Формира ли лидер ДПС-а нови суверенистички блок на антисрпском наративу и може ли му стара формула донети нови политички живот
Последњих месеци Мило Ђукановић поново је постао једна од најприсутнијих политичких фигура у јавном простору Црне Горе. Интервјуи регионалним медијима, јавни наступи, политичке оцене и коментари о готово свим важним друштвеним питањима покренули су расправу о томе да ли бивши председник државе припрема политички повратак или покушава да задржи утицај над процесима који би у наредним годинама могли да имају озбиљне последице по политичко наслеђе његове тродеценијске владавине.
Иако формално више не води ДПС и не обавља ниједну државну функцију, тешко је поверовати да политичар који је обележио читаву једну епоху црногорске политике наступа без јасног политичког циља. Напротив, пажљивија анализа његових последњих јавних иступа показује да се готово увек враћа на теме које су му кроз политичку каријеру доносиле највећу политичку корист – односе са Србијом, наводни раст српског утицаја у Црној Гори, питања идентитета, цркве и угрожености црногорске државности.
Због тога се све чешће поставља питање да ли Ђукановић покушава да обнови политичку матрицу на којој је градио своју моћ скоро три деценије. То је матрица према којој се друштво дели на два табора, а свака политичка расправа на крају завршава причом о Србији, Београду и наводној угрожености државе.
Иако формално више не води ДПС и не обавља ниједну државну функцију, тешко је поверовати да политичар који је обележио читаву једну епоху црногорске политике наступа без јасног политичког циља
СТАРА ФОРМУЛА КОЈА ЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА ДОНОСИЛА РЕЗУЛТАТЕ
Мило Ђукановић није политички преживео три деценије зато што је имао најбољи економски програм или зато што је Црна Гора у том периоду остварила спектакуларне развојне резултате. Његова највећа политичка вештина била је способност да у кључним тренуцима политичку дебату пребаци са тема које му нису одговарале на теме које су производиле емоције и поделе.
Кад год би се отворила питања корупције, приватизација, организованог криминала или економских проблема, фокус би био преусмерен на идентитетске теме. Расправљало се о језику, застави, цркви, нацији, односима са Србијом и наводним претњама по државу. Такав модел показао се изузетно ефикасним јер је бираче делио по емоционалним, а не по економским или институционалним питањима.
На тај начин су многе афере остајале у другом плану. Док су грађани водили бескрајне расправе о националним питањима, много мање пажње посвећивало се приватизацијама, јавним финансијама, шверцу цигарета или везама појединих структура власти са организованим криминалом.
Управо зато данас није тешко препознати сличан образац.
ОД 1997. ДО ДАНАС – ИСТА ПОЛИТИЧКА МАТРИЦА
Ако се погледа политичка историја последњих тридесет година, може се уочити да је готово сваки велики политички заокрет Мила Ђукановића био везан за питање Србије.
Године 1997. политички раскид са Слободаном Милошевићем послужио је као основа за стварање новог политичког идентитета.
Године 2006. референдум о независности постао је централна тема око које је окупљено бирачко тело.
Године 2016. прича о државном удару искоришћена је за хомогенизацију присталица ДПС-а.
Године 2020. сукоб са Српском православном црквом постао је кључна политичка тема.
У свим тим ситуацијама заједнички именитељ био је исти – стварање политичког сукоба у којем се ДПС представља као једини гарант опстанка државе.
Данас се стиче утисак да покушава да се обнови управо такав политички амбијент.
Таква стратегија подразумева стварање утиска да је бивши председник и даље незаобилазан фактор и да без њега није могуће решити кључна политичка питања
АНТИСРПСКИ НАРАТИВ КАО ПОЛИТИЧКИ РЕСУРС
У последњим наступима Мила Ђукановића готово је немогуће не приметити повратак реторике која подсећа на период пре промене власти 2020. године. Србија се поново представља као кључни фактор политичких процеса у Црној Гори, док се политички представници Срба приказују као продужена рука интереса из Београда.
Таква реторика није нова. Она је годинама била саставни дeо политичке стратегије ДПС-а.
Међутим, питање је да ли данас може произвести исти ефекат.
Црна Гора 2026. године није иста држава као пре десет или петнаест година. Грађани су данас много више оптерећени економским проблемима него идентитетским питањима. Плате, цене, кредити, животни стандард, корупција и безбедност постали су много важније теме од политичких сукоба који су доминирали претходним деценијама.
Управо због тога остаје отворено питање да ли се политички пројекат заснован на поделама може успешно да се рециклира у потпуно другачијим околностима.
ФОРМИРА ЛИ СЕ НОВИ СУВЕРЕНИСТИЧКИ БЛОК?
Није тешко приметити да паралелно са учесталим наступима Мила Ђукановића поново покушава да се окупи политички и друштвени круг који је годинама чинио окосницу суверенистичког блока.
Део политичких партија, поједини медији, одређене невладине организације и јавне личности све чешће наступају са веома сличним политичким порукама. У центру тих порука готово увек се налазе идентитетске теме, односи са Србијом и наводна угроженост црногорске државности.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТакво груписање није случајно.
Након губитка власти, ДПС више није политичка сила каква је некада био. Странка је изгубила значајан део политичког утицаја, инфраструктуре и подршке коју је имала током периода апсолутне доминације.
У таквим околностима једина могућност политичке ревитализације јесте поновно окупљање бирачког тела око тема које изазивају снажне емоције.
А управо су односи са Србијом годинама представљали најјаче политичко гориво ДПС-а.
ПОВРАТАК ИЛИ ПОЛИТИЧКА ЗАШТИТА?
Међутим, постоји још једна димензија целе приче која можда објашњава зашто је Мило Ђукановић поново толико присутан у јавности.
Наиме, управо у тренутку када се интензивирају његови јавни наступи, поново се отварају теме које оптерећују политичко наслеђе његове власти.
Телеком.
Прва банка.
Везе појединих делова система са организованим криминалом.
Питања која су годинама била потиснута поново се враћају у јавни простор.
Посебну пажњу изазвала је изјава председника Јакова Милатовића да га је високи званичник једне утицајне државе питао шта надлежни органи раде поводом истраге о наводној умешаности Мила Ђукановића у шверц цигарета.
Таква питања нису више део унутрашњих политичких сукоба.
Она долазе са међународних адреса.
Сваки пут када националне теме постану доминантне, у други план одлазе питања која највише занимају грађане
И управо зато није искључено да учестали наступи бившег председника представљају покушај политичког позиционирања и демонстрације политичке снаге у тренутку када се отварају теме које нису пријатне за његово политичко наслеђе.
ПОЛИТИЧКИ ПОВРАТАК ИЛИ ПОЛИТИЧКА УЦЕНА?
Постоји и треће тумачење.
Можда циљ није директан повратак на власт.
Можда је циљ слање поруке да без Мила Ђукановића није могуће стабилизовати политичку сцену Црне Горе.
Таква стратегија подразумева стварање утиска да је бивши председник и даље незаобилазан фактор и да без њега није могуће решити кључна политичка питања.
Другим речима, циљ можда није освајање функције.
Циљ може бити очување политичког значаја.
А политички значај у кризним временима често представља најбољу заштиту.
МОЖЕ ЛИ ЦРНА ГОРА ПОНОВО ДА УЂЕ У ИСТУ РЕКУ?
Најважније питање није да ли Мило Ђукановић жели да се врати у политику.
Много важније питање јесте да ли Црна Гора жели да се врати политичком моделу који је три деценије почивао на поделама, идентитетским сукобима и сталном стварању унутрашњих непријатеља.
Јер сваки пут када националне теме постану доминантне, у други план одлазе питања која највише занимају грађане.
Тада се мање говори о економији.
Мање се говори о корупцији.
Мање се говори о организованом криминалу.
Мање се говори о одговорности за афере које су обележиле претходне деценије.
А управо ту лежи суштина целе приче.
Можда се најважније питање уопште не односи на Србију.
Можда се најважније питање не односи ни на идентитет.
Можда се најважније питање односи на то да ли кроз старе политичке поделе покушава да се избегне разговор о одговорности за период у којем су настале афере које и данас оптерећују Црну Гору.
Јер без обзира на политичке слогане, заставе, пароле и сукобе, једно питање ће прије или касније поново доћи на дневни ред:
Да ли се Мило Ђукановић враћа да би поново водио политику или да би кроз стару политику заштитио насљеђе своје власти?
Од одговора на то питање у великој мери зависи и одговор на питање у којем правцу ће се кретати Црна Гора у годинама које долазе.
