Европски парламент о Србији: Пицула за строжи приступ, други посланици траже да се призна напредак

07. јул 2026. 22:14

Европска унија послала је из Европског парламента различите поруке Србији. Док је један део посланика тражио оштрији однос према Београду и преиспитивање финансијске подршке, други су оценили да извештај о Србији није довољно уравнотежен јер занемарује спроведене реформе и постигнути напредак.

У Европском парламенту данас је одржана расправа о извештају о Србији известиоца те европске институције за Србију Тонина Пицуле.

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је да је Србија важан партнер у региону и да ЕК охрабрује Србију да се приближи ЕУ.

– Чули смо јасне обавезе од власти у Београду да је њихов пут ка ЕУ, али морамо да видимо да се спроводе реформе. Пре две недеље парламент је направио корак у правом смеру и исправио правосудне законе из јануара. Важно је да се праве изборне реформе, да су важни закони у припреми – рекла је Кос на почетку расправе.

Према њеним речима Србија мора да донесе јасне стратешке одлуке, као и да се усклади са политикама коју спроводи Европска унија.

Истакла је и да је због позитивних промена Европска комисија препоручила отварање Кластера 3.

– Подстицаћемо додатне реформе за добробит друштва – рекла је Кос.

Пицула тражи строжи приступ Србији и преиспитивање европске финансијске подршке

Пицула је током излагања поновио низ критика на рачун Србије и власти у Београду и позвао ЕК да заустави исплату у оквиру Плана раста за Западни Балкан.

Рекао је и да се залаже за репрограмирање постојећих и будућих средстава ЕУ како би се ојачала подршка реформи правосуђа, напори у борби против корупције, независни медији, организације цивилног друштва и независни културни сектор.

– Подсетио бих да је политика гледања кроз прсте аутократама последњих десетак година стимулисала постојеће лоше прилике. Зато данас не морамо да се питамо како би прошао референдум о уласку Србије у ЕУ. Управо због ниске подршке и има пуно разлога зашто је она најнижа у региону будући да се антиевропска реторика користи годинама – рекао је Пицула и изнео тврдњу да је промашено инсистирање на отварању кластера 3.

Реформе не смеју да остану у сенци критика

Представница групације „Патриоте за Европу“ Анамарија Вичек нагласила је да не треба само да се критикује Србија, већ да треба и да се похвали због испуњеног.

– Важно је све сагледати у политичком контексту. Проширење је стратешки циљ ЕУ. ЕК подржава отварање кластера са Србијом због испуњеног. Ово је погодан тренутак. Треба признати и резултате. Србија је усвојила 23 основна закона – рекла је она.

Нагласила је и да је штета што извештај није уравнотежен и да се у њему не спомињу постигнути резултати или се релативизују осудама.

– Проширење није само критика већ и похвала – рекла је она.

У извештају који је Одбор за спољне послове ЕП (Афет) усвојио почетком јуна Пицула је изнео низ критика на рачун Србије у свим областима, као и да је Србија постигла одређени ниво припреме и да је делимично применила препоруке ЕК, али да су основне обавезе Србије, усмерене на решавање преосталих препрека остале углавном неиспуњене.

Европски парламент би требало да гласа о Извештају у среду, 8. јула.

Европска унија и извештај о Србији: више критика него признања за реформе

Посланица Европског парламента (ЕП) из мађарске странке Фидес Анамарија Вичек оценила је да је извештај Европског парламента о Србији неуједначен јер, како је навела, наглашава недостатке и проблеме, док реформе и остварени напредак Србије нису довољно истакнути или су представљени уз резерве.

Она је у изјави за медије оценила да расправу о извештају треба посматрати у ширем политичком контексту, наводећи да је Европска унија последњих дана показала отворенији приступ политици проширења.

Подсетила је да је, према њеним речима, Европска комисија потврдила да би Србија већ током јула могла да отвори Кластер 3 у приступним преговорима са ЕУ, што је оценила као позитиван политички сигнал.

Одговарајући на питање новинара о критикама из извештаја које се односе на владавину права, слободу медија и правосуђе, Вичек је рекла да је указивање на недостатке важно, али да истовремено треба представити и реформе које је Србија спровела.

– Значи то су прилично неке оштре речи, а када се ради о напретку или о неким реформама које је Србија урадила, оне се или не спомињу или ако се већ спомињу, увек је ‘неко али’. Значи свака позитива се некако ублажава или рационализује са неким негативним ставом – рекла је Вичек.

Навела је да је Србија у претходним месецима усвојила 23 закона које је Европска унија тражила у оквиру реформског процеса, као и да су ове седмице у скупштинској процедури закони припремљени у складу са препорукама Канцеларије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за демократске институције и људска права (ОДИХР).

Додала је да је Влада Србије крајем маја усвојила акциони план за унапређење положаја националних мањина и оценила да је Европска комисија препознала спроведене реформе када је најавила могућност отварања Кластера 3 током јула.

Говорећи о избору чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), Вичек је рекла да је став Савеза војвођанских Мађара (СВМ) био да се доследно примени Закон о националним саветима националних мањина, према којем национални савети заједнички предлажу кандидата за члана Савета РЕМ-а из реда националних мањина.

Она је навела да су посланици Савеза војвођанских Мађара реаговали када је предложен кандидат који није био предлог Координације националних савета националних мањина.

Према њеним речима, након тога су поједини кандидати које су предложиле „опозиционе организације цивилног друштва“ повукли кандидатуре, што је, како је навела, додатно успорило избор чланова Савета РЕМ-а.

Вичек је додала да ће избор представника националних савета у Савет РЕМ-а бити одложен због предстојећих избора за националне савете националних мањина, након којих ће бити предложени нови кандидати у складу са законом.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Кластер 3: Зашто је важан за европски пут Србије?

Кластер 3, који носи назив „Конкурентност и инклузивни раст“, један је од шест тематских кластера у приступним преговорима Србије са Европском унијом. Обухвата осам преговарачких поглавља која се односе на економску и социјалну политику, дигиталну трансформацију, опорезивање, индустријску политику, предузетништво, образовање, науку, царинску унију и економску и монетарну политику.

Отварање овог кластера значило би да је Европска унија оценила да је Србија испунила почетне услове за наставак преговора у овим областима. Иако само отварање не подразумева аутоматски напредак ка чланству, оно представља важан политички сигнал и омогућава интензивније усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније.

Србија је претходни кластер отворила у децембру 2021. године, док је Европска комисија крајем 2024. препоручила отварање Кластера 3, оценивши да су испуњени неопходни технички критеријуми. За коначну одлуку, међутим, неопходна је једногласна сагласност свих држава чланица Европске уније.

анамарија вичек, европска унија, европске интеграције, европски парламент, марта кос, тонино пицула