Климатске промене доносе и нове ризике: Сунце постаје све већа претња за кожу

Нови климатски ризици доносе и нове претње по здравље. Изузетно топло и суво лето у Европи поново је отворило питање колико су људи спремни да се заштите од ултраљубичастог зрачења, прегревања и дехидрације, док број случајева меланома у појединим земљама наставља да расте.

Посебно су изложени људи који раде на отвореном, али и сви који током лета проводе много времена на сунцу. Поред опасности од топлотног удара и губитка течности, дуготрајна изложеност УВ зрачењу повећава ризик од оштећења коже и настанка различитих облика рака коже, пише Гардијан.

У Великој Британији је број новооткривених случајева меланома, најопаснијег облика рака коже, ове године први пут премашио 20.000 годишње. Меланом је тамо сада пети најчешћи рак, после рака простате, дојке, плућа и дебелог црева, ако се из статистике изузму други облици рака коже.

Раст броја случајева делимично се може објаснити старењем и повећањем становништва, али стручњаци све више указују и на значај навика, изложености сунцу и употребе соларијума.

Соларијуми поново у фокусу

Све су гласнији захтеви да се превенција рака коже не ослања само на личну одговорност, већ и на јаче мере јавног здравља. У Великој Британији је покренута иницијатива за забрану рекламирања соларијума, док су поједини стручњаци отишли и корак даље, предлажући потпуну забрану њихове комерцијалне употребе.

Такве забране већ постоје у Аустралији. Комерцијални соларијуми забрањени су у свим аустралијским државама и територијама осим Северне територије, где практично нема комерцијалних салона тог типа. Аустралијске здравствене власти наглашавају да вештачко УВ зрачење повећава ризик од меланома и других врста рака коже и да не постоји нешто што би се могло назвати „безбедним сунчањем“ у соларијуму.

ФОТО: Shutterstock/didesign021

Упркос забранама, илегални соларијуми и даље постоје. У Новом Јужном Велсу је 2026. године један оператер кажњен након што је утврђено да је комерцијално нудио УВ сунчање, а тамошње власти истичу да употреба соларијума у млађем узрасту значајно повећава ризик од меланома.

Аустралија је давно почела да мења навике

Аустралија, која има веома висок ризик од рака коже, деценијама спроводи кампање које становништво подсећају да се штити од сунца. Још 1981. године покренута је чувена кампања „Slip, Slop, Slap“ – обуци мајицу, нанеси крему за сунчање и стави шешир.

У школама је касније постало уобичајено правило „no hat, no play“, односно да деца без шешира не учествују у играма на отвореном када је сунце јако. Такав приступ створио је културу у којој заштита од сунца није само индивидуална одлука, већ део свакодневног понашања.

У Великој Британији су неке школе и вртићи увели слична правила, али свест о ризику и даље није на истом нивоу. Разлог је делом и у клими: дуги периоди снажног сунца и високих температура традиционално су били знатно ређи него у Аустралији.

Климатске промене, међутим, постепено мењају и ту слику.

Друштвене мреже и повратак моде препланулог тена

Додатни проблем представља поновна популарност интензивног сунчања међу младима. На друштвеним мрежама све је више садржаја који промовише преплануо тен, а у Аустралији су лекари већ упозоравали на апликације које корисницима помажу да планирају сунчање.

ФОТО: Rido/Shutterstock

Тај тренд показује колико се здравствене поруке могу сударити са естетским трендовима које шире инфлуенсери. Док здравствене власти покушавају да смање изложеност УВ зрачењу, алгоритми друштвених мрежа могу корисницима истовремено приказивати садржаје који сунчање представљају као пожељан део изгледа.

Аустралија је због опасности од вештачког УВ зрачења већ увела строга правила, а у Новом Јужном Велсу забрањено је и оглашавање нелегалних услуга сунчања преко друштвених мрежа.

Лечење напредује, али превенција остаје кључна

Онкологија последњих година бележи значајан напредак, нарочито захваљујући имунотерапији и персонализованом лечењу. Ипак, све боље терапије не умањују значај превенције.

Код меланома су фактори понашања посебно важни. Избегавање опекотина од сунца, ограничавање излагања у периоду најјачег УВ зрачења, ношење заштитне одеће и шешира и правилна употреба креме за сунчање могу значајно да смање ризик.

ФОТО: Shutterstock/verona studio

Слично важи и за соларијуме, који не представљају безбедну алтернативу природном сунцу. Уређаји за вештачко сунчање емитују UVA и UVB зрачење, које је повезано са оштећењем ДНК и повећаним ризиком од рака коже.

Како температуре расту, а топли и сунчани периоди постају дужи и учесталији, здравствене власти ће вероватно морати да прилагоде и поруке становништву. Некадашња културна навика да се сунчан дан безусловно доживљава као нешто позитивно све више захтева и другу страну поруке: сунце јесте пријатно, али изложеност УВ зрачењу није без ризика.