„Фузија ће бити спремна онда када то човечанству буде заиста неопходно“ – Лав Андрејевич Арцимович, совјетски физичар и академик
Киша у Сијетлу није падала; она је опседала град, претварајући стаклене фасаде око конвенционалног центра у мутна огледала. Унутра, у ВИП салону на четрдесетом спрату, ваздух је био засићен мирисом скупог кедра и оном специфичном, тешком тишином која прати људе који одлучују о енергетској судбини века. Ја сам седео између њих – човек који се бави „пепелом“ нуклеарне ватре, док су њих двојица планирали како да ту ватру упале заувек. Са моје леве стране, Жулијен је подсећао на диригента пред кулминацију симфоније. Француз, један од водећих мозгова ITER-a, био је сав у покрету. Његов сако од твида био је немарно пребачен преко столице, а на столу испред њега стајала је хрпа салвета ишараних скицама магнетних поља.
Насупрот њега, др Ченг је седео непомично, као статуа од жада. Кинески физичар, стуб пројекта EAST (Experimental Advanced Superconducting Tokamak), имао је држање човека који чува државну тајну чак и док наручује минералну воду. Његово почетно неповерење према мени било је опипљиво – за њега сам ја био „инспектор“ који брине о радиоактивном отпаду, неко ко поставља незгодна питања о безбедности док он покушава да спасе свет. Разуми једну ствар, почео је Жулијен, цртајући по петој салвети, фисија је као цепање дрва – лако је, али оставља гомилу гарежи. Фузија је спајање. Ми радимо оно што ради звезда.
У срцу Токамака, ми сударамо деутеријум, који вадимо из обичне морске воде, и трицијум, који ћемо „узгајати“ унутар самог реактора помоћу литијумских облога. Када се они споје на 150 милиона степени, ослобађају хелијум и неутрон огромне енергије. То је 17,6 MeV чисте снаге по реакцији! То је енергија која може да напаја цивилизацију миленијумима без грама CO2. Енергија је импресивна, рекох, вртећи чашу вискија, али тих 14,1 MeV које носи неутрон… он не носи само струју. Он бомбардује зидове вашег реактора. Као стручњак за отпад питам вас: Шта се дешава са материјалом који постане радиоактиван само зато што стоји поред ваше „звезде“?
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 18. јуна, можете да прочитате цео текст "Праскозорни реквијем за Сунце"
