СПЦ сутра слави Светог Луку, заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека

Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.

Празник Свети Лука у народу је познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.

Верујући га славе и као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.

Ако се Свети Лука слави у време поста или у среду и петак, обавезно се пости, док се у осталим случајевима служи мрсна храна.

У Србији се овог дана у руралним деловима земље конопцима опасују торови како вукови не би давили стоку, уз речи „Иде Лука, ево вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер се приближава зима, када се вукови приближавају селима.

Црква Светог Луку сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе светих апостола Петра и Павла.

Свети Лука је написао треће јеванђеље, по редоследу у Новом завету, као и Дела апостолска.

Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.

Пратио је апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.

Након Павлове смрти наставио је да шири јеванђеље широм данашње територије Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.

ФОТО: TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ

Према предању, у 84. години у Теби су га ухватили идолопоклоници и убили.

Верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ.

Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године.

Откупио их је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката, што се сматра најзначајнијим духовним догађајем у историји Смедерева.

Чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године.

СПЦ сутра слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. године постао митрополит и господар Црне Горе.

Цео живот посветио је свом народу, радио на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача.

Иако је био кнез, живео је као монах у тескобној ћелији.

Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.