Назив шампањац је постао уобичајен у нашем региону за пенушава вина, јер на нашем тржишту, иако постоје све врсте, и даље доминира оригинални француски шампањац.
Ово најцењеније пенушаво вино производи се у француској регији Шампања, од грожђа које је једва зрело, са финим и освежавајућим укусом. Шампањац је познат и као „вино краљева“ јер се крунисање француских краљева одржавало у главном граду регије Шампања, Ремсу, неколико векова. Зато је познат као вино владара, али у скорије време је познат као вино славља, љубави и романтике, због својих својстава која могу значајно подићи расположење са веома малим количинама, пише М stil.
Ако купујете шампањац, обратите пажњу на етикету и купите га према свом укусу.
Ако пише „brut“, онда је то најсувље вино, „extra dry“ је мало слађе од brut-а, „demi-sec“ је најслађе.
Сва остала пенушава вина, имитатори оригиналног шампањца, производе се у топлијим регионима. Ова вина могу бити доброг квалитета, иако су знатно јефтинија од шампањца, а често имају и примамљивији укус јер су мање кисела.
Поред француског шампањца, цењена су и аустралијска пенушава вина, готово идентична шампањцу. Њихова вина су по цени испод шампањца, али су достојна замена по квалитету.
ФОТО: Lukas Gojda/ShutterstockИако нису добро позната због почетне јефтиније производње, постоји и црно пенушаво вино, од ког је аустралијско пенушаво вино такође изузетног квалитета.
Пенушава вина нису само пиће, она су симбол славља, луксуза и историјске иновације која је комбиновала науку, случајност и страст према вину.
Како је све почело?
Пенушава вина имају богату и разноврсну историју која сеже више од две хиљаде година уназад, од случајних открића до врхунских деликатеса које данас познајемо.
Историја пенушавих вина датира још из старог Рима, где је вино „Фалерна“ служено на свечаној вечери за Клеопатру и Цезара 77. године пре нове ере. Иако вина тог времена нису била пенушава у модерном смислу, ферментација која није била у потпуности контролисана повремено је стварала мехуриће, што је био почетак пенушавих вина.
Први документовани пример пенушавог вина потиче из француског Лангедока, где су 1531. године монаси опатије Сен Илер произвели Бланкет де Лиму користећи метод предака – технику у којој се ферментација зауставља, а затим наставља у боци. Ова метода је често била резултат случаја, када би зимске температуре заустављале ферментацију, а топлије време је поново покренуло.
Права револуција догодила се у 17. веку у француској провинцији Шампање. У то време, вина су се често извозила у Енглеску док ферментација још није била завршена, што је довело до стварања мехурића. Иако су Французи то сматрали грешком, Енглези су се заљубили у пенушава вина, чиме је започела модерна ера шампањца.
Данас се пенушава вина производе широм света, користећи разне методе – од традиционалне ферментације у боци до брже Шарма методе. Француски шампањац, италијански Просеко, шпанска Кава и немачки Сект су само неки од познатих стилова.
Људи воле пенушава вина због њихове свежине, елеганције и асоцијације на прославу и посебне тренутке. Мехурићи, арома и визуелна привлачност чине их јединственим искуством.
ФОТО: Anton Vierietin/ShutterstockЕво још неких детаљнијих разлога зашто су пенушава вина толико популарна:
Симбол свечаности и луксуза
Пенушава вина су синоним за прославе, венчања, рођендане, Нову годину, матуре, све чешће се славе уз чашу шампањца или другог пенушавог вина.
Естетика пенушавих вина
Звук отварања боце, мехурићи у чаши и елегантна презентација стварају осећај гламура.
Укус и текстура
Освежавајућа киселост и лагана текстура чине их идеалним као аперитив или уз разна јела, од предјела до десерта. Мехурићи додају динамику укусу, стварајући осећај живости и разиграности на непцу.
Разноврсност стилова и региона
Људи могу бирати између различитих стилова, од сувог шампањца до воћних, од традиционалне методе до технике Шарма.
Глобална доступност пенушавих вина омогућава уживање у локалним сортама, хрватском пенушавом вину, шпанској кави, немачком секту итд.
Емоционална повезаност
Пенушава вина се често пију у тренуцима среће, а временом се повезују са позитивним емоцијама и сећањима.
Ритуал отварања боце и дељења чаше са другима подстиче осећај заједништва.
Свестраност са храном
Добро се слажу са разним јелима, сушијем, морским плодовима, сиревима, воћним десертима, захваљујући својој киселости и свежини.
