Климатске катастрофе најтеже погађају људе без држављанства

Климатске промене не уништавају само домове, усеве и инфраструктуру. Поплаве, олује, пожари и подизање нивоа мора могу да доведу људе у опасност да остану без докумената, доказивог држављанства и заштите било које државе.

Ризик је највећи за становнике сиромашних и климатски осетљивих области, у којима системи за упис рођења и чување матичних књига већ слабо функционишу. Када катастрофа уништи локалну управу, архиву или породичне документе, нестаје и могућност да човек једноставно докаже ко је и којој држави припада, пише Гардијан.

Особе без држављанства називају се апатридима. Оне често немају пун приступ школовању, здравственој заштити, запошљавању, путним документима, власништву и политичким правима.

UNHCR и Центар за апатриди Питер Макмалин при Универзитету у Мелбурну објавили су прве глобалне препоруке о држављанству и апатридији у контексту климатских промена. У извештају се упозорава да климатско расељавање, нестанак докумената и прекиди у регистрацији рођења могу да створе нове случајеве апатридије.

Према подацима UNHCR-а за 2025. годину, евидентирано је око 4,5 милиона људи без признатог држављанства. Стварни број вероватно је већи, јер апатриди често не постоје у званичним статистикама, а готово 90 одсто евидентираних живи у земљама које су већ снажно изложене климатским опасностима.

Када са кућом нестану и документи

После поплаве или циклона пажња је најпре усмерена на спасавање живота, обезбеђивање хране, воде и смештаја. Међутим, губитак извода из матичне књиге рођених, личне карте или другог доказа о држављанству може да остави дугорочне последице.

Већина људи може накнадно да добије нова документа јер се подаци налазе у државним регистрима. Проблем настаје када су и регистри уништени, никада нису дигитализовани или особа у њих уопште није била уписана.

Расељавање додатно компликује положај. Породица може да пређе у други део земље или преко међународне границе, где службеници немају приступ њеним подацима или не признају локална документа која је поседовала.

ФОТО: REUTERS/Navesh Chitrakar

Апатрид није исто што и избеглица. Избеглица може да има држављанство, али се налази изван своје земље и потребна јој је међународна заштита. Апатрид је особа коју ниједна држава према свом законодавству не сматра својим држављанином, без обзира на то да ли је прешла границу.

Климатске промене саме по себи не одузимају држављанство аутоматски. Оне, међутим, појачавају постојеће слабости: сиромаштво, дискриминаторне законе, нерегистрована рођења, слабу администрацију и принудне миграције.

Може ли држава да постоји ако изгуби територију

Посебан проблем представљају ниска острва којима прети подизање нивоа мора. У крајњем сценарију, део становништва могао би трајно да се пресели, док би територија државе постала ненастањива или била потопљена.

То отвара питање које међународно право раније није морало да решава: шта се дешава са држављанством ако држава изгуби физичку територију на којој је настала?

ФОТО: REUTERS/Francis Mascarenhas

Глобалне препоруке ослањају се на све шире прихваћено начело континуитета државности. Према том приступу, држава не би аутоматски престала да постоји само зато што је због подизања нивоа мора изгубила део или целу настањиву територију.

То би њеним грађанима омогућило да задрже држављанство, пасоше, политичку припадност и право да држављанство пренесу деци, чак и ако живе у другој земљи. За примену тог начела биће потребни међународни договори, прихватање других држава и практични механизми за рад институција у расељеништву.

Најугроженије пацифичке државе већ траже да се њихове поморске границе и државност не доводе у питање због физичких последица климатских промена које су највећим делом изазвале богатије индустријске земље.

Деца у највећој опасности

Дете рођено током расељавања може да остане неуписано ако је администрација престала да ради, ако родитељи немају документа или ако се породица налази изван места сталног боравка. Без уписа рођења касније је тешко доказати порекло и право на држављанство.

Ризик је већи у државама чији закони не дозвољавају мајкама да равноправно са очевима пренесу држављанство на дете. Ако је отац нестао или погинуо у катастрофи, дете може да остане без правног пута до држављанства.

Проблем се може појавити и код сирочади, раздвојене деце и малолетника који су прешли границу без породице. Због тога препоруке захтевају да свако дете буде регистровано одмах по рођењу и да закони садрже заштитне механизме против апатридије.

ФОТО: Riccardo Mayer/Shutterstock

Поседовање извода из матичне књиге није исто што и поседовање држављанства, али је регистрација рођења кључна за доказивање места рођења, идентитета и породичних веза.

Шта државе могу да ураде пре катастрофе

Једна од основних мера је дигитализација матичних и држављанских евиденција, уз безбедне резервне копије на више локација. Тако подаци неће нестати ако поплава уништи једну општину или пожар захвати архиву.

Државе би требало да утврде колико апатрида живи на њиховој територији и укључе их у планове евакуације, климатског прилагођавања и обнове. Помоћ после катастрофе не сме да буде условљена поседовањем докумената које је особа можда управо изгубила.

Препоручује се и увођење поступака за утврђивање статуса апатрида, уклањање дискриминације из закона о држављанству и спречавање одрицања од држављанства ако би човек тиме остао без иједног другог.

Билатерални и регионални споразуми о пресељењу становништва морали би да гарантују да мигранти задржавају постојеће држављанство и могу да га пренесу деци. То је посебно важно за острвске заједнице које ће можда морати постепено да се селе.

Климатска апатридија није неизбежна последица загревања планете. Она постаје вероватнија када климатска катастрофа погоди слабе институције и неправедне законе. Управо зато заштита држављанства мора да почне пре него што вода однесе куће, архиве и границе.