Ноћно небо постаје све светлије: Заборављамо како изгледа права тама

Објављено: 30.09.2026. 14:00

Ноћу можемо да угасимо светло у својој соби, али често не можемо да угасимо оно што допире кроз прозор. Уличне светиљке, осветљени паркинзи и рефлектори на зградама продиру кроз завесе и онда када је у дому све мрачно. За многе становнике градова потпуна тама постала је нешто што могу да доживе тек када отпутују далеко од куће.

Светлосно загађење не значи само да се звезде слабије виде. Оно мења изглед ноћи, утиче на животиње које се оријентишу у мраку и отвара питање колико вештачког светла заиста треба да остане укључено до јутра. Расвета је неопходна на многим местима, али њен положај, јачина и трајање могу да направе велику разлику.

Колико је промена постала приметна описује новинарка Тове Данович у тексту за Гардијан. Из осветљеног Портланда отпутовала је у југоисточни Орегон, на подручје познато по очуваном ноћном небу. Тамо је, далеко од градског одсјаја, поново видела звезде које код куће више не може да разазна.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Са осталим учесницима једног боравка у природи изашла је на суво језерско корито недуго после заласка сунца. Користили су црвена светла на лампама како би им се очи лакше привикле на мрак. Како је небо тамнело, појављивало се све више звезда, а затим и светла трака Млечног пута.

Колико брзо нестају звезде са ноћног неба

Насловна тврдња да је ноћно небо сваке године око десет одсто светлије потиче из истраживања заснованог на посматрањима од 2011. до 2022. године. Научници су анализирали више од 51.000 извештаја људи који су голим оком бележили видљивост звезда. Промене које су пријавили одговарале су годишњем расту осветљености неба од приближно седам до десет одсто током посматраног раздобља.

То је процена тренда за одређени период и места са којих су стизала запажања, а не мерење које показује да је баш сваке године и на сваком месту небо постало десет одсто светлије. Ипак, резултат јасно указује на брзину којом вештачки сјај потискује слабије звезде из видокруга. Оно што је једна генерација могла да види из свог дворишта, следећа можда може да види само изван града.

Према глобалној процени објављеној 2016. године, више од 80 одсто становника света живи под небом које је погођено светлосним загађењем. Податак не значи да сви ти људи живе у једнако осветљеним местима. Значи да је природно тамно небо за већину становништва већ тада престало да буде уобичајен призор.

У градовима се та промена дешава постепено, па је лако и не приметити је. Нова светиљка осветли улаз, друга паркинг, трећа фасаду, а свака појединачно делује као мала измена. Када се њихов сјај сабере и одбије од површина или расеје у атмосфери, небо добија сталну светлу позадину на којој се слабије звезде губе.

То је разлог због којег путовање на тамно место може да буде изненађујуће искуство. Око мора најпре да се навикне на мрак, а потом се појављују детаљи које градско осветљење прекрива. Ноћ тада престаје да изгледа као празан простор изнад уличних лампи и постаје део окружења који има сопствене облике и ритам.

Зашто је мрак важан животињама и биљкама

Губитак таме има последице и онда када нико не гледа у звезде. Бројне животиње користе природну светлост Месеца и звезда, као и редовну смену дана и ноћи, да би се кретале, храниле или размножавале. Вештачко осветљење може да промени сигнале на које су прилагођене.

Младунци морских корњача, на пример, после излегања треба да стигну до мора. Светлост која долази са обале може да им поремети оријентацију. Ноћни инсекти се окупљају око лампи, док птице селице могу да буду привучене јаким светлима зграда и да скрену са пута.

Мрак је важан и за понашање животиња чије је присуство лако превидети. Светлуцави инсекти користе светлосне сигнале при проналажењу партнера, а и понашање појединих жаба зависи од ноћних услова. Када осветљена површина постане трајни део њиховог станишта, не мења се само оно што човек види већ и услови у којима те врсте живе.

Истраживања указују и на могуће поремећаје у односу између биљака и опрашивача. Вештачка светлост може да утиче на активност ноћних инсеката, док код појединих биљака мења време сезонских процеса. Последице зависе од врсте, места и начина осветљавања, па их не треба сводити на једно једноставно правило.

Светлост ноћу дотиче и људе. Телесни ритам се ослања на разлику између дана и ноћи, а светло које допире у спаваћу собу може да отежа стварање услова за одмор. То не значи да ће свако спољно светло изазвати здравствени проблем, али показује да тама у време спавања има практичну вредност, а не само естетску.

Да ли град може да буде осветљен без расипања светлости?

Смањење светлосног загађења не захтева да улице остану без расвете. Важно је да лампе осветљавају место због којег су постављене, уместо прозора околних станова и неба изнад њих. Заклоњена светиљка усмерена надоле може да осветли стазу без ширења исте количине светла у свим правцима.

Питање је и колико дуго светло мора да гори. Паркинг, спортски терен или излог могу да имају другачије потребе увече него усред ноћи. Тамо где је прикладно, тајмери, сензори покрета и умеренија јачина осветљења омогућавају да простор буде употребљив без непрекидног пуног осветљења.

Град Флагстаф у Аризони један је од најранијих примера такве политике. Још 1958. усвојио је правила о спољној расвети, а 2001. постао је први град коме је додељено међународно признање за заштиту тамног неба. Његов пример показује да се начин осветљавања може уређивати прописима и постепено мењати.

О сличним правилима расправља се и у држави Њујорк. Предлог закона о заштити тамног неба обухвата начин усмеравања спољних светиљки и услове под којима би нека светла радила током ноћи. Предлог се и даље налази у скупштинској процедури; није реч о правилу које је већ ступило на снагу.

Такве мере траже промишљање о потребама конкретног места. Пешачки прелаз, болнички улаз и празан терен немају исту намену, па ни исте захтеве за осветљење. Циљ је да се светлост користи тамо и онда када служи људима, а да се њено непотребно ширење смањи.

Светлост сада долази и са неба

Расвета на земљи више није једини извор који мења изглед ноћи. Број сателита у ниској Земљиној орбити расте, а многи се могу видети како прелазе преко звезданог неба. Они одбијају Сунчеву светлост и зато су понекад приметни и са места на којима је локално светлосно загађење мало.

Крајем септембра 2026. у орбити је било више од 11.000 сателита мреже Starlink. Њихова улога у обезбеђивању комуникација је другачије питање од утицаја који имају на посматрање неба, али оба постоје истовремено. Локална правила о уличним лампама не могу да реше појаву светлих трагова који долазе из орбите.

Зато заштита ноћног неба све више превазилази границе једног града. Одлуке о уличној расвети могу да донесу општине, док је за последице ширења сателитских мрежа потребна сарадња на много ширем нивоу. Чак и место које је сачувало таму на земљи може да примети промене изнад себе.

Тове Данович у свом тексту заступа идеју да приступ тами треба посматрати као заједничку потребу. То је њен став, а не већ утврђено посебно људско право. Њено питање је ипак разумљиво: зашто би поглед на звездано небо зависио од тога да ли неко има времена и новца да отпутује далеко од града?

Ноћно небо вековима је људима служило за оријентацију, мерење времена и разумевање света. Данас се на многим местима посматра као туристичка атракција. Ако се непотребна светлост смањи, неће сваки град постати таман попут удаљених предела Орегона, али би изнад његових улица поново могло да се види више звезда.

небо, ноћно небо, осветљење, тама