Свету остаје све мање времена да обнови шуме од којих зависе снабдевање храном, очување биљних и животињских врста и прилагођавање климатским променама. Иако су државе најавиле велике програме обнове, рад на терену не напредује истом брзином, упозорава Организација УН за храну и пољопривреду (FAO).
Од 1990. до 2025. године крчењем је изгубљено око 489 милиона хектара шума. То није цела слика проблема: више од 460 милиона хектара преосталих шума је деградирано, што значи да су њихова структура и способност да обављају важне природне функције нарушене, пише Гардијан.
Подаци су објављени у новом издању извештаја Стање светских шума, о којем пише Гардијан. FAO поручује владама да обнову шума уврсте међу националне приоритете и обезбеде средства за рад који ће трајати годинама, а не само за почетак нових пројеката.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Током претходне две деценије, државе и међународне иницијативе обећале су обнову више од милијарду хектара земљишта. Међутим, према FAO, под обновом је тренутно 206,5 милиона хектара шума. Обећана површина земљишта и површина шума на којој су радови започети нису сасвим истоветне категорије, али разлика показује колики посао предстоји.
Зашто су шуме важне и ван шумских подручја
Шуме покривају око 4,14 милијарди хектара, односно приближно трећину копнене површине Земље. У њима је ускладиштено око 714 милијарди тона угљеника, а станиште су великог дела копненог биљног и животињског света.
Њихова улога не завршава се на очувању природе. Шуме утичу на кружење воде и падавине, штите земљиште и пружају храну, гориво и извор прихода. Према извештају, готово трећина светског становништва на неки начин зависи од шума и дрвећа када је реч о храни или средствима за живот.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗато губитак шуме може да погоди и људе који не живе непосредно у њој. Када земљиште изгуби заштиту дрвећа, лакше се исушује или спира, што може да отежа пољопривредну производњу. Обнова шумских предела је, према FAO, повезана и са дугорочном сигурношћу снабдевања храном.
Истовремено расте потражња за дрветом, пољопривредним земљиштем и другим природним ресурсима. Проширивање обрадивих површина, градња инфраструктуре и промена начина коришћења земљишта повећавају притисак на пределе који су већ оштећени.
Пожари су само једна од претњи
Око 127 милиона хектара шума годишње бива захваћено пожарима, наводи FAO. То не значи да цела та површина сваке године трајно нестане: последице пожара разликују се од места до места. Поред ватре, шумама прете штеточине, болести и све тежи временски екстреми.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТе опасности се често надовезују једна на другу. Шума која је ослабљена сушом може бити рањивија на пожар или штеточине, док се оштећен предео теже опоравља ако се земљиште у међувремену користи за другу намену. Због тога обнова није увек једноставна садња нових стабала.
Избор поступка зависи од локалних услова. Негде је потребно поново засадити дрвеће, а негде је делотворније омогућити природно обнављање, заштитити земљиште или повезати пољопривреду са очувањем дрвећа. FAO наглашава да у планирању треба да учествују и људи који на том земљишту живе и од њега зависе.
Цена одлагања обнове шума
Извештај процењује да би обнова више од милијарду хектара деградираног земљишта могла да донесе користи вредне 1,8 билиона долара годишње. Реч је о процени могућих користи, укључујући здравије земљиште, боље управљање водом и очување биодиверзитета, а не о приходу који је већ остварен.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаГенерални директор FAO Ћу Донгју упозорава да одлагање и лоше осмишљени пројекти повећавају будуће трошкове. Организација зато позива државе да, уз финансирање, уреде права локалног становништва, ускладе прописе и мере да ли се обновљени предели заиста опорављају.
Кључно питање више није колико ће хектара бити наведено у новом обећању. Важно је колико ће оштећеног земљишта стварно започети опоравак и хоће ли тај опоравак потрајати. Без тога ће јаз између потребе за шумама и њиховог стања наставити да расте.
Како се мери успех обнове
Број посађених стабала није довољан да покаже да ли је обнова успела. Важно је пратити колико младих стабала преживи, да ли се земљиште опоравља и враћају ли се биљне и животињске врсте. FAO зато наглашава да план треба прилагодити сваком пределу и укључити локално становништво. Понекад је најбоље посадити дрвеће, а понекад заштитити простор како би се шума сама обновила
