У Београду је данас отворена трећа годишња конференција „Међународна економска позиција Србије – MEPS 2026: Потенцијали за веће учешће у глобалној економији“, а помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић изјавио је да је екстерна позиција Србије стабилнија и боља него у претходном периоду.
– У првих девет месеци ове године забележен је раст извоза од девет одсто, док је увоз порастао за око пет одсто. Тиме је смањен дефицит у спољнотрговинској размени робе, што је директно позитивно допринело привредном расту, који није био ослоњен само на инфраструктурне пројекте и личну потрошњу. Стране директне инвестиције (СДИ) остале су на сличном нивоу као прошле године, док је извоз услуга порастао за око седам одсто, чиме настављамо да остварујемо висок суфицит у размени услуга са светом – рекао је Станић новинарима.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је истакао да су неопходна већа улагања у средња предузећа са домаћим капиталом.
Та предузећа, како је рекао, представљају кључну карику домаће привреде, јер послују као добављачи великих компанија, а истовремено их снабдевају микро и мала предузећа.
Када је реч о дугорочним стратешким перспективама, Станић је упозорио да је позиција Србије у 2026. години слабија, пре свега због стагнације и застоја у процесу евроинтеграција.
– Земље региона које су у сличној позицији су Босна и Херцеговина и Северна Македонија, имајући у виду да се Црна Гора и Албанија приближавају Европској унији. Црна Гора је лидер, затим следи Албанија, а и земље као што су Молдавија и Украјина добиле су мапу пута – рекао је Станић.
Он је нагласио да се Србија суочава са изазовима и на оперативном нивоу, попут изостанка разумевања Брисела за проблем ограничења боравка професионалних возача у камионском транспорту, односно правила 90/180. Додатни ризик представљају и најављене протекционистичке мере ЕУ, које би могле да погоде извоз хибридних возила произведених у фабрици компаније Стелантис у Крагујевцу.
ФОТО: Quality Stock Arts/ShutterstockСтанић је истакао и могућност прилива нових инвестиција из Кине, имајући у виду најављени нови инвестициони контингент вредан око милијарду евра.
Када је реч о енергетици, Станић је подсетио да је Србија увозно зависна земља када је реч о фосилним горивима.
– Питање НИС-а остаје важно међународно питање. Иако имамо продужетак оперативне лиценце, политичка померања и предстојећи избори за амерички Конгрес могу утицати на даљу спољну политику САД и перспективу даљег продужења лиценце. Такође, иако је снабдевање природним гасом из Русије обезбеђено за ову и почетак наредне године, стратешки се већ сада мора планирати следећа грејна сезона – нагласио је Станић.
Он је истакао и да ће 20. новембра агенција Fitch Ratings објавити нову оцену кредитног рејтинга Србије.
– Надамо се да ће кредитни рејтинг бити у најмању руку очуван, уз жељу да буде и унапређен. То би била званична потврда међународних агенција да се Србија учврстила у групи земаља са инвестиционим рејтингом, што шаље снажан сигнал инвеститорима да не постоји ризик од наглих промена економских околности – закључио је Станић.
ФОТО: КомпасНаучни сарадник Економског факултета у Крагујевцу Филип Бугарчић навео је да је кључно да Србија има солидне економске показатеље и раст извоза.
– Међутим, у наредном периоду биће изазовно како унапредити структуру наше привреде у контексту извоза и како повећати додату вредност наше привреде, што би омогућило даље убрзање економског раста и развоја, као и продор на различита тржишта на којима можемо остварити већу додату вредност – рекао је Бугарчић.
Руководилац Центра за стратешке анализе, аналитику, планирање и публикације Привредне коморе Србије Јелена Васић рекла је да од 130.000 привредних друштава у Србији само 20.000 извози.
– На нама је да у наредном периоду пронађемо начин да се фирме чак и први пут упусте у извозне или спољнотрговинске послове, а затим да видимо шта је то што им је потребно да би у континуитету наставиле да буду успешни извозници – рекла је Васић.
Конференција је окупила представнике привреде, домаћих и међународних институција и академске заједнице како би се размотрили актуелни изазови и могућности за јачање међународне конкурентности српске привреде.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаГлавне теме првог дана конференције, одржане у Привредној комори Србије, односе се на институционалну подршку интернационализацији привреде, искуства компанија које послују на страним тржиштима и могућности за унапређење извоза.
У оквиру интерактивног програма „Кафе света“ (World Café), учесници ће имати прилику да размене искуства и разговарају о потенцијалима за пословање на тржиштима Европе, Азије и Аустралије, Африке, Северне и Јужне Америке.
Програм ће другог дана конференције бити посвећен конкурентности Србије у дигиталној економији, развоју онлајн трговине и њеном положају у међународним трговинским и инвестиционим токовима, а биће одржан у Институту економских наука у Београду.
Промене у глобалним трговинским токовима, геополитичке неизвесности и трансформација међународних економских односа отварају нова питања о положају Србије у глобалној економији.
ФОТО: JOJO.FNANDCO/ShuuterstockЗа домаће компаније посебно су значајне могућности за диверсификацију извоза, боље коришћење трговинских споразума, приступ новим тржиштима и укључивање у међународне ланце вредности.
Овогодишњи MEPS организује се у дводневном формату, са циљем да се кроз стручну дискусију, размену искустава и повезивање представника привреде, институција и истраживачке заједнице допринесе бољем разумевању међународне економске позиције Србије и могућности за њен даљи развој.
Организатор је Привредна комора Србије, у сарадњи са Институтом економских наука.
Конференција је подржана у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања (ESG) за унапређење конкурентности“, који финансира Шведска, а спроводи НАLED.
Подршка је обезбеђена и кроз активности Коморског инвестиционог форума Западног Балкана (WB6 CIF), у оквиру пројекта који финансира Европска унија, као и кроз активности Европске мреже предузетништва (EEN).
