(Не)одрживост тренутних позиција на источном фронту

Долазак првог човека америчке обавештајне службе у руску престоницу покренуо је лавину спекулација о преговорима иза кулиса, иако званичници Вашингтона и Кремља говоре о рутинском дипломатском контакту две велесиле

Ненајављена и строго поверљива посета директора америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џона Ретклифа Москви подигла је на ноге светску безбедносну јавност и отворила лавину спекулација о правој позадини овог неочекиваног контакта између две суперсиле. Долазак масивног америчког војног транспортног авиона Ц-17А на московски аеродром Внуково и мистериозни дипломатски кордон који је протутњао престоницом десили су се у тренутку када се глобална безбедносна архитектура налази под невиђеним притиском.

Док се на украјинском фронту одвија фаза жестоких узајамних удара дубоко унутар територија обе државе, изненадни маневар шефа једне од најмоћнијих обавештајних служби света сугерише да се канали комуникације отварају тамо где званична дипломатија наилази на зид.

Иако су званичне реакције из Вашингтона и Москве одмах покушале да спусте лопту и целу ствар прикажу кроз призму „редовних канала комуникације“, анализе западних медија сугеришу сасвим другу димензију. Позивајући се на изворе упућене у детаље мисије, угледни листови попут Њујорк тајмса објавили су да је Ретклиф допутовао како би руском врху пренео оштре процене о дугорочној неодрживости њихових позиција.

Према овим наводима, шеф ЦИА је позвао Кремљ на постизање договора пре него што се економске и војне прилике државе додатно погоршају, отварајући теме које превазилазе искључиво локални сукоб и дотичу шира геополитичка жаришта, укључујући и притиске у вези са иранским питањем.

Врх у Москви и Вашингтону је, међутим, уложио приметан напор да драматичност посете сведе на минимум. Директор руске Спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин отворено је потврдио да се састао са шефом ЦИА, али је нагласио да у томе нема апсолутно ничег ванредног.

„Састанак се одржао, нема ништа необично у вези с тим. Скоро сваке недеље састајем се са шефом неке специјалне службе или обавештајне организације са сваког континента. Дакле, састанак који сам имао са Џоном Ретклифом био је део нашег радног формата“, изјавио је Наришкин новинарима, потврдивши да су разговарали о питањима из искључивог делокруга обавештајних структура.

ПУТИНОВ РАСПОРЕД

Сличну линију дипломатског смиривања тензија заузео је и портпарол Кремља Дмитриј Песков, потврђујући да је посета била повезана са контактима између безбедносних служби и да је руски председник Владимир Путин био благовремено обавештен о овим кретањима. Током боравка у Москви, Ретклиф се наводно састао и са директором руске Федералне службе безбедности (ФСБ) Александром Бортниковим.

ФОТО: REUTERS

Ипак, руски независни и опозициони медији убрзо су указали на необичне резове у председничком распореду, укључујући изненадно одлагање масовних државних догађаја који су били планирани за исте ове датуме. Томе треба додати и мистериозно потписивање низа затворених указа од стране Кремља. Док су јавно заведени укази носили бројеве 608, 609 и 610, документи под бројевима 605, 606 и 607 остали су потпуно недоступни јавности, што је подгрејало гласине да је Ретклиф имао директне сусрете са највишим врхом руске државе.

СПУШТАЊЕ ТЕНЗИЈА

С америчке стране, председник Доналд Трамп одлучно је одбацио медијске написе о томе да је шеф ЦИА носио било какве ултиматуме или да је послат да прети Кремљу због наводних планова о нападу на територију НАТО-а. Говорећи из Овалног кабинета, Трамп је настојао да потпуно демантује драматичне медијске написе.

„Он неће напасти територију НАТО-а. Ретклиф виђа свог руског колегу једном у шест месеци или једном годишње. Имају веома добар однос. Није било никакве поруке и није било ничег необичног“, поручио је амерички председник.

Овакав наратив у потпуности је наишао на одобравање у Москви, па је тако руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао да Кремљ и те како цени другачији приступ који администрација Доналда Трампа демонстрира у односу на претходни мандат Џозефа Бајдена, наглашавајући да се суштински узроци кризе сада посматрају кроз другачију визуру.

Званичне изјаве о уобичајеној дипломатији сударају се са информацијама о томе да је руском врху пренета оштра порука о неодрживости тренутних позиција у сукобу с Украјином

Осврћући се на ставове западних савезника, Лавров је посебно апострофирао улогу Лондона, истакавши да „Велика Британија игра најнегативнију улогу у сукобу у Украјини, као што је то случај вековима“, те да се традиционални англосаксонски односи често граде са висине.

Коментаришући мистериозни долазак шефа ЦИА за телевизију РБК, Лавров је поновио да професионалне службе имају сопствене механизме деловања.

„Нисам био тамо. Ми, као и остатак света, имамо правила по којима обавештајне агенције комуницирају. У томе нема ништа необично. И нема ништа необично у чињеници да то раде у тишини“, јасан је био Лавров.

НЕИЗВЕСТАН ЕПИЛОГ

Тајминг ове дипломатско-обавештајне операције додатно добија на тежини ако се узме у обзир да се дешавала у тренутку док се паралелно у Москви одвијала и дипломатска мисија Ватикана. Долазак секретара за односе са државама, надбискупа Пола Ричарда Галагера, који је са Лавровим разговарао о могућностима за допринос решавању украјинске кризе, показује да се око Москве у исто време крећу и обавештајни и традиционални дипломатски посредници.

Иако западни аналитичари у Ретклифовом путовању виде покушај отварања тајних канала за притисак и тражење излаза из дуготрајног ћорсокака, званичници обе велесиле инсистирају на томе да је реч о уобичајеном дипломатском контакту. Да ли је ова тајна посета била тек рутинска размена сигнала или дубоко сондирање терена за будуће мировне преговоре између Вашингтона и Москве, биће јасно тек када се ефекти ове мистериозне мисије прелију на реалне потезе зараћених страна на терену, што ћемо свакако увидети врло брзо.