Британски премијер Кир Стармер (Keir Starmer) 22. јуна поднео је оставку, што се и очекивало, после катастрофалних резултата на локалним изборима где су лабуристи завршили са 15–17% гласова.
Једини забаван детаљ јесте да је прву вест о оставци, можда не баш вест него најаву, дао Трамп на својој мрежи Truth Social. Јасно је да је Трамп ово најавио да развесели своје присталице јер су енглески лабуристи међу најомраженијим савезницима Америке. Републиканци их мрзе више него чак Канаду, која, не зна се зашто, неће да се уједини са Америком.
Хрвати стоје у наслову зато што ми се учинило да ће вам се допасти, а Стармер ту и није баш невин. Био је у адвокатском тиму хрватске стране на суђењу пред Међународним судом правде у Хагу. У том процесу су се Србија и Хрватска тужиле и судиле око ратних злочина у ратовима за југословенско наслеђе. Исход је био нерешен јер је суд одбацио тужбе обе стране, али је остало да је Стармер заступао тезу о етничком чишћењу у Вуковару.
Тако да би сада, када је остао без премијерског места, могао да се врати адвокатској пракси у Вуковару.
Није, наравно, због тога постао премијер, странка коју је водио је напросто добила изборе, а вероватно у Британији о овој суданији зна једнопроцентни број бирача, али, треба да му се запише у биографију.
Вратимо се британској равни.
Стармер је поднео оставку и лабуристи му припремају наследника.
Према свим показатељима, најозбиљнији кандидат јесте Енди Барнам (Andy Burnham) који је „новајлија“ у парламенту. Наравно, ради се о искусном политичару коме се посрећило да је 18. јуна – уочите како су датуми нагомилани – победио на изборима за упражњено место (by-elections) у Мејкерфилду.
Мејкерфилд је део ширег подручја Манчестера (Greater Manchester) и део је онога што се кроз новију парламентарну историју Британије звало „црвени зид“. Настањен је индустријском радничком класом, природно наклоњеној лабуристима.
Био је у адвокатском тиму хрватске стране на суђењу пред Међународним судом правде у Хагу. У том процесу су се Србија и Хрватска тужиле и судиле око ратних злочина у ратовима за југословенско наслеђе
Ту су лабуристи побеђивали деценијама и тек на овим претходним локалним изборима је црвени зид почео да се круни. Добрано су их окрунили Фаражови реформисти доводећи лабуристе на понижавајуће проценте, испод 20%
Зато је Барнамова победа, реално у сопственом дворишту које су привремено (да ли?) окупирали реформисти, психолошки важна за лабуристе. Даје им наду, можда и лажну, да се ствари враћају на своје место.
Једно место од преко шест стотина посланичких места у Доњем дому Британског парламента није бог зна шта, али лабуристима буди наду а Барнаму даје ветар у леђа да постане нови премијер.
Тиме не престају проблеми изазвани британским изборним системом – први добија место – дизајнираним да створи двостраначје а сада је породио пет, шест странака сличне снаге.
Нови устав – од пре десетак година – омогућава једној странци, сада конкретно лабуристима да са мање од 20% таљигају чак пет година, колики је мандат.
Излазак из ЕУ, сваке године за по проценат или део процента удаљава Британију од најразвијенијих земаља Европске уније.
Злобник би могао да каже да ће од Британије на крају остати само традиција избора.
Али избори пролазе, а проблеми остају.
