Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић рекао је данас да привремено финансирање, уколико буџет не буде усвојен до 20. децембра, неће угрозити функционисање државе, али да може негативно да утиче на поверење инвеститора.
Станић је рекао да не би требало доводити у питање значај специјализоване изложбе Експо 2027 Београд и истакао да би њено неодржавање било, како каже, међународна срамота, имајући у виду да је више од 140 земаља потврдило учешће.
– То би била међународна, могу слободно да кажем, срамота, односно бламажа наше државе, имајући у виду да је више од 140 земаља потврдило учешће на Експу – казао је Станић за РТС.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Станић је рекао да ће држава и током привременог финансирања, ако до тога дође, наставити да остварује приходе и измирује обавезе, али уз ограничење укупне потрошње.
Напоменуо је да постоји могућност промене расподеле средстава у складу са приоритетима, док је највиши дозвољени износ расхода јасно одређен.
– То привремено финансирање, у трајању од три месеца, односно вредност онога што ће бити реализовано, не би требало да буде већа од четвртине буџета из прошле године. Дакле, постоје ти механизми контроле и заштите да не би дошло до нарушавања јавних финансија – нагласио је Станић.
Оценио је да привремено финансирање не мора непосредно да утиче на привредни раст, али је упозорио да таква ситуација може негативно да се одрази на поверење домаћих и страних инвеститора.
– Од макроекономског оквира треба одвојити привредну динамику, конкретно привредних друштава, која полако успорава. То се види у одређеним секторима наше привреде – у грађевинарству и транспортној индустрији, имајући у виду и ова ограничења од стране ЕУ – казао је Станић.
Навео је да већина економских аналитичара очекује да ће привредни раст Србије у 2027. години бити испод раније пројектованих четири до 4,5 одсто.
– Ми се надамо да ће бити на нивоу сличном овогодишњем, односно око три одсто, што би ипак било врло значајно за нашу привреду, посебно што ће ту и даље бити на снази они фактори који су покретачи раста – истакао је Станић.
ФОТО: Shutterstock/EVER STOCKГоворећи о могућим променама у буџетским издвајањима за Експо, Станић је казао да ће одлуке о расподели средстава зависити од нове владе.
Нагласио је да је највећи део радова већ завршен и да су преостале завршне активности и опремање објеката, због чега сматра да одржавање изложбе не би требало доводити у питање.
Казао је да је у пројекат већ уложен велики новац, као и да међународна изложба представља прилику за додатно позиционирање Србије на светској инвестиционој мапи.
Према његовим речима, могуће измене у структури потрошње не би смеле да угрозе реализацију самог пројекта.
– Апсолутно верујемо да ће се то одржати. Да ли ће доћи до одређене промене у тој потрошњи намењеној за сам пројекат, то је сада друго питање, али свакако мислим да сама реализација пројекта не би смела да дође у питање – нагласио је Станић.
Станић је казао и да је Србија у знатно повољнијој фискалној позицији него након светске финансијске кризе 2008. године.
Како је истакао, држава је ликвидна, а стабилност јавних финансија препознају и Међународни монетарни фонд и агенције за кредитни рејтинг.
– Када говоримо о отплати јавног дуга, то је приоритет. Дакле, све друго, чак и субвенције и социјална давања, може да дође у питање у екстремним сценаријима, али јавни дуг мора да се плаћа – нагласио је Станић.
Објаснио је да ће висина камата у наредној години зависити и од кретања на међународном финансијском тржишту и одлука водећих централних банака.
Станић сматра да Србија има капацитет да редовно измирује доспеле обавезе и обезбеди средства за финансирање буџетског дефицита.
– Јавни дуг је значајно испод тог нивоа од 60 одсто у односу на БДП, дакле, као што сте рекли, 45 одсто, што је резултат успешно спроведене фискалне консолидације и чињенице да су наше јавне финансије добро избалансиране – истакао је Станић.
ФОТО: TANJUG/ RADE PRELIĆКао главне приоритете економске политике у 2027. години, Станић је издвојио очување макроекономске стабилности и јачање домаћих предузећа, посебно средњег сегмента привреде, који би требало да повезује велике компаније са микро и малим предузећима.
Указао је и на потребу убрзавања европских интеграција и бољег коришћења споразума о слободној трговини.
– Не мора то да буде конкретно чланство у ЕУ, али бар приближавање том јединственом европском тржишту, како бисмо обезбедили приступ за нашу робу нашем најзначајнијем тржишту, а то је тржиште Европске уније – објаснио је Станић.
Посебно је нагласио значај енергетске сигурности, обезбеђивања повољних услова за снабдевање фосилним горивима и повећања ефикасности производње електричне енергије.
– Морамо доста да радимо на том процесу зелене трансформације како бисмо се на неки начин заштитили од тог додатног пореза, односно додатне царине, таксе коју нам уводи Европска унија кроз такозвано карбонско усаглашавање – закључио је Станић.
