Професор на Правном факултету у Београду и председник Уставног суда Србије Владан Петров оценио је данас да ће мишљење Венецијанске комисије, које је затражила Србија о сету правосудних закона који је Скупштина Србије усвојила 28. јануара, бити врло стручно, објективно, неутрално, одмерено и да отвори простор за нешто чега није било у претходним месецима, а то је дијалог у вези са евентуалним спорним законским решењима.
Петров је рекао да ће Венецијанска комисија у наредним данима највероватније завршити рад на том мишљењу које ће бити примљено к знању на пленарној седници у јуну, и додао да чак и уколико се садржина мишљења Венецијанске комисије сазна и у наредним данима, до јуна држава има времена да предузме доста тога како би евентуално неке недостатке у тим законима отклонила.
– Јесте био проблем у једној недовољно инклузивној процедури, нису били укључени сви фактори. Да ли би расправа била могућа, да ли би она довела до бољих и квалитетнијих решења то је друго питање, али то су неки европски стандарди на којима се врло инсистира и ми смо у том погледу мало заказали. Морамо да водимо рачуна о друштвено политичком контексту у условима у којима су те измене планиране и донете, ми немамо минимум консезуса који је неопходан да би за исти сто селе супротстављене стране – навео је он за К1 телевизију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Петров је истакао да ће мишљење Венецијанске комисије бити врло одмерено, неутрално и само провучено кроз њихове стандарде који су у правосуђу одавно утврђени, као и да мишљење Венецијанске комисије неће бити такво да ће указати на неке озбиљне неуставности, већ напротив.
Према његовој оцени, Венецијанска комисија ће се највероватније бавити само провером колико су те процедуре биле у складу са неким стандардима доброг законодавства.
– Што се тиче изјаве председника Србије, ја бих мало другачије одговорио, ја бих прво сачекао мишљење Венецијанске комисије јер сам готово сигуран да ће Венецијанска комисија дати мишљење које је уравнотежено, ту ће бити и позитивних коментара. Нисам за то да ми одмах по добијању тог мишљења кажемо оно што треба исправити одмах ћемо исправити, него треба да отворимо дијалог о тим законским решењима – изјавио је он.
Како је навео, треба консултовати Високи савет судства, Високи савет тужилаштва, релевантне невладине организације по питању мишљења Венецијанске комисије и исправљања било каквих нерегуларности или реформи.
Петров је напоменуо да се у тумачењу мишљења Венецијанске комисије не смеју користити људи као параван, односно да не може „Владан Петров да буде легитимизатор одређених захвата у којима није ни учествовао“.
ФОТО: Milos Tesic/ATAImages– Ана Брнабић је од момента када су ти закони усвојени преузела да комуницира с Венецијанском комисијом, то што она ради верујем да ће сада бити далеко боље него 2021. године – додао је он.
Коментаришући то што је Н1 објавила да ће ЕУ замрзнути новац намењен Србији јер земља назадује у проевропским реформама и да ће Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос и званично објавити на данашњем састанку Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) да Србија остаје без 1,5 милијарди евра из такозваног „Плана раста“ због контроверзних правосудних реформи, Петров је рекао да не може Марта Кос да буде та која ће нешто објавити или прогласити, и додао да одлуку о томе да се замрзну средства мора да донесе сама Европска комисија.
– Највероватније да је реч опет о једном медијском спину и некаквој иницијативи која ће у наредним недељама и месецима можда бити негде на неком столу. Није ЕУ тоталитарно удружење, организација у којој једна особа може нешто да објави и прогласи. Уверен сам да је већ на почетку ове информације све погрешно – изјавио је Петров и оценио да мишљење Венецијанске комисије само по себи не може да доведе до оваквих последица.
