Док се купачи у Базелу расхлађују у Рајни и мирно плутају испод градских мостова, на први поглед делује да је на реци све уобичајено. Многи са собом носе препознатљиве пловке у облику рибе, у којима држе одећу и личне ствари сувим. Температура воде је око 25 степени, али иза те готово идиличне слике крије се озбиљан проблем.
Рајна је код Базела толико ниска да је теретни саобраћај готово потпуно стао. Док купачи и даље без проблема користе реку, барже које превозе робу више не могу нормално да плове тим делом једног од најважнијих речних транспортних праваца у Европи, пише Ле Монд.
Најнижи водостај у историјским мерењима највише погађа Немачку, али све већу забринутост изазива и у Швајцарској. Земља сада непосредно осећа како климатске промене могу да угрозе сигурност снабдевања горивом, сировинама и другом робом.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Подручје Базела има три велике лучке зоне распоређене дуж града, у близини хемијске и фармацеутске индустрије и великих резервоара нафте. Све те инсталације обједињене су под називом Port of Switzerland.
Назив можда делује претенциозно, али добро показује колики значај Швајцарска придаје свом једином директном приступу мору. Рајна из Базела тече кроз Немачку и Холандију све до Северног мора и луке Ротердам.
Лука као „прозор у свет“ сада је готово затворена
– Обично кажем да је ова лука мој прозор у свет. Сада је тај прозор затворен и читав један свет као да је опустео – каже Симон Обербек, генерални директор Швајцарског удружења за пловидбу и лучку привреду (SVS).
Док показује лучке базене, око њега влада готово неприродна тишина.
ФОТО: Shutterstock/Chizhevskaya EkaterinaУ нормалним условима овде се бележи око 35 долазака и одлазака пловила недељно. Међутим, у четвртак, 20. августа, није било ниједне барже на видику, док су огромне дизалице за претовар контејнера биле принуђене да мирују.
– У овом тренутку одавде се може стићи само до Карлсруеа. Практично можемо да кажемо да је речни пут до Ротердама пресечен, јер је увозницима и извозницима потребна цела рута – објашњава Обербек.
Рајна је кључна за швајцарску трговину
Рајна је дуга 1.233 километра и извире у глечерима швајцарског кантона Граубинден. Последњих око 800 километара, од Базела до холандских терминала, представља једну од најважнијих транспортних артерија Европе.
На њој плове барже и бродови од којих највећи могу бити дугачки до 135 метара и широки 17 метара и превозити чак 300 контејнера.
Да би се разумело колико низак водостај погађа швајцарску привреду, довољно је погледати значај рајнских лука за спољну трговину земље.
ФОТО: UWE KRAFT/imago stock&people/ProfimediaУ просеку, око 10 одсто све робе коју Швајцарска увози стиже речним путем из великих северноевропских лука као што су Ротердам, Антверпен и Амстердам.
У појединим критичним секторима зависност је много већа.
Око 40 одсто нафтних деривата које Швајцарска користи – бензина, дизела, лож-уља и авионског керозина – стиже управо преко Рајне.
Од горива до кафе – шта све стиже Рајном
Река представља и један од главних праваца за увоз челика, алуминијума, уљарица и грађевинских материјала попут песка и шљунка.
Истим путем стижу и хемијске сировине неопходне великим фармацеутским и хемијским компанијама из региона Базела, међу којима су Novartis и Roche.
Рајном се превози и око 186.000 тона кафе намењене великим прерађивачима као што су Nespresso и Delica.
Лето обележено климатским рекордима тако је директно погодило један од најважнијих делова швајцарског логистичког система.
ФОТО: AP Photo/Martin Meissner– Рајна је много више од обичног пловног пута. Она гарантује сигурност снабдевања, стварање вредности и просперитет целе земље. Морамо хитно да делујемо како би пловидба остала поуздан ослонац и у условима трајних климатских промена – упозорава Мартин Детвилер, директор Привредне коморе Базела (HKBB).
Трошкови транспорта нагло расту
HKBB је спровео истраживање које показује колико је поскупео транспорт робе након што је пловидба Рајном постала отежана.
Компаније су биле принуђене да траже алтернативне правце, пре свега друмски транспорт, пошто су железнички капацитети на немачкој страни већ преоптерећени.
Према подацима Привредне коморе, проблеми у речном саобраћају погађају чак три четвртине индустријских компанија у региону, међу којима има и светских лидера у својим областима.
Свака пета компанија пријавила је раст транспортних трошкова већи од 50 одсто, док је свака седма морала да успори производњу или одложи испоруке.
Пошто барже које још плове Рајном могу да носе знатно мање терета него иначе, цене превоза нагло расту.
ФОТО: Shutterstock/Heying HUAПревоз једне тоне робе на релацији Ротердам–Базел у нормалним условима кошта између 20 и 30 швајцарских франака, односно око 21 до 32 евра. У периодима изузетно ниског водостаја цена може да достигне чак 240 франака по тони.
Потребни су нови бродови и продубљивање корита
– Ова река је незаменљива транспортна рута због свог капацитета и одрживости. Обезбеђивање несметаног саобраћаја од кључног је значаја за швајцарски ланац снабдевања – каже Томас Кнопф, директор логистичке компаније Ultra-Brag.
Као и други представници логистичке индустрије, он сматра да све чешћи периоди суше захтевају бржу модернизацију инфраструктуре.
Међу решењима су продубљивање критичних делова корита, попут подручја код преводнице Иштајн у Немачкој, као и велика улагања у нову генерацију пловила са веома малим газом.
Такви бродови, израђени од лакших материјала попут алуминијума, могли би да превозе робу и када је ниво воде знатно нижи него што је то данас могуће.
Низак водостај већ плаћају и потрошачи
Проблем са Рајном више није само питање логистике и великих компанија. Последице већ осећају и обични грађани Швајцарске када сипају гориво.
Већ месецима се додатни трошкови транспорта увезених нафтних деривата директно преносе на потрошаче.
Тренутно се због проблема на Рајни литар бензина и дизела плаћа око 16 рапена више.
ФОТО: Shutterstock/Hanneke Wetzer– Повећање трошкова одвијало се постепено током готово осам недеља ниског водостаја. Железница и камиони успевају да одрже снабдевање Швајцарске, али огроман раст цена превоза из Ротердама неминовно утиче на цену коју плаћа крајњи потрошач – каже Фабијан Билгер, заменик директора организације Avenergy Suisse, која окупља увознике течних горива.
Швајцарска има резерве за ванредне ситуације
Швајцарска влада за сада настоји да умањи забринутост због до сада незабележеног притиска на увозни ланац земље.
Берн подсећа да држава располаже важним законским и стратешким механизмом – обавезним резервама, такозваним „pflichtlager“.
Те залихе финансира приватни сектор, али су под надзором савезних власти. У њима се налазе количине горива, енергената, ђубрива и основних животних намирница довољне за више месеци потрошње.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Резерве су намењене управо ситуацијама у којима дође до озбиљног прекида у снабдевању.
Према проценама више стручњака, Швајцарска је за сада још далеко од тренутка када би морала масовније да користи те ванредне залихе.
На макроекономском нивоу, аналитичари Raiffeisen Economic Research процењују да проблеми са транспортом на Рајни неће умањити раст швајцарског бруто домаћег производа за више од 0,1 процентног поена.
Очекује се да ће швајцарска економија током 2026. године порасти око 1,5 одсто.
Економска штета зато за сада није драматична, али је порука за Швајцарску много озбиљнија: на Рајну, која је деценијама сматрана сигурном и поузданом транспортном артеријом, више се не може рачунати на исти начин као некада.
