„Ово није само победа технике, већ победа нераскидивог бугарско-совјетског пријатељства, без којег атомско сунце никада не би засијало над Дунавом“ – Тодор Живков, премијер Бугарске, поводом свечаног отварања нуклеарне електране Козлодуј, 4. септембра 1974. године
У срцу Софије, унутар монументалног здања „Ларго“ које је својом стаљинистичком архитектуром требало да утера страхопоштовање сваком пролазнику, налазио се кабинет Драгана Стојчева, високог функционера Бугарске комунистичке партије задуженог за тешку индустрију. Пролеће 1970. године донело је варљиво сунце, али унутар ове собе атмосфера је била густа, засићена димом тешких цигарета „Арда” и мирисом црне, препечене кафе која се хладила у порцеланским шољама са златним рубом. Тешке драперије од бордо сомота биле су навучене, пригушујући буку са трга где су пролазили ретки тролејбуси, док је светлост стоне лампе са зеленим стаклом бацала дугачке сенке преко огромног радног стола од масивне ораховине. Зидове су красили портрети Тодора Живкова и Леонида Брежњева, чији су погледи деловали као неми сведоци политичких игара које су се одвијале испод њих. На средини стола, поред гомиле фасцикли означених печатом „Строго поверљиво”, стајала је мала метална макета реактора VVER-440, која је у овом окружењу деловала као пагански тотем нове, атомске ере. Насупрот Стојчеву, човеку чија је глатка спољашњост и беспрекорно испеглана кошуља крила дубоки страх од партијске чистке, седео је Виктор Николајевич Зимин.
Договор из јула 1966. био је јасан: Совјетски Савез даје технологију, пројектну документацију и кључну опрему, а Бугарска обезбеђује радну снагу и секундарне материјале. Али где је та радна снага? Имам на градилишту три хиљаде људи, од којих половина не зна да користи либелу
Руски инжењер био је потпуна супротност; његово сиво одело, купљено негде у Новосибирску, било је изгужвано од неспавања, а прсти су му били трајно замрљани графитом и никотином. Зимин није био дипломата; био је човек који је веровао у притисак паре и чврстину челика, а не у партијске манифесте. Драгане, твоји људи у Козлодују не разумеју елементарну ствар, почео је Зимин, бацајући тешку фасциклу на сто тако снажно да је макета реактора задрхтала. Зидање нуклеарне електране није исто што и подизање задружног дома у неком селу код Пловдива. Бетон који су твоји ударници излили за темељну плочу првог блока има ваздушне џепове. Ако у тај бетон поставимо реакторску посуду тешку 200 тона, он ће попустити под вибрацијама. Ја нећу потписати пријем радова, макар ме сутра опозвали у Москву. Стојчев полако отпије гутљај кафе, трудећи се да му рука не задрхти. Викторе, пријатељу, ти гледаш у техничке спецификације, а ја гледам у календар и директиве Десетог конгреса БКП који је пред вратима. Друг Живков је лично обећао Брежњеву да ће Бугарска постати енергетско чвориште Балкана. Знаш ли шта значи кашњење у нашем систему? То није технички изазов, то је „идеолошка саботажа“ Москва нам је дала кредит од 250 милиона рубаља под условом да се држимо рокова. Саботажа ће бити ако ти се дно реактора слегне јер је Дунав поткопао тло које нисте адекватно исушили, плану Зимин, нагињући се преко стола. Договор из јула 1966. био је јасан: Совјетски Савез даје технологију, пројектну документацију и кључну опрему, а Бугарска обезбеђује радну снагу и секундарне материјале. Али где је та радна снага? Имам на градилишту три хиљаде људи, од којих половина не зна да користи либелу. А о вариоцима да не говорим – требају ми људи са сертификатом за рад под високим притиском, а ти ми шаљеш момке који су до јуче крпили тракторе у Добруџи. Стојчев уздахну и устаде, прилазећи прозору да мало размакне завесу. Викторе, ситуација је компликованија него што мислиш. Бугарска је у огромним дуговима према западним банкама јер смо покушали да купимо технологију за производњу компјутера. Сада морамо да покажемо да социјалистички табор може сам. Козлодуј је наш доказ. Али имамо проблем са Румунима. Чаушеску прави проблеме око транзита реакторских посуда које долазе из чехословачке Шкоде. Његови цариници у Турну Северину измишљају санитарна правила за металне контејнере само да би нас успорили. Он жели да ми зависимо од његове нафте. То је политичко позориште, а ја радим са физиком, одсечно ће Зимин. Реактори типа VVER-440 модел V-230 немају контејнмент, ону бетонску куполу коју имају западни реактори. Ми се ослањамо на системе за локализацију удеса. Да би ти системи радили, цеви примарног круга морају бити савршено заварене. А твоји контролори квалитета потписују извештаје без гледања јер се боје да не испуне квоту за овај квартал. Јесте ли свесни да градите прву нуклеарку у Југоисточној Европи? То није само престиж, то је одговорност према целом Црном мору. Стојчев се окрену, лице му је било бледо. Знам за крађе цемента, Викторе. Знам да се материјал преусмерава на изградњу одмаралишта на Златним Пјасцима. Државна безбедност већ испитује инжењере. Али ако зауставим радове због истраге, енергетска мрежа ће нам колабирати до 1975. године. Треба нам тих 440 мегавата по блоку као хлеб насушни. Фабрике у Габрову раде у три смене, а народ почиње да гунђа због рестрикција.
Протони у Софији се понашају исто као они у Москви. Али људи у Софији се не понашају као они у Москви. Овде се свака грешка плаћа главом, али се свака услуга враћа јагњетином и вином
Зимин отвори мапу локације и прстом показа на мочварни део уз Дунав. Овде, на коти где планирате други блок, тло је још увек превише мекано. Потребно нам је још хиљаду тона челичне арматуре и специјални адитиви за бетон из Источне Немачке. Без тога не гарантујем стабилност. И још нешто – твоји политички комесари. Престаните да прекидате раднике усред бетонирања да бисте им држали предавања о великом скоку напред. Бетон се стеже, а њихова реторика га неће омекшати. Стојчев склопи очи на тренутак, свестан да балансира на ивици провалије. Добићеш адитиве из ДДР-а, потписаћу то као хитан увоз за војне потребе. Наћи ћу и вариоце, повући ћу их из бродоградилишта у Варни. Али ти ми обећај једно – да ћеш на следећем састанку са делегацијом из Москве рећи да све иде по плану. Само нам треба још мало времена за фино подешавање.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗимин га погледа са мешавином сажаљења и презира. Рећи ћу им истину, Драгане. Али истина у нуклеарној физици и истина у Политбироу ретко су иста ствар. Пази само да твоја фина подешавања не постану национална катастрофа. Нуклеарни распад не познаје партијску дисциплину. Заборављаш, Драгане, да ми овде не монтирамо обичне турбине. VVER-440 троши 42 тоне слабо обогаћеног уранијум-диоксида по пуњењу. Ако ваша мрежа од 220 киловолти не буде стабилна да прихвати тај удар, избиће вам сви осигурачи од Софије до Варне. Енергоинвест већ ради на далеководима, али нас кочи недостатак бакра. Све што произведемо иде у извоз за девизе да бисмо отплатили твоје совјетске машине. Разуми, ми смо у зачараном кругу – продајемо ресурсе да бисмо купили технологију којом ћемо производити ресурсе. То је ваша економија, ја бринем о безбедности. Јесте ли свесни да Козлодуј лежи у сеизмички трусном подручју? V-230 модел нема пројектовану заштиту од максималног пројектног удеса, оног где пуцају цеви пречника 500 милиметара. Зато бетон мора бити беспрекоран, он је ваша једина брана. Сеизмичка испитивања су рађена ’67. године и извештај каже да је Дунавска равница стабилна. Не преувеличавај опасност само да би оправдао кашњење испоруке опреме из Харкова. Харков касни јер је приоритет био реактор у Вороњежу! Али тамо су радници знали шта је херметичка комора. Овде твоји људи остављају алат унутар примарног кола. Јуче смо нашли француски кључ у систему за циркулацију воде. Да је остао тамо, блокирао би пумпу и имао би топљење језгра пре него што притиснеш дугме за старт. То је изолован инцидент! Казнио сам пословођу. Више ме брине твој захтев за додатних 2.000 тона нерђајућег челика. На црном тржишту челик кошта више од злата, а Москва нам не даје ни грам преко протокола потписаног у оквиру СЕВ-а. Без тог челика, корозија ће појести измењиваче топлоте за пет година. Да ли желиш да Козлодуј постане споменик социјалистичкој аљкавости или функционална електрана? Чуо сам да сте почели преговоре са Французима око некакве опреме за аутоматизацију? Ко ти је то рекао? То је државна тајна. Покушавамо да набавимо Фраматоме компоненте за контролну собу јер су ваши аналогни системи… рецимо, гломазни за данашње стандарде. Значи, купујете француске инструменте, а мени не можете да обезбедите обичан песак који нема примесе соли? Та ваша бугарска лукавост ће вас скупо коштати. Мешате западну електронику са источним хардвером. То је као да на запрежна кола ставиш мотор од авиона. Морамо да комбинујемо! Живков жели да покаже Брежњеву да смо верни савезници, али потајно жели да се Бугарска технолошки осамостали. Ако успемо са Козлодујем, следећи корак је фабрика тешке воде. Тешка вода? Не сањај, Драгане. Ви још увек немате ни деконтаминациони центар. Где планирате да складиштите истрошено гориво? План је био да се враћа у СССР, али возови морају проћи кроз Румунију, а Чаушеску већ тражи еколошку ренту за сваку композицију. Румунима ћемо платити струјом. Они су у мраку горем него ми. Што се тиче складишта, градићемо привремене базене поред реактора. То је предвиђено пројектом Gidropress бироа, зар не? Привремено код нас увек постане трајно. А Дунав стално расте. Ако се ниво подземних вода подигне изнад четири метра, ваши базени ће постати радиоактивни извори који цуре директно у реку. Да ли знаш шта ће Југословени рећи ако им пошаљемо цезијум низводно? Тито ионако гради своју електрану у Кршком са Американцима, он једва чека нашу грешку да нас прогласи неспособнима.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗато те молим, Викторе, пошаљи тај телеграм у Москву. Реци да је локални допринос задовољавајући. Нећу лагати о статици темеља. Али, написаћу да је потребна додатна техничка подршка експерата из Лењинграда како бих оправдао твоје увозе. То ће ти дати још шест месеци форе пре него што комисија Госплана дође у инспекцију. Шест месеци… то би нас спасило. До тада ћемо завршити онај проклети канал за расхладну воду. Знаш ли да су сељаци из околине Козлодуја почели да причају како ће реактор исушити Дунав и убити сву рибу? Сељаци су најмањи проблем. Проблем су твоји инжењери који преправљају руске приручнике да би их прилагодили бугарским нормативима. Физика не познаје националне нормативе, Драгане. Протони у Софији се понашају исто као они у Москви. Али људи у Софији се не понашају као они у Москви. Овде се свака грешка плаћа главом, али се свака услуга враћа јагњетином и вином. Хајде, Викторе, вечерас идемо у „Бојану“. Тамо нема радијације, само добра музика и мирна савест. Моја савест ће бити мирна тек кад видим да се контролне шипке од бора спуштају без отпора. До тада, сваки твој „пријатељски“ гест сматрам покушајем корупције. У социјализму то није корупција, то је координација ресурса. Видимо се у осам.
