Од Гебелса до алгоритма: како је ратна пропаганда прешла пут од идеологије до вештачке интелигенције. Да ли вештачка интелигенција има идеологију или ће је тек стећи
Свет медијске пропаганде од сукоба на Блиском истоку више није онај који смо познавали. Ако је Вијетнам обележила снага фотографије „Напалм девојчице“, а бомбардовање Ирака убедљивост телевизијских слика Си-ен-ена са хотела у Багдаду, напад Израела и САД на Иран протиче у софистицираном деловању вештачке интелигенције и монтираних слика дистрибуираних брзим и свеприсутним друштвеним мрежама. Ништа није како се чини, снимци смрти ређају се на медијским тракама које информативно знање и вештине манипулације доводе у епицентар сукоба. Доктринарне дискусије поред детаља електронских ометања и усмеравања све више подразумевају у рат уграђене инфојединице чији је задатак информисање својих и обмањивање туђих јавности. Њихов задатак је да ефикасно и невидљиво утичу на емоције, мотиве, логичка размишљања и коначно – на понашање других.
Историја је богата примерима лажи и пропаганде током криза и ратова јер смрт представља робу која се медијски најлакше продаје. У књизи „Прва жртва“ Филип Најтли објашњава историју „организованог извештавања цивилног становништва посредством ратних репортера – цивила“, наводећи примере из Кримског рата када су извештачи „The Times“ и „Daily News“ обилазећи прве линије фронта у репортажама сведочили о ономе што су видели. Први пут је британска армија на бојишту била изложена надзору јавности, а слава војних репортера помогла је да у свим наредним сукобима они постану неизоставни учесници ратова. Пропаганда је такође расла са већим медијским интересовањем, а врхунац је достигла са Гебелсовим обликовањем тоталитарне пропаганде. Идеологија нацизма захваљујући миту о аријевској раси уткана је у пропагандно језгро свих будућих порука, што је свакодневним понављањем тровало свест немачких грађана. Надљудска димензија Хитлеровог имиџа оснаживана је циљаним представама о његововим блиским везама са војним врхом, о чему репортери са терена непосредно сведоче. Да је реч о сјајној техници персонификације и симплификовања стварности којом се најбрже привлачи пажња јавност је сазнала много касније, када је планета увелико горела увучена у велики рат. Мајстор пропаганде је поједностављујући слику у медијима вешто прикрио праве намере нациста тако што је Фирер у јавним обраћањима инсистирао на мирном решавању међународних спорова, док је у пракси окупирао делове суседних држава. Каснији историјски лук само је усавршавао технолошке алате и канале комуникације – пропаганда је увек остајала уткана у ансамбл војних дејстава.
Историја је богата примерима лажи и пропаганде током криза и ратова јер смрт представља робу која се медијски најлакше продаје
Гебелс је мртав – живела вештачка интелигенција
Кључеви који мењају мишљења све мање су у рукама људи, а све више у информатичким програмима и алатима. Сукоби на Блиском истоку показали су да дилема код лажних вести није то што их све стране употребљавају, већ какото чине. Пропаганда се маскира посебно за стратешки, оперативни или тактички ниво, при чему је брзина одлучивања постала приоритет. Да би се јавност заинтересовала а информација била опажена међу гомилама тек пристиглих мора садржати слику коју други немају. Видео запис се дигиталним алаткама тако вешто обликује стварност да представља перфектну имитацију, блиску реалном животу. На пример, 28. фебруара 2026. ирански државни медији су саопштили да је вођа Али Хамнеи убијен у својој канцеларији током израелско-америчких ваздушних напада на Техеран. И док је светска јавност упитно разматрала тачност информације, друштвеним мрежама се проширио снимак 86-огодишњака кога спасиоци извлаче испод рушевина. Иако нико није потврдио аутентичност фотографије, водећи глобални медији одмах су је емитовали. Западни мајстори пропаганде знају да добра пропаганда не треба да буде лажна. Аудиторијум већ зна да је бомбардовање почело, па вешто конструисана слика треба да потврди војну супериорност. Само није речено како је анализа помоћу алата за детекцију вештачке интелигенције брзо потврдила њену присутност. У оваквим акцијама обично се користе алгоритми временске линије (time line) који актуелан садржај друштвених мрежа чине популарним, тако што усмеравају и увећавају број реакција аудиторијума (лајкова, шерова, коментара и сл.)…
У модерним војним сукобима пропагандом се баве све укључене стране. Један од првих снимака са друштвених мрежа показивао је тренутке иранског бомбардовања Израела, уз драматично падање црвених светлећих објеката са неба и крике немоћног становништва, које ишчекује тренутак смрти. Страх управља пропагандном поруком, па тако наратив има функцију застрашивања иранских противника и одвраћања од даље агресије. Права истина је да видео запис нема додира са реалношћу, односно да је вешта компилација два старија снимка са навијачког славља алжирског фудбалског клуба. Први је објављен на Фејсбуку 9. августа 2024. године, са натписом „Прослава 103 године навијача Мулудије“. Био је хоризонтално окренут у видеу који се ширио интернетом. Други је објављен на Инстаграму 12. августа 2024. године од стране фотографа у Алжиру. Трансфер значења је стара Гебелсова техника пропаганде, где се слика успеха користи за ширење морала и жеље за борбом јер је и непријатељ рањив.
У виралном окружењу брзина дезинформисања постаје предност коју свака страна гледа да искористи. Тако Иранци глобалним медијима, посебно пријатељских држава нуде вирални снимак „успешног“ напада на амерички носач авиона „USS Abraham Lincoln“. Избор теме није случајан: то је тренутак након агресије, тако да оштар и ефектан одговор државе значи и снажење отпора и подизање морала сопствених снага. У снимку, генерисаном вештачком интелигенцијом виде се удари четири иранске ракете и пламен након њих, али у пракси тога није било, као ни ваздушних удара. Циљ је створити перцепцију о сопственој величини, па манипулацијом уверити међународну јавност да су војни капацитети неограничени и моћни. Иранска револуционарна гарда се побринула да снимак преузму сви ирански медији, при чему се подразумева да они нису емитовали амерички деманти. Посматрајући однос слике и текста видимо да се користи мало речи, што је такође део пропагандног завођења. Инсистира се на њиховој шокантности, вишесмислености, па отуда сличне кључне речи и фразе са снажним емоционалним набојем.
Нове технологије постале су део обавештајне мрежне агентуре, а да им то није ни била намера. У сударима информатичких јединица Русије и Украјине уочено је хаковање цивилних надзорних камера, па је тако руска страна у реалном времену надгледала реаговање проивваздушне одбране у Кијеву, док су Украјинци исти алат користили за увид у транспорте противничког наоружавања преко Керчког моста. Сукоби на Блиском истоку само су унапредили прецизност и ефикасност обавештајног надзирања, јер „упадање“ у програме саобраћајних камера по великим градским центрима без финансијских улагања и безбедносног ризика омогућава савршену визуелну контролу на одређеној територији. На пример, у атентату на ајатолаха Кхаменеија израелски хакери су пратећи саобраћајне камере дошли до места састанка иранског државног врха. Бројни примери сличних упада регистровани су и у Кувајту, Либану, Израелу, Бахреину и Уједињеним арапским емиратима. Аутентични записи са саобраћајних и цивилних камера се у монтажним јединицама комбинују са сателитским снимцима, фотографијама са дронова и информацијама корисника друштвених мрежа, да би им вештачка интелигенција удахнула веродостојност. што као резултат нуди спретно дизајнирану и зналачки упаковану лаж. Пропагандни ратови нове генерације воде се софтвер војницима, који хиљадама километара удаљени од бојишта користећи нове технологије конструишу симулиране слике којима заводе медијски неприпремљену јавност.
