Мило је отишао, али је његова политика према Србији остала

Илустрација лутке на концуФОТО: Компас/Илустрација

Када се хладне главе погледају односи Подгорице према Београду, српском језику, тробојци, Косову и Метохији, Српској православној цркви и однос према политичком представљању српског народа, постаје јасно да је много више континуитета него што је ико очекивао када је ДПС пао

Када је 30. августа 2020. године пао ДПС, велики број грађана Црне Горе није славио само смену власти. Те ноћи није поражена само једна партија, нити је реч била само о одласку Мила Ђукановића са политичког трона на којем је провео готово три деценије. Грађани су веровали да је поражена једна политика која је годинама градила поделе, производила сукобе и стварала атмосферу у којој је Србија представљана као претња, Српска православна црква као противник државе, а српски народ као проблем који треба политички контролисати, а не као равноправан део друштва.

Управо зато су очекивања била огромна. Људи нису гласали за пуку смену власти. Нису излазили на биралишта како би једне функционере заменили другим. Гласали су за промену политичког курса државе. Гласали су за нормализацију односа са Србијом. Гласали су за друштво у којем српски језик неће бити политички проблем. Гласали су за државу која неће водити рат са сопственом историјом. Гласали су за крај политике подела.

Шест година касније поставља се питање које постаје све непријатније за оне који данас управљају Црном Гором.

Да ли је пао ДПС или је пао само Мило Ђукановић?

Јер када се хладне главе погледају односи Подгорице према Београду, однос према српском језику, однос према тробојци, однос према Косову и Метохији, однос према Српској православној цркви и однос према политичком представљању српског народа, постаје јасно да је много више континуитета него што је ико очекивао оне августовске ноћи.

Променила су се имена министара, променила су се имена директора и људи који седе у фотељама, али кључне политике нису промењене.

ДПС ЈЕ ПАО, АЛИ ОДНОСИ СА СРБИЈОМ НИСУ ПРОМЕЊЕНИ

Највећи парадокс данашње Црне Горе јесте чињеница да су односи са Србијом остали готово на истом нивоу као у време ДПС-а. Нико није очекивао политичко уједињење две државе, нити је ико очекивао историјске споразуме који би преко ноћи променили регион. Али било је логично очекивати да након пада човека који је политичку каријеру годинама градио на сукобима са Србијом дође макар до покушаја нормализације односа.