Епископ моравички Тихон за Српски недељник Компас говори о светосавском преображају друштва, превазилажењу медијске апокалипсе и монументалној изложби у САНУ која је ујединила Цркву, науку и државу
У времену када се српско друштво суочава са дубоким политичким и социјалним поделама, а виртуелни простор често диктира темпо наших живота, питање унутрашње слоге и заједништва постаје кључни изазов опстанка модерног човека.
У разговору за Српски недељник Компас, викарни епископ моравички Тихон, дугогодишњи игуман манастира Студеница и професор, наглашава да улога Цркве и светосавског наслеђа лежи управо у духовном повезивању и сабрању српског народа, без обзира на савремене друштвене и политичке разлике. Повлачећи линију између виртуелног и стварног живота, владика нуди занимљиву дијагнозу модерног стања свести.
„Када говоримо о данашњим поделама, морам да кажем да све зависи од тога које медије читате и које друштвене мреже пратите. Негде пише да је све лоше, да је све црно, а негде је пола-пола. Онај ко информације црпи искључиво са мрежа, где се често и не зна ко поруке шаље и пише, одржава свој ум у константном стању катастрофе – да је све разбијено, уништено, да проживљавамо катаклизму и да је свет пропао. Ја не мислим да је пропао“, наводи он.
Владика Тихон каже да сведочи потпуно другачијој слици међу верним народом са којим свакодневно долази у додир.
„Првенствено гледам народ који долази у цркву да се моли Богу. Ти људи не сматрају да је свет неповратно разбијен на фрагменте и тотално зараћен. То је један свет који тражи духовну стварност. Црква се моли за вечни живот свих и жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Све је ствар личног опредељења – да ли ћете изабрати медијску апокалипсу или живу заједницу и наду“, поручује владика Тихон.
Светосавље и питање слоге
Сведоци смо, ипак, да савремено доба доноси специфичне притиске и изазове како за саму Цркву, тако и за очување њене баштине. Како одговорити на те изазове, а остати доследан својој исконској мисији?
„Црква самим својим постојањем и издржавањем тешких историјских ситуација одговара на изазове. Црква тражи Царство небеско и вечни живот, а многи људи и данас показују дубоку потребу за тим. Идеја и жеља Цркве је да се, како каже Откровење, овај свет преобрази у Царство Божије. Све што Црква ради, суштински је окренуто ка будућности, док нам ослањање на прошлост служи само као трајно надахнуће за пут ка тој будућности. Црква користи своја древна средства – служимо литургију, молимо се Богу, па шта се отвори и шта Бог да”, објашњава владика.
ФОТО: Видоје МанојловићНеизбежна тема сваког разговора о српском православљу и светосављу јесте и питање слоге. Народно предање и уметност, попут чувене слике Паје Јовановића, памте Саву као миротворца који над одром мртвог оца у Студеници мири завађену браћу Стефана и Вукана. На опаску да српском друштву данас, у јеку политичких и друштвених подела, често недостаје управо то јединство, владика Тихон каже да су се, историјски гледано, браћа измирила нешто раније, али кроз предање се та братска љубав утврдила.
„Кључна порука светосавља је да су те вредности дуготрајне и дугорочне. Свети Сава је био покретач многих ствари у своје време – од законодавних, преко црквених, до дипломатских. Био је, слободно можемо рећи, испред свог времена. Савино дело је велико и изузетно, али оно што је за нас најбитније јесте то што је он један од нас. Он је наше крви, нашег језика, нашег писма и наше вере. Имамо неког свог у том неком најбољем времену, међу најбољим резултатима и остварењима. И то без потребе да ишта реконструишемо или измишљамо, потребно је само да читамо шта је било и шта је урађено“, указује преосвећени владика за Компас.
Гледам народ који долази у цркву да се моли Богу. Ти људи не сматрају да је свет неповратно разбијен на фрагменте и тотално зараћен
У времену када се неретко покушава направити вештачки јаз између научног и духовног, епископ Тихон нуди јасан став.
„Што се тиче средњег века, али и каснијих периода наше историје, не можемо се бавити науком а да не дођемо у додир са Црквом и духовношћу. То су ствари које не можемо сецирати на силу и одвајати. Деценијама након Другог светског рата рађено је на томе да се те области раздвоје, али ове су неодвојиве. У многим периодима цивилизације, наука, култура и духовност су ишле упоредо и прожимале се“, упућује наш саговорник.
Повод за сабрање
Својеврсни продужетак те мисије и позив на сабрање око онога што нам је свима заједничко јесте и актуелна изложба „Свети Сава“, приређена у Галерији Српске академије наука и уметности поводом монументалног јубилеја – 850 година од рођења најважнијег српског просветитеља и првог архиепископа аутокефалне цркве. Ова поставка представља прворазредни национални и културни подухват и место сусрета непроцењивог духовног блага са Свете Горе и савременог српског идентитета.
Када се врата једне изложбе која је ујединила цркву, науку и државу отворе не само да би приказала историјске експонате, већ да би, како је то на свечаном отварању формулисао патријарх српски Порфирије, отворила „двери осмовековног српског духовног, културног и историјског памћења“, онда то превазилази оквире уобичајеног културног догађаја.
ФОТО: Видоје МанојловићОва поставка, која кроз пет тематских целина води посетиоце од 13. века, преко османског периода и Велике сеобе Срба, па све до модерне епохе, плод је заједничког труда Српске православне цркве и САНУ. Међу ауторима који стоје иза овог комплексног пројекта је и сам владика Тихон, чије теолошко и практично познавање немањићке баштине даје специфичну тежину овој поставци. Са препознатљивом монашком скромношћу, владика је желео да укаже на оне који су, како вели, поднели највећи терет организације ове поставке.
„Идеја је покренута из Музеја Српске православне цркве. Управо је Музеј, који се налази у Патријаршији, поднео највећи рад око ове изложбе, заједно са великим трудом да се добију експонати из манастира Хиландара. Поред мене, аутори поставке су и проф. др Игор Борозан, дописни члан САНУ и професор историје уметности, као и доцент др Миљана Матић, историчарка уметности из Музеја СПЦ. Моја улога је била да припомогнем у организацији колико је то било потребно, те на мене није падао терет самог рада на поставци. Музеј стоји иза свега и то је главни труд који треба истаћи“, објашњава епископ Тихон.
Овај јубилеј, међутим, није обележен само визуелним сведочанствима. Изложба је, како сазнајемо, круна и наставак једног ширег, дубоко научног процеса који је СПЦ покренула прошле године. Крајем 2025. објављена је озбиљна, висококвалитетна научна монографија – зборник радова о Светом Сави, настао у коауторству Музеја СПЦ и Православног богословског факултета, а чији је један од уредника управо владика Тихон.
Свети Сава је био испред свог времена, Он је наше крви, нашег језика и наше вере
„Јубилеји иначе служе да се преиспита догађај о којем говоримо, кога се сећамо. Тада се окупљају научници, уметници и професори, што буде додатни подстрек да се изврше нова истраживања и да се, на неки начин, ревидира цео догађај. Како наука напредује, извори се упоређују и проучавају, како наши, тако и инострани. На тај начин се одговара на нека питања на која раније није могло бити одговорено. Једноставно речено, допуњавају се наша сазнања“, наводи епископ моравички, указујући да је ова изложба управо рефлексија прожимања о којем је говорио.
Хиландарско благо
Оно што ову изложбу чини истинским магнетом за публику јесу експонати непроцењиве вредности који су, специјално за ову прилику, стигли са Свете Горе. Чињеница да је патријарх Порфирије са највишим црквеним почастима дочекао ове светиње на београдском аеродрому довољно говори о њиховом значају. За многе грађане Србије, који нису у могућности да посете Хиландар, ово је јединствена, историјска прилика да уживо додирну дух Свете Горе. Некада ове експонате нисте могли видети ако не одете на Свету Гору, а данас су стигли авионом и доступни су свима.
Међу најважнијим експонатима издваја се мозаичка икона из 12. века која приказује Богородицу са Христом, и то у типу Одигитрије (Путеводитељице или Наставнице, како се назива у хиландарским списима).
ФОТО: Видоје Манојловић„То је икона за коју древно предање каже да се пред њом упокојио Свети Симеон Немања“, објашњава владика Тихон, повезујући овај експонат са својим дугогодишњим студеничким искуством, те наставља:
„О том догађају упокојења и тражењу иконе пише управо Свети Сава око 1208. године у манастиру Студеница, у првој глави Студеничког типика, где се налази Житије Светог Симеона. Сава из дана у дан подробно описује последње дане свог оца. Каже: ‘Дана тог и тог, у то и то време, рече ми отац: Чедо моје, донеси ми пресвету Богородицу, јер имам завет да пред њом испустим дух свој.’“
Поред овог мозаика, посетиоци могу да виде још једну икону Богородице Одигитрије у сликаној форми из треће деценије 13. века, која је на изложби византијске уметности у Солуну проглашена за најлепшу икону на свету. Такође, радови Паје Јовановића красе ову изложбу кроз приказе из каснијих периода историје.
Изложба „Свети Сава“ у САНУ представља прворазредни национални подухват и сусрет непроцењивог блага са Свете Горе и савременог српског идентитета
Посебно место на изложби заузима и Карејски типик, документ од фундаменталног значаја за српску духовност и писменост.
„Свети Сава је, док је боравио на Светој Гори, прописао тај типик за испосницу у Кареји. У том тексту се први пут у нашим изворима помиње реч тиховање, што се у оригиналу назива место безмолвија. Сава ту прецизно прописује како се у испосници живи, како се чита правило и шта се ради“, каже наш саговорник.
Уз ове драгоцености, изложене су и верно израђене реплике игуманског штапа који је цар Алексије Трећи Анђео даровао Хиландару приликом оснивања, чиме је манастир добио статус царског, као и патерица (епископски штап) коју је Свети Сава добио у Светој Земљи.
Државни и дипломатски врх на отварању
Да је реч о догађају од највишег државног и међународног значаја, потврдила је и церемонија свечаног отварања којој је присуствовао сам државни врх Србије, представници дипломатског кора, председник САНУ Зоран Кнежевић, као и висока делегација из Грчке.
Министар културе Србије Никола Селаковић изразио је велику захвалност Министарству културе Грчке, манастиру Хиландару и Задужбини Хиландара на уступању драгоцених експоната, нагласивши да присуство грчке министарке културе и спорта Лине Мендони сведочи о дубоким историјским и духовним везама два народа које спаја заједничко византијско наслеђе.
Грчка министарка је у свом обраћању потврдила да изложени предмети представљају врхунски домет византијске уметности, док је министар Селаковић подсетио да „народ који чува своје духовне корене, чува и своју будућност“.
Изложба „Свети Сава“ биће отворена за посетиоце у Галерији САНУ све до 19. јула. Пред нама су, дакле, два месеца током којих сви који се интересују за живот и дело Растка Немањића имају прилику да прођу кроз двери историје и, у тишини пред иконама и типицима, пронађу одговоре на питања ко смо, одакле долазимо и куда идемо. Баш онако како нам је то пре осам и по векова завештао најмлађи син великог жупана Стефана Немање.
