Док су Доналд Трамп и Си Ђинпинг у Вашингтону разговарали о трговини, технологији и односима две велике силе, Меланија Трамп и Пенг Лијуан привукле су пажњу модом, говором тела, разговором на енглеском и реакцијама на друштвеним мрежама
Вашингтон је током државне посете кинеског председника Сједињеним Америчким Државама био позорница велике политике. Доналд Трамп и Си Ђинпинг разговарали су о трговини, технологији, вештачкој интелигенцији и другим питањима важним за односе две велике силе. Њихове супруге имале су нешто другачији програм. Меланија Трамп и Пенг Лијуан обишле су Национални музеј азијске уметности, разговарале, гледале изложбе и дружиле се са америчком децом која су за њих певала кинеске песме. Званично, био је то културни програм. Незванично, њихов сусрет добио је сопствени живот у медијима и на друштвеним мрежама, а гардероба је, очекивано, била прича за себе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Меланија је за званични програм изабрала строго кројено црно одело „Alexander McQueen“, са наглашеном асиметричном копчом и високом крагном, уз црне „Christian Louboutin“ ципеле. Пенг Лијуан носила је тамноплаву хаљину инспирисану традиционалним кинеским чипаоом, са карактеристичном високом крагном, дугмадима и сребрним детаљем. Меланија је остала у зони међународног модног минимализма, док је Пенг савремену елеганцију спојила са препознатљивим елементима кинеске одеће. Као да су се састале две модне школе, само што овог пута није било жирија.
Пенг Лијуан је, међутим, много више од прве даме која пажљиво бира кинеску гардеробу. Још пре него што је постала супруга председника била је велика звезда кинеске музичке сцене, а годинама сарађује са дизајнерком Ма Ке. Управо су брендови „Exception de Mixmind“ и „Wuyong“, иза којих стоји Ма Ке, постали тесно повезани са њеним јавним стилом. Када се 2013. године појавила у Москви у тамноплавом капуту домаће дизајнерке, интересовање за кинеску моду нагло је порасло. На интернету су се појавиле и брзо распродавале копије њеног капута, торбе, мараме и обуће, а кинески дизајнери добили су рекламу какву је тешко купити било којим маркетиншким буџетом.
Зато гардероба коју носи Пенг Лијуан одавно није само питање личног укуса. Њени избори постали су део јавног идентитета, али и занимљив пример како мода може да пренесе културну поруку. Традиционална крагна, кинески крој и домаћи дизајнер говоре довољно и без великих објашњења. „Vogue“ је управо ту повукао јасну линију између две прве даме: стил Пенг Лијуан снажно је везан за кинески идентитет, док Меланија свој гради кроз веома интернационални модни језик.
То је добро могло да се види на државној вечери. Пенг Лијуан појавила се у дугој црвеној хаљини са традиционално обликованом силуетом, мандаринском крагном, црном ташницом и двоструким низом бисера. Црвена је у кинеској култури снажно повезана са срећом и просперитетом, а иста симболика била је присутна и у декорацији Беле куће.
Меланија је, с друге стране, поново одлучила да не игра сасвим по очекиваним правилима. Уместо класичне вечерње хаљине обукла је белу „Saint Laurent“ кошуљу са великом машном, црне брокатне панталоне „Dolce & Gabbana“, свилени појас и црне „Louboutin“ ципеле. За државну вечеру – панталоне. Па, очигледно се модна правила понекад читају више као препорука него као закон.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ту се можда најбоље види разлика између њих две. Пенг Лијуан традицију претвара у савремену моду, док Меланија свој израз одржава чврсто везаним за европске модне куће и веома препознатљиву силуету.
А онда је пажњу привукло нешто што нема никакве везе са кројем, бојом или ценом одеће. Енглески језик.
Ројтерс је објавио да су Меланија и Пенг Лијуан разговарале на енглеском без видљиво присутног преводиоца. Снимци показују да разговор тече непосредно, мада се садржај углавном не чује. Због тога су поједина тумачења заснована на читању са усана остала управо то – тумачења, а не транскрипт. Оно што се види јесте да су две жене разговарале директно и прилично опуштено.
Ако се мало удаљимо од протокола, тешко је не приметити иронију. Њихови мужеви расправљају о односима две велике силе које се истовремено надмећу и сарађују, а њихове супруге седе у музеју и слушају децу како певају кинеску песму
За Пенг Лијуан енглески није нова територија. Још 2015. године одржала је говор на енглеском на догађају Уједињених нација посвећеном образовању девојчица и жена. И ту је интернет добио нову тему. На друштвеним мрежама појавила су се директна поређења, уз коментаре да Пенг говори енглески боље од Меланије. Једна од објава која се ширила на Иксу управо је садржала такво поређење. Наравно, од неколико минута снимка тешко је направити озбиљно језичко такмичење. Али чињеница да је управо то постала једна од тема говори доста о начину на који данас посматрамо јавне личности. Више није довољно шта су рекле, већ како, на ком језику, са каквим акцентом, али и ко је оставио бољи утисак. И тако смо од састанка две велике силе добили малу међународну утакмицу из енглеског језика.
А онда је сцена постала сасвим другачија. У Националном музеју азијске уметности Меланија и Пенг обишле су „Peacock Room“ Џејмса Макнила Вислера, погледале кинески порцелан из периода Ћианлунга и друге предмете који сведоче о вековима културне размене између Кине и Сједињених Америчких Држава. Посету је закључио наступ хора ученика школе „Hope Chinese School“, који је за гошће певао кинеску народну песму „Jasmine Flower“. Пенг је охрабрила ученике да наставе да уче кинески језик и културу и говорила о њима као о својеврсним амбасадорима пријатељства између два народа.
Код говора тела ипак треба бити опрезан. Сваки осмех није знак пријатељства, као што ни озбиљан израз лица није доказ дипломатске дистанце. Камера хвата тренутак, а не читаву причу. Ипак, на доступним снимцима две жене делују опуштено. Нема театралне присности, али нема ни оног непријатног протоколарног осмеха. То је, можда, и сасвим довољно.
Њихов задатак није био да решавају трговински спор, нити да мењају стратешки однос Вашингтона и Пекинга. Велика политика била је за преговарачким столом, док су пред камерама остале две жене из веома различитих политичких и културних средина које су, макар накратко, пронашле заједнички језик.
На крају, ни црвени чипао ни црни „McQueen“ неће решити ниједан велики спор између САД и Кине. Али могу да ураде нешто друго: да државну политику на тренутак учине мање хладном, а односе две велике силе мало људскијим. А у 2026. години, будимо искрени, ни то више није мала ствар.
