Данас је летњи Свети Никола: СПЦ и верници славе пренос моштију великог светитеља

Икона Свети Никола са светитељем у епископској одеждиФОТО: sr.wikipedia.org

Српска православна црква (СЦП) и верници данас славе пренос моштију Светог Николе, празник који је у народу познат и као летњи или пролећни Свети Никола, али и као Николице.

Овај дан је спомен на догађај када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу пренете из Мире, древног града у античкој Ликији (данашња Турска), у италијански град Бари, где и данас почивају.

Многе породице и места широм Србије обележавају овај празник као своју малу славу, заветину или преславу. Они којима је зимски Никољдан главна слава, данашњи дан обележавају као преславу, и обрнуто. Такође, Кикинда и Шид овај празник обележавају као своју градску славу.

Свети Никола – чудотворац и заштитник сиромашних

Према предању, приликом преноса светих моштију десила су се многа чуда и исцељења болесних, хромих и слепих. Сматра се да се та чуда дешавају и дан-данас, због чега се верници широм света моле овом светитељу у невољи и болести. У српској историји је посебно забележено да је управо Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском.

Икона „Свети Никола“ из 1327. године (са српским донаторима) из базилике Светог Николе у БаријуФОТО: sr.wikipedia.org
Икона „Свети Никола“ из 1327. године (са српским донаторима) из базилике Светог Николе у Барију

Свети Никола је рођен у граду Патари у Ликији, у богатој и угледној породици Теофана и Ноне. Још за живота је сматран свецем због своје скромности, честитости и доброчинстава која је често чинио кришом, помажући сиромашнима. Данас се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, али и морнара и путника.

Народни обичаји

Иако календарски не припада лету, празник је због лепог времена у мају добио назив „летњи“. По обичајном календару, на данашњи дан не би требало радити тешке кућне послове. У неким крајевима се задржао и лепи обичај да се деци деле поклони, баш као што се то чини и за зимски Никољдан (19. децембра), који се слави у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.

БАНЕР