Каријера генералног директора Телекома Владимира Лучића преплиће се са историјом ове компаније. Од стручног саветника и инжењера који је учествовао у развоју мобилне мреже, преко директора МТС-а и комерцијалног директора компаније, до челног човека система који данас послује на више тржишта, његов развој показује да се највеће организације не граде само капиталом, већ и континуитетом знања, искуства и разумевањем технологије
Када се говори о менаџерима који су обликовали савремену српску телекомуникациону индустрију, ретко чија биографија тако доследно прати развој једне компаније као биографија директора Телекома Србија Владимира Лучића. Инжењер по образовању, стратег по начину размишљања и човек који је готово читаву професионалну каријеру провео градећи компанију изнутра, од њених првих дана до регионалних и светских амбиција.
То је човек који представља ретку комбинацију техничког знања и пословне визије која је неопходна за будућност и то је нешто што ће признати чак и они који га критикују.
Његов професионални пут почиње у генерацији која је, како и сам каже, сањала одлазак из земље. По завршетку Електротехничког факултета у Београду 1996. године, започео је каријеру у Јавном предузећу ПТТ саобраћаја „Србија“, у сектору телекомуникација. Посао у тек основаном Телекому Србија добио је, како истиче, искључиво на основу знања. Уследили су Ericsson, Шведска, Немачка и прилика за међународну каријеру, а након тога и повратак у Србију.
„Телеком је увек имао одличне инжењере, ЕТФ и Математички факултет су одлични и признати у свету, а мени је поред тог формалног образовања Телеком дао знање са којим сам после лако пронашао посао у иностранству“, истиче Лучић за Српски недељник Компас и додаје да је са свим тим искуствима ипак био вођен уверењем да највећи професионални изазови могу да се остваре управо код куће.
Великим финансијским институцијама и компанијама које су нам биле партнери на кварталном нивоу слате су разне лажне информације како би те компаније раскинуле уговоре са нама. Преко разних лобиста у Европском парламенту, Вашингтону и Лондону покушано је да се политички дискредитује Телеком
Од тада његова каријера готово да се преплиће са историјом Телекома. Од стручног саветника и инжењера који је учествовао у развоју мобилне мреже, преко директора МТС-а и комерцијалног директора компаније, до челног човека система који данас послује на више тржишта, његов развој показује да се највеће организације не граде само капиталом, већ и континуитетом знања, искуства и разумевања технологије.
Можда управо зато његове амбиције за Телеком одавно превазилазе оквире националног оператора.
„У времену када се границе између телекомуникација, медија и дигиталних сервиса бришу, моја визија је компанија која неће бити само инфраструктурни лидер региона, већ и водећа дигитална платформа, својеврсни ’балкански Netflix’, способан да производи, дистрибуира и монетизује садржај на регионалном тржишту“, истиче човек који је готово целу професионалну причу исписао заједно са Телекомом.
Упркос годинама критика и, како тврдите, снажној кампањи против компаније, Телеком је наставио да инвестира у оптичку мрежу, 5G и ширење пословања. Да ли сматрате да су управо ти резултати променили перцепцију Телекома у јавности и код међународних партнера?
Телеком је национални оператор који је последњих седам година био под изразитом медијском кампањом конкуренције, која се није трудила да се избори за нове кориснике, него се трудила да заустави Телеком. Једино су председника нападали више него нас, али после њега фактички њихов главни таргет је била наша компанија јер су је сматрали главном препреком за остваривање њихових циљева. Имали смо 1.800 негативних чланака годишње. Нису то само били негативни чланци, него су долазили људи из политичке опозиције на Н1 и Нову С и апеловали на људе да не прелазе на Телеком. Због тога се у неком одређеном делу јавности Телеком перцепира негативно. Време ће показати да смо ми били исправни. Не постоји ништа боље за државу ни за становнике него да постоји јак национални оператор који ће да изгради оптичку мрежу и да развија 5G јер то до сада ниједан приватник није радио. Ми смо имали конкуренцију која годинама није уложила ни један евро у инфраструктуру, него је само извлачила паре из Србије, а имала је медије преко којих је правила притисак да одређени број корисника остане код њих како би они и даље извлачили паре. То је једна групација која је желела да дође на власт, пре свега посредством медијске манипулације. Међутим, оно што мене стварно охрабрује јесте то да они нису успели у тој својој намери. Телеком се данас и на западу сматра идеалним партнером.
ФОТО: Влада ЦветковићЗашто тврдите да је кампања против Телекома била политички мотивисана, а не само пословни спор?
Они су водили веома интензивну кампању у Америци и Европи. Свако ко води такву врсту кампање мора да буде свестан да ће институције онда почети да истражују и њихове активности.
Мислим да ће се на крају показати њихове везе са одређеним финансијским структурама које су на америчкој црној листи од 2017. године, и да ће људи схватити да је то била пословна група која је имала и политичку амбицију да дође на власт, како би се додатно обогатила.
За разлику од неких других великих бизнисмена у Србији који су зарадили велики новац продајом компанија, али су после тога инвестирали у Србији, они нису уложили ниједан евро у Србију, већ су, према мом мишљењу, само извлачили новац из Србије.
У јавности се говори о аквизицији дела Јунајтед групе као победи над Шолаком. Неколико година раније Телеком је победио у исто тако познатој бици, за права на пренос Премијер лиге. Да ли је управо то била битка код Стаљинграда, а поменута аквизиција само пад Берлина?
Те године десила су се два битна догађаја на телекомуникационом тржишту Србије која су дефинитивно одредила тржишну ситуацију у Србији. Почетком те године Yettel је потписао уговор за коришћење наше оптичке инфраструктуре и коришћење наших канала, а ми смо добили тендер за Премијер лигу. Први догађај је битан јер је значио значајну промену тржишта, где ће други мобилни играч ући на тржиште са понудом у фиксној мрежи. За SBB је то био велики изазов, јер је сада, осим MTS-а, дошао још један играч који има и квалитетнију мрежу, и спортске канале Арена, и мобилну телефонију.
Моја визија је компанија која неће бити само инфраструктурни лидер региона, већ и водећа дигитална платформа, својеврсни „балкански Netflix“, способан да производи, дистрибуира и монетизује садржај на регионалном тржишту
Међутим, Премијер лига је ипак била кључни потез из више разлога. Прво, стратегија SBB-а на тржишту увек је била ексклузиван садржај, а Премијер лига је била његов заштитни знак 12 година. Пре овог тендера ми смо успели да продужимо уговоре за спортске садржаје које смо раније имали – Лигу шампиона, италијанску, француску и домаћу лигу – као и да узмемо неколико других битних садржаја од конкуренције, као што су шпанска и португалска лига и НБА.
Било је јасно да бисмо преузимањем Премијер лиге ставили тачку на битку за садржај, а слободно се може рећи и за тржиште. Посебно је било битно што је први пут Премијер лига направила тендер на шест година, уместо на три, што је било сасвим довољно времена да све што смо планирали на тржишту остваримо.
Када погледате раст корисника током 2021. и 2022. године, видели бисте да нам је Премијер лига директно донела нових 220.000 корисника на нивоу групе. Дакле, може се рећи да је Премијер лига била последња битка на комерцијалном тржишту.
Нажалост, не и последња велика битка, јер је после тога Јунајтед група ангажовала стране обавештајне компаније, као што је Highgate, и инвестирала милионе евра у међународну борбу против нас. Четири године су константно, на разне адресе у Вашингтону, Лондону и Бриселу, ширили разне лажи о нашој компанији и мени лично. Великим финансијским институцијама и компанијама које су нам биле партнери на кварталном нивоу слате су разне лажне информације како би те компаније раскинуле уговоре са нама. Преко разних лобиста у Европском парламенту, Вашингтону и Лондону покушано је да се политички дискредитује Телеком. Нису успели у томе, јер смо се показали довољно јаки да одбранимо истину.
Самим тим, излазак Јунајтед групе са нашег тржишта био је њихов логичан пословни потез. Он је Телекому Србија створио најбољу могућу доминантну позицију коју неки оператор данашњице може да пожели. Наиме, ми смо власници једине велике оптичке инфраструктуре и највећи произвођачи садржаја у региону. Тиме зарађујемо од сваког корисника у Србији, било кроз директну продају или велепродају кроз друге играче на тржишту.
Да ли је раст путем куповина завршен или тек почиње? Да ли очекујете нове велике аквизиције већ током наредне године?
Раст путем аквизиција углавном је завршен у наредне три године. Међутим, Телеком Србија је раширио пословање на 16 земаља и сада природним растом на тим тржиштима треба да повећа приход и профит. Могуће су аквизиције мањег типа, као што је била аквизиција ИТ компаније Pulselec. Телеком Србија треба да прошири број различитих услуга које нуди корисницима.
Оно што српску јавност највише интересује јесу осетљива подручја. Иако је улазак у Македонију по броју потенцијалних корисника скоро једнак уласку у Федерацију БиХ, нас ипак највише „сврби“ Федерација. Да ли постоји опција да се купи БХ Телеком или да се на неки други начин уђе на тржиште Федерације?
Што се тиче аквизиција у региону, ако би се десило да се продаје било који оператор на Западном Балкану, а то укључује и БХ Телеком, сигурно бисмо учествовали. Веома бисмо били заинтересовани за куповину БХ Телекома. Међутим, не очекујем да ће било која од тих аквизиција бити могућа у наредне три године.
ФОТО: Влада ЦветковићУ протеклој деценији овог века Телеком је имао добре резултате, али би неко могао да каже и да је стагнирао. У овој деценији Телеком напросто „експлодира“. Пословни резултати, нове аквизиције и ширења на нова тржишта о томе сведоче. „Пословна чаршија“ каже да су то све ваше заслуге. Који су то конкретни потези које сте предузели да бисте оволико „подигли“ фирму?
Мислим да је, пре свега, сада Телеком Србија добио место у Србији које му припада. Пројекат стварања оваквог Телекома није био лак, с обзиром на позицију коју је Телеком Србија имао 2018. године, када је имао мање од 20 одсто тржишног учешћа у ТВ бизнису, са трендом пада.
Ретко имате ситуацију да оператор са друге или треће позиције дође до прве на тржиштима која су засићена. Да бисте то урадили, потребно је да инвестирате у квалитет да бисте били бољи, што од почетка захтева огромна средства, и да онда верујете да ће ваш тим запослених узети кориснике од конкуренције.
Ја сам успео то да урадим три пута. Први пут када сам водио MTS у Србији, па Mtel у Црној Гори и сада, на крају, Телеком. Овај трећи пут било је најкомпликованије, јер смо морали и да променимо тржиште, то јест да „поједемо кабловске операторе“, а да се појави нова конкуренција која ће користити нашу инфраструктуру.
Премијер лига је ипак била кључни потез из више разлога. Стратегија SBB-а на тржишту увек је била ексклузиван садржај, а Премијер лига је била његов заштитни знак 12 година
Да бисте направили такав скок, морате имати јасан циљ, јер је план био веома тежак. Било је потребно направити моћну оптичку инфраструктуру, купити кабловске операторе, направити најмоћнију медијску платформу и проширити пројекат на дијаспору.
Додатно су нам пут отежале активне лобистичке кампање Јунајтед групе и три светске кризе које су уздрмале светску привреду – корона и ратови у Украјини и Ирану – али успели смо у потпуности да испунимо наш циљ.
Међутим, свега тога не би било да нема запослених Телекома Србија. Они су били и биће наша највећа снага. Зато ми је веома драго што смо ових шест година посебно подигли стандард наших запослених, а посебно оних који су стручњаци и који постижу најбоље резултате у домену продаје или техничке реализације.
Шта је било пресудно да од оператера са мањим тржишним уделом направите лидера?
Морам да кажем да сам се прво додатно едуковао, што је веома важно и што никада не треба занемарити. Завршио сам МБА програм из маркетинга и продаје на швајцарском универзитету.
Друго, морао сам додатно да радим и када сам постао директор мобилне телефоније. Тада сам радио по 18 сати дневно и готово да нисам спавао. Могу да кажем да данас имам велико искуство.
Где видите компанију 2030. године, као регионалног или европског играча?
Телеком Србија видим не као регионалног и европског, већ као светског оператора 2030. године. Наиме, пуштањем нашег оператора у САД, Телеком Србија креће да послује у 16 земаља на три континента. Развојем садржаја, дигиталних сервиса и сервиса заснованих на сајбербезбедности бићемо у могућности да значајно подигнемо наш приход и профит у свим земљама у којима послујемо. И, на крају, развој сервиса базираних на AI биће круна нашег развоја и начин којим ћемо одскочити од осталих оператора.
Експерти износе разлоге и „за“ и „против“ изласка на неку од великих светских берзи. Сви се слажу да би то био велики ризик. Али, да ли постоји шанса да се изађе на неку од мањих берзи, попут варшавске? Такође се види да сте неизлазак на берзу делом надокнадили продајом хартија од вредности и да вам то добро иде. Шира јавност о томе мало зна. Да ли можете да нам кажете више о томе?
Мислим да већина људи у Србији и даље није свесна величине пословног потеза Телекома Србија да изађе на тржиште капитала ЕУ и да изда корпоративне обвезнице. Ми смо прва компанија са Западног Балкана која је то урадила.
Излазак на међународно тржиште капитала значи да морате да имате међународни кредитни рејтинг, да полугодишње извештавате инвеститоре о резултатима и то је једна врста теста квалитета компаније.
Издавање корпоративних обвезница други пут имало је епско интересовање инвеститора. Наиме, било је скоро 14 милијарди понуда за финансирање, а издавали смо 1,95 милијарди.
Шта ово значи? Корпоративним обвезницама, као и акцијама, можете трговати на секундарном тржишту, то јест можете их продати. Овакво интересовање за корпоративне обвезнице Телекома значи чврсто веровање највећих инвеститора света да ће вредност Телекома у будућности расти. Самим тим, оваква потражња за обвезницама значи да би потражња и за акцијама Телекома Србија била огромна и да би вредност била велика.
Како оцењујете финансијску позицију Телекома?
Сад имамо већи дуг, због чега нас прозивају, али то је било нормално јер смо морали да инвестирамо. Они који нас финансирају тачно виде да ћемо тај дуг враћати на време. Интересовање за наше корпоративне обвезнице било је толико велико да сам у једном тренутку добијао велики број позива и мејлова. То само показује да би, када бисмо једног дана пустили акције на берзу, интересовање било још веће.
То би повећало вредност компаније и вредност акција, али и значило много за Србију. Мислим да Београдска берза треба да заживи и да се људи више едукују да тргују акцијама, а не само да штеде или улажу у станове. Јаке компаније су кључне за развој берзе, јер се њиховим акцијама тргује. Телеком је једна од таквих компанија. Наше акције могле би да се котирају и у Лондону и у Београду, уз велику тражњу, па би и грађани могли да зараде тргујући њима.
Београдска берза још није на том нивоу, иако покушава да се развије. Важно је да тржиште буде живо, јер је тешко издати корпоративне обвезнице тамо где не постоји секундарно тржиште, односно могућност њихове куповине и продаје. Исто важи и за акције.
Ако сте јака компанија и послујете по прописима, можете да изађете и на Лондонску берзу, где су услови пословања много строжи. Многи су мислили да Телеком то неће моћи, али показали смо да смо транспарентна и стабилна компанија. Од изласка на тржиште капитала моја одговорност као директора је много већа. Морам пажљиво да бирам сваку јавну изјаву, јер не могу да износим непроверене информације које би могле да утичу на цену наших обвезница или тржиште капитала.
Ми смо већ други пут успешно издали корпоративне обвезнице, што је још један показатељ снаге и стабилности Телекома. Први пут смо их издали 2023. године. После две године, упркос рату на Блиском истоку и свим поремећајима на тржишту, те обвезнице су практично задржале своју вредност.
Рат између Израела и Ирана значајно је уздрмао тржишта. То сам лично видео током процеса издавања нових обвезница. Имали смо план да „roadshow“ траје целу седмицу, а издавање буде у понедељак после викенда. Банке су биле забринуте шта би могло да се деси током викенда, јер се берза затвара у петак, а за два дана може много тога да промени тржиште, посебно цена нафте.
Нисмо имали ни среће са тајмингом, јер још није био постигнут коначан споразум, а додатну неизвесност изазвала је изјава Доналда Трампа да споразум са Ираном није добар. Тада сам видео колико једна његова изјава може да уздрма тржишта.
Ипак, берзе и компаније временом се привикавају на такве околности. Тржиште наставља да функционише и поред ратова, иако то никоме ко инвестира не одговара.
Време када су каматне стопе биле нула или чак негативне очигледно је прошло. У скорије време тешко је очекивати да ће се вратити на тако низак ниво, па се сви који инвестирају морају прилагодити новим условима.
Који су правци развоја телекомуникационе индустрије у наредних неколико година? Да ли ће доминирати мултимедијални садржаји или видите и неке друге прилике? Како видите будућност класичне телевизије у ери стриминга?
Телеком оператори морају да трансформишу своје пословање. Наиме, у последњих десет година значајно је пао приход од СМС-а, говорних услуга, међународног саобраћаја и фиксне телефоније. Замислите да имате фабрику и да четири производа која су вам доносила највећи профит ускоро неће вредети ништа на тржишту.
Телеком Србија је трансформисао своје пословање. У домену класичних услуга приход нам је месечна претплата коју корисник плаћа да би имао интернет, мобилну телефонију и телевизију. Такође, развили смо низ других извора зараде, од медијске платформе до дигиталних сервиса и нашег пројекта за дијаспору.
Медији ће такође претрпети промене. Не верујем у опстанак линеарних канала. Они ће једноставно нестати, али верујем у садржај и платформе које ће корисници гледати. Зато Телеком Србија улаже у садржај и стратешки гледа да буде власник што више садржаја. Тренутно имамо преко 12.000 сати садржаја.
Дакле, Телеком је и овде победио. Ми ћемо бити регионална платформа коју ће корисници желети да гледају, јер ће имати домаћи спортски, забавни, филмски, документарни, музички и дечји програм. Ви, као произвођачи одличног садржаја, бићете део наше платформе.
СЕЋАЊЕ НА ПРВИ ВИДЕО-ПОЗИВ У СРБИЈИ
Генерални директор Телекома Србија се током разговора присетио и пуштања у рад 3Г мреже Телекома Србија.
„Здравко Чолић и тадашњи премијер Војислав Коштуница су 2006. године обавили први јавни видео-позив у Србији. Тај догађај имао је симболичан значај јер је њиме званично представљена нова технологија мобилне комуникације. На тај начин је свечано пуштена у рад 3Г мрежа Телекома Србија“, испричао је Лучић.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЧесто говорите о националној телекомуникационој компанији. Шта то конкретно значи за грађане? Да ли држава мора да задржи контролу над критичном телекомуникационом инфраструктуром?
Телеком је национални оператор. Држава не треба да продаје 51 одсто Телекома, јер ће дигитална, телекомуникациона, оптичка и 5G инфраструктура бити кључна за развој будуће економије засноване на вештачкој интелигенцији..
Како ће AI променити телекомуникациону индустрију? Да ли Телеком развија сопствене AI системе? Граница између телеком оператера и медијске компаније у новијој епохи се губи. Да ли ће се тај тренд наставити?
Вештачка интелигенција ће драматично променити све индустрије и наше животе и то је просто чињеница која се неће променити нити успорити. Телеком Србија се припрема за ту будућност.
Прво смо дефинисали послове у Телекому који ће у наредних пет година бити највише оптимизовани уз помоћ AI. Затим смо дефинисали начин развоја сервиса базираних на AI кроз нашу софтверску компанију MTS системи и Фонд за финансирање стартап компанија.
Посебно бих истакао нашу сарадњу са америчким институцијама и компанијама. Прошле недеље имали смо низ састанака у Вашингтону, од Стејт департмента и Министарства трговине до EXIM банке. Главна тема разговора били су вештачка интелигенција и њен развој у Србији.
САД ће бити главни центар развоја и ми желимо да будемо њихов партнер за Западни Балкан и Европу. Мислим да ћемо озбиљним приступом у домену AI успети да од Телекома Србија направимо светски вредног оператора.
Где је место Телекома Србија у стратешком партнерству Србије и САД и шта су његови највећи бенефити?
Морам још једном да истакнем да сарађујемо и са Европом и са Америком. У Европи смо прва фирма која је отворила представништво у Бриселу. Ми смо стратешки партнери „Водафона“, односно захваљујући тој сарадњи ми користимо њихове набавне цене и имамо транспарентну набавку. Такође, прва смо компанија са Западног Балкана која је потписала уговор са Европском инвестиционом банком још пре пет година за развој 5G мреже. До тада, Европска инвестициона банка на Западном Балкану радила је искључиво са државом. Такође, од 2021. године радимо на интензивној сарадњи са Америком јер је Америка центар развоја дигиталних сервиса, вештачке интелигенције и свега онога како Телеком треба да се трансформише. Нама је кључна боља сарадња са Meta-ом, Амазоном, Netflix-ом и другим великим америчким компанијама.
Телеком је национални оператор који је последњих седам година био под изразитом медијском кампањом конкуренције, која се није трудила да се избори за нове кориснике, него се трудила да заустави Телеком. Имали смо 1.800 негативних чланака годишње
Квартално посећујем Вашингтон где у разговорима са представницима Стејт департмента и Министарством спољних послова покушавамо да дефинишемо неке области које су у заједничком интересу. И драго ми је што смо опет први оператор Европе са подршком EXIM банке. То је у ствари симболична подршка америчке администрације Телекому за развој 5G који смо ми иначе почели за време Бајденове администрације, причам о EXIM банци, а завршили за време Трампове администрације. И то само говори да када спустите причу на бизнис, то је нешто што свака администрација жели да настави. Американци одлично разумеју тај језик.
ФОТО: Влада ЦветковићУ којим правцима ће се одвијати та ваша сарадња са Американцима?
Један сегмент је развој вештачке интелигенције. Постоје два велика центра за вештачку интелигенцију, то су Америка и Кина, и ми кроз сарадњу са Америком видимо изузетну шансу да Телеком у Србији буде носилац тог развоја и да практично на том пољу будемо њихови представници у Европи. Код нас је то прилично либерално и зато чак неке америчке компаније као Microsoft имају и хиљаду инжењера овде који раде за ту компанију тај део вештачке интелигенције, тако да је део ChatGPT-ја, о коме сви причају, програмиран у Србији. Наш циљ је да направимо стратешку сарадњу са свим најважнијим америчким компанијама од Nvidia до Amazon-а и да тако повећамо вредност компаније Телеком.
Имамо и неке друге извозне пројекте, као што је рецимо Newsmax, који нам је битан јер ту показујемо америчким компанијама да ми можемо да будемо представник у читавој Европи. У свему томе важно нам је стратешко ширење медијске мреже Newsmax Balkans у Newsmax Europe. Овај пројекат подразумева позиционирање Београда као регионалног центра одакле ће се телевизијски канали ширити на бројне европске земље.
Да ли треба да се плашимо вештачке интелигенције?
Људске глупости су довеле до низа ратова, па чак и до ивице нуклеарних катастрофа, а онда нас ти исти људи плаше вештачком интелигенцијом. Мој став је да ће вештачка интелигенција прво да побољша живот јер применом вештачке интелигенције у медицини значајно ће се продужити људски век. Вештачка интелигенција ће довести до тога да одређени број послова неће обављати људи али ће се зато за њих бити креирани нови. Вештачка интелигенција је, такође, једна врста програма који су направили људи. Тако да уопште не могу да замислим никакав апокалиптичан сценарио.
Која је била најтежа пословна одлука коју сте донели? Да ли сте икада размишљали да напустите корпоративни сектор?
Најбитнију пословну одлуку за мене донео сам пре 25 година, када сам одлучио да прихватим да будем технички директор у Мобилној телефонији Србије и наставим каријеру у Србији, а не у Немачкој. Драго ми је што сам донео ову одлуку, јер сам имао ту част да последњих 25 година учествујем у свим добрим и битним пројектима за Телеком Србија.
Као што би рекао власник „Алибабе“, ушао сам у године када треба да радим оно што најбоље знам, тако да сада не размишљам о томе да напуштам корпоративни сектор. Мислим да имам биографију и знање са којима су ми отворена многа светска врата великих корпорација, тако да ми је план да то радим до пензије.
Како изгледа ваш радни дан?
Посвећен сам раду. Сматрам да кључни људи у компанијама морају својим радом и знањем да предњаче и да буду праве вође, а не само организатори туђег знања и посла. Мени је велика част што ми је дато да руководим Телекомом. То значи да морам да се одрекнем дела приватног живота како бих наметнуо радну етику. У државној компанији много зависи од човека који је на челу, зато ми је нормално да први дођем на посао, а последњи одем.
Трудим се и да стално одржавам висок ниво знања, јер ми то даје ауторитет. Ауторитет заснован на знању изузетно је важан, не само у државним компанијама. Погледајте највеће технолошке компаније – водили су их људи који су их стварали, попут Стива Џобса или Марка Закерберга. То нису били само менаџери, већ људи који су најбоље познавали посао.
Телекомуникациони бизнис није класична фабрика. То је веома захтевна индустрија јер се технологија изузетно брзо мења. Пре 25 година није постојао мобилни интернет, а данас је младима тешко и да замисле живот без њега.
Зато сматрам да би било срамота да директор телекомуникационе компаније није доступан 24 сата дневно. Ипак увек сам ту за своју породицу и своје три предивне ћерке.
