Министар правде Ненад Вујић изјавио је данас да би Венецијанска комисија (ВК) врло брзо требало да пошаље мишљење о недавно усвојеним изменама правосудних закона и да ће, уколико буде суштинских примедби, у дијалогу са Комисијом бити извршене одређене корекције.
Вујић је током гостовања на РТС, након разговора са делегацијом Венецијанске комисије, навео да је Србија сама покренула иницијативу да Комисија изради мишљење о недавно усвојеним изменама правосудних закона и нагласио да није било никаквих притисака.
– Венецијанска комисија није суд и не доноси пресуде, него даје саветодавна мишљења и уколико буде суштинских примедби извршићемо и одређене корекције – рекао је Вујић и додао да је током разговора било речи о примедбама које су се чуле у јавности, као на пример о процедури усвајања тих закона.
Истакао је да сет измена правосудних закона није усвојен по хитном поступку, како се то нетачно наводи у јавности, већ по редовној процедури која важи за иницијативу народног посланика који на то има право као носилац власти и представник народне суверености.
– То је предочено и Венецијанској комисији, као и Европској унији – нагласио је Вујић.
За коментаре који су долазили из ЕУ да усвајање тих закона може да буде „корак уназад“ за Србију, Вујић је навео да, не постоји конкретно образложење за те тврдње, већ да је реч о уопштеним оценама и утиску.
Министар правде је рекао да су представници Венецијанске комисије навели да ће врло брзо послати прву верзију свог извештаја.
– Уколико Венецијанска комисија да одређене препоруке, наравно да ће Србија, као озбиљна земља која има дугогодишњу сарадњу са Комисијом, ући онда у процес измене тих закона кроз један круг разговора са Венецијанском комисијом да видимо да ли су та решења оно што су они предлагали – рекао је министар правде.
Вујић је сматра да овим законима није угрожен евроспки пут Србије и наглашава да усвојени закони нигде не смањују нити независност судија нити самосталност тужилаца.
Поводом уставних жалби поднетих због новоусвојених измена закона, Вујић је истакао да је Уставни суд независна институција чије одлуке су општеобавезујуће.
Одбацио је као нетачне наводе опозиције да су закони донети са циљем контролисања (међународне сарадње) истрага против носилаца власти и нагласио да не може да се утиче на истраге, као и да се одредбе не односе на појединачне предмете или појединачне сарадње.
Он је подсетио да међународну политику и сарадњу води Влада РС и председник Републике, а да Министарство правде комуницира у међународној сарадњи у кривичним стварима, што се новоусвојеним законима није променило, већ је изменама закона дошло до усклађивања са Уставом Србије.
Говорећи о Високом савету тужилаштва (ВСТ), Вујић је подсетио да је предлог Венецијанске комисије из 2022. године био да упућивање ради управо ВСТ, а не појединац.
Вујић је демантовао наводе да је смањење тужилаца у Јавном тужилаштву за организовани криминал са 20 на 16 институционална опструкција о предмету надстрешница, наглашавајући да је ВСТ седам и по сати расправљао, анализирао и упоређивао резултате упућених јавних тужилаца у то тужилаштво.
– Сви говоре о томе, а сви заборављају да од 21 тужиоца 11 је било упућено. Високи савет већински је желео да тужиоци буду у трајном мандату (изабрани) – рекао је Вујић и додао би у случају да једна особа одлучује о упућивању, та особа онда одлучује и о томе колико дуго ће ти тужиоци остати упућени, што смањује самосталност тужилаца.
Он је нагласио да се у ЈТОК не ради истрага поводом пада надстрешнице, већ истрага у вези са финансирањем реконструкције железнице, на ком случају раде две упућене тужитељке које су и даље у ЈТОК.
Вујић је објаснио да је логика упућивања да онај тужилац који је иницијално покренуо у вишем тужилаштву предмет тај предмет прати и у тужилаштву за организовани криминал.
Осврнувши се на предмет заплене пет тона марихуане у селу Коњух, Вујић је рекао да је управо тај предмет био у Вишем јавном тужилаштву у Београду јер је најпре заплењено две тоне наркотика.
Појаснио је да је тужилац који је радио на том предмету поднео ВСТ предлог да буде упућен у ЈТОК, а да би, како је оценио, било логично да он тај предмет и испрати до краја, те да очекује позитивну одлуку о захтеву тужиоца.
