовану критику. У демократском друштву аргументована критика је дозвољена и пожељна, а мизогине увреде су недостојне народног посланика без обзира на то што један део српске политике и медија верује да је демократија оно стање друштва у коме је само њима све дозвољено. Трагично је да напади на новинарке, као жене, чему сам и сама била изложена много пута у претходних годину дана, долазе управо од оних којима су уста пуна медијских слобода, демократије и равноправности“, поручује наша саговорница.

Свако сноси личну одговорност за јавно изговорену реч, а народни посланик би требало да плати и политичку цену за увреде, уверена је главна и одговорна уредница Euronews Serbia.

„Овако бурна реакција некадашњег председничког кандидата, нужно ме ставља пред питање – шта би човек, коме на помен његовог имена прво пада на памет да новинара вређа лично, радио тек да има моћ већу од неколико посланичких места. Далеко већи проблем од Поношевог доживљаја жене, новинара и граница сопствене слободе говора јесте, међутим, што, иначе најгласнија, медијска удружења на ове увреде нису реаговала. То нису учинили ни УНС, ни НДНВ, ни НУНС, ни АНЕМ, ни Новинарке против насиља. Није ми тешко претпоставити да ни овај, као ни бројни други инциденти који нису на линији њихове политичке агенде, неће бити забележен у њиховим чувеним базама напада на новинаре“, истиче Драгана Пејовић.

Додаје и да је непоправљива штета јавном говору, па и укупном положају новинара учињена у претходним месецима, у којима су медијска удружења отворено игнорисала увреде, физичке нападе или чак подржавала насиље над новинарима који им нису по вољи, насиље какво смо, рецимо, видели током блокаде РТС-а.

„Они који нису пристајали да буду део те политичке армије, да забораве све принципе новинарства на захтев улице и они који су осудили акције усмерене против медија и новинара, као што је осуђивао Euronews, постајали су жртве напада и кампање лажи коју воде управо та медијска удружења“, наводи наша саговорница.

СВАКА ЈАВНА РЕЧ НОСИ ТЕЖИНУ

Главна уредница Информативног програма РТС-а Бојана Млађеновић, која је и сама била мета бројних напада, у разговору за Српски недељник Компас каже да свака јавна реч носи тежину, посебно када долази од људи који обављају или су обављали највише државне функције.

„Јавни простор требало би да буде место размене аргумената и различитих ставова, а не личних увреда. Када се у политичкој комуникацији коментаришу физички изглед или личне карактеристике жена, уместо њиховог рада и професионалног ангажмана, спушта се ниво јавног дијалога и шаље порука која није добра за друштво. Мислим да ниједан облик вређања не би смео да буде прихватљив. Оно што забрињава јесте чињеница да су жене у јавном животу и даље много чешће изложене коментарима о свом изгледу, годинама или приватном животу него мушкарци. Професионални рад мора бити једини критеријум по коме се оцењују људи који обављају јавне послове. Ако желимо друштво једнаких могућности и међусобног поштовања, онда исти стандарди морају важити за све“, оцењује наша саговорница.

Сматра и да је важно да реакције на говор који вређа људско достојанство буду доследне, без обзира на то ко је аутор таквих изјава.

„Доследност је кључ поверења. Једнаки стандарди за све представљају основ озбиљног демократског друштва и доприносе подизању културе јавне комуникације“, истиче главна уредница Информативног програма РТС-а.

Додаје и да ће суд о томе да ли су институције и политички актери довољно јасно реаговали на овај случај, дати јавност.

„Оно што сматрам важним јесте да политички живот остане у оквирима аргументоване расправе, а да личне увреде, нарочито оне засноване на полу или физичком изгледу, не постану уобичајен начин политичке комуникације. То није стандард којем би требало да тежимо“, поручује она.

Женама које се због сличних искустава суочавају са увредама или омаловажавањем у јавном простору поручује да не дозволе да их увреде обесхрабре нити дефинишу.

„Знање, професионалност, достојанство и резултати имају трајну вредност, док увреде говоре много више о ономе ко их изговара него о ономе коме су упућене. Важно је да жене наставе да раде свој посао одговорно и професионално, али и да друштво јасно покаже да се јавна комуникација мора заснивати на поштовању, чак и када постоје озбиљна политичка неслагања“, закључује Бојана Млађеновић.