Изложба поводом 170 година од рођења Степе Степановића од 23. октобра у Чачку

ФОТО: Википедија / Public Domain

Седам деценија војне службе, шест ратова и кључне операције које су обележиле историју Србије представљени су на изложби „Војвода Степа Степановић (1856–1929)“, чије је отварање заказано за 23. октобар у Галерији Народног музеја у Чачку, најавили су организатори.

Изложжба ће бити отворена у петак, 23. октобра, у 19 часова у Галерији Народног музеја у Чачку. Отвориће је генерал Јелесије Радивојевић, који ће говорити о војводи Степи Степановићу, док су аутори поставке историчари др Милош Тимотијевић и Стефан Новичић.

Поставка прати Степин војни пут од школовања у Артиљеријској школи и првих ратова 1876–1878. године, преко Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата, до његових последњих година живота у Чачку.

Посебна пажња посвећена је развоју српске војске, образовању официра, организацији командовања, променама у наоружању и тактици, као и околностима у којима је Србија од аутономне кнежевине постала независна држава, проширила територију и након Првог светског рата ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Међу најзначајнијим догађајима из Степине каријере издвојени су победа српске војске у Цersкој бици 1914. године и учешће Друге армије у пробоју Солунског фронта 1918. године. Истовремено, изложжба обухвата и повлачење српске војске, њену реорганизацију и опоравак, као и проблеме са којима се суочавала током ратовања.

Грађа је представљена кроз историјске фотографије, карте, службена документа, преписку и друге изворе, док су у витринама изложени оригинални примерци оружја из ратова у којима је Степа Степановић учествовао.

Посебна целина говори о његовим последњим годинама у Чачку, смрти и сахрани 1929. године, као и о начину на који је у овом граду током наредних деценија чувана успомена на војводу.

Фотографије комеморација, посета гробу и других догађаја сведоче о значају који је његово наслеђе имало и ван локалне средине.

Изложжба настоји да војводу Степу Степановића представи не само кроз ратне победе и војна одликовања, већ и кроз процес стварања модерне српске војске и државе, као и кроз начин на који је његово место у националном сећању обликовано након његове смрти.