Српска православна црква (СЦП) и верници данас славе пренос моштију Светог Николе, празник који је у народу познат и као летњи или пролећни Свети Никола, али и као Николице.
Овај дан је спомен на догађај када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу пренете из Мире, древног града у античкој Ликији (данашња Турска), у италијански град Бари, где и данас почивају.
Многе породице и места широм Србије обележавају овај празник као своју малу славу, заветину или преславу. Они којима је зимски Никољдан главна слава, данашњи дан обележавају као преславу, и обрнуто. Такође, Кикинда и Шид овај празник обележавају као своју градску славу.
Свети Никола – чудотворац и заштитник сиромашних
Према предању, приликом преноса светих моштију десила су се многа чуда и исцељења болесних, хромих и слепих. Сматра се да се та чуда дешавају и дан-данас, због чега се верници широм света моле овом светитељу у невољи и болести. У српској историји је посебно забележено да је управо Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском.
ФОТО: sr.wikipedia.orgСвети Никола је рођен у граду Патари у Ликији, у богатој и угледној породици Теофана и Ноне. Још за живота је сматран свецем због своје скромности, честитости и доброчинстава која је често чинио кришом, помажући сиромашнима. Данас се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, али и морнара и путника.
Народни обичаји
Иако календарски не припада лету, празник је због лепог времена у мају добио назив „летњи“. По обичајном календару, на данашњи дан не би требало радити тешке кућне послове. У неким крајевима се задржао и лепи обичај да се деци деле поклони, баш као што се то чини и за зимски Никољдан (19. децембра), који се слави у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.
