Србија у јулу отвара Кластер 3

Европска комисија дала је препоруку Савету ЕУ да би у јулу требало да се отвори Кластер 3 у преговорима са Србијом, а узимајуćи у обзир напоре Србије у кључним питањима и то што је тренутно обезбеђена укупна равнотежа неопходна за тај корак.

У нон-пејперу, у који је Танјуг имао увид, наводи се да се препорука даје на основу недавних дешавања у Србији релевантним за Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.

Подсећа се да Кластер 3 обухвата осам поглавља, од којих је пет веć отворено у складу са претходном методологијом проширења, а да је за преостала три поглавља, Комисија проценила да је Србија испунила мерила за отварање поглавља 19 (Социјална политика и запошљавање) и поглавља 16 (Опорезивање) у 2020. и 2021. години, док за поглавље 10 (Дигитална трансформација и медији), нису утврђена мерила за отварање.

Нацрт заједничког става (ДЦП) за поглавље 10 је у Савету од 2021. године, а за поглавља 16 и 19 од јануара 2025. године. „Сходно томе, више од четири године, Комисија је доследно процењивала да је, са техничке перспективе, Кластер 3 спреман за отварање.

У складу са преговарачким оквиром који је одобрен у јануару 2014. године, ревидираном методологијом проширења коју је Савет одобрио у марту 2020. године и њеном применом на Србију, коју је Савет одобрио у мају 2021. године, напредак у преговорима о приступању мора остати уравнотежен напретком у оквиру поглавља о владавини права и нормализацијом односа са Косовом* “, наводи се у незваничном документу.

Ради олакшавања дискусија у Савету о отварању Кластера 3, незванични документ који је припремила Србија дистрибуиран је државама чланицама у новембру 2024. године, у којем је изложен скуп мера за решавање забринутости држава чланица у вези са посвећеношћу Србије њеном путу ка ЕУ, наводи ЕК и истиче да су се ове мере прошириле изван основних принципа и дијалога Београд-Приштина, укључујући пре свега спољну, енергетску и визну политику.

– Ове мере су стога ван обима самог кластера 3. Треба напоменути да таква разматрања нису разматрана када се разматрало отварање кластера за друге земље кандидате – подсећа се у нон-пејперу.

ФОТО: Christophe Licoppe/Shutterstock

Наглашава се и да је Србија недавно спровела значајне елементе обавеза садржаних у свом незваничном документу. „Недавни догађаји су поново усмерили пажњу на четири кључна приоритета: 1. поништавање проблематичних амандмана на кључне правосудне законе усвојене у јануару 2026. године у складу са препорукама Венецијанске комисије о овим амандманима, 2. слобода медија, а посебно именовање новог Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), 3. изборни оквир и 4. усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП) ЕУ.

Ове кључне приоритете истакле су државе чланице ЕУ и Европска комисија, између осталог и поводом Самита ЕУ-Западни Балкан у Тивту 5. јуна 2026. године.

У тексту се даље детаљно обавештава Савет о напретку везана за поменуте приоритете, пре свега да је Србија у потпуности спровела све препоруке Венецијанске комисије које су захтевале хитну надлежност, како у погледу законодавних, тако и незаконодавних аспеката.

Затим да је деблокирала дугогодишњи застој у оснивању новог Савета РЕМ-а, који траје од новембра 2024. године, будући да је скупштински одбор за културу и информисање 25. јуна подржао предлог посланика опозиције да се четири кандидата који су поднели оставке крајем 2025. године позову да се врате у Савет и вратио статут РЕМ-а и позвао нови Савет РЕМ-а да састави нови статут. Савет је обуставио и поступак предлагања кандидата за Савет РЕМ-а у име националних савета мањина (НСМ) док се избори за нове НСМ не одрже на јесен ове године, што је ЕК проценила да је разуман корак у решавању спорне номинације деветог члана Савета РЕМ-а. Оцењено је и да је изборна реформа Србије током 2026. године остварила значајан напредак у решавању кључних препорука ОДИХР-а у вези са ревизијом законодавства релевантног за изборни оквир тако што су усвојене измене четири закона везана за изборе, у припреми су још два важна и значајна закона о којима је Србија добила мишљења ОДИХР-а, а значајан напредак је постигнут и у ревизији бирачког списка.

Када се ради о четвртом приоритету и усклађености са Заједничком спољном и безбедносном политиком, наводи се да она од 3. јула износи 63 одсто што је значајан напредак у односу на претходних 46 одсто, што је био најнижи ниво од почетка преговора о приступању са Србијом.

– Стопа усклађености није показала константан тренд раста током времена. Србија наставља да прибегава ретроактивном усклађивању.

Тренутно се не усклађује са изјавама високог представника у име ЕУ и рестриктивним мерама ЕУ против Русије, Белорусије и Кине.

Упркос чињеници да се Србија још увек није ускладила са санкцијама ЕУ против Русије у вези са њеном агресијом на Украјину, Србија сарађује са ЕУ у сузбијању заобилажења санкција, пружа значајну подршку Украјини и интензивирала је сарадњу са Украјином, укључујући и контакте на највишим нивоима”, наводи се у документу.

Што се тиче испуњавања осталих критеријума, истиче се посвећеност испуњавању привремених критеријума владавине права и убрзавању припрема за чланство, као и да су и даље потребни додатни напори.

„Неке реформе су убрзане од почетка 2026. године, уз подршку оснивања новог оперативног тима, посебно у погледу законодавног и стратешког припремног рада.

ФОТО: corund/Shutterstock

Што се тиче циља испуњавања привремених критеријума за владавину права у вези са поглављима 23 и 24 Србија је саставила и усвојила два ‘оперативна плана’ са списком закона и стратегија и недавно се консултовала са Комисијом о неколико нацрта закона и стратегија”, наводи се у документу. Када се ради о дијалогу Београда и Приштине ЕК наводи да Београд наставља да учествује у дијалогу који посредује ЕУ, а када је у питању енергетика Србија је показала посвећеност диверзификацији од руског гаса, излажући амбициозну инфраструктурну агенду за отварање нових праваца снабдевања и јачање постојећих, а постигла је и напредак у својој обавези да има једног оператора преносног система који би управљао целом преносном мрежом, посебно покретањем припрема за изградњу новог гасовода који ће заменити део мреже у већинском власништву руског Гаспрома.

– У области визне политике и екстрадиције ЕК је оценила да је Србија испунила више од своје изречене незваничне обавезе о усклађивању свог визног режима са режимом ЕУ, ускладивши своју листу са четири уместо три земље.

– Србија такође сарађује са Комисијом по питањима везаним за доделу српског држављанства руским држављанима путем посебног поступка, што ће захтевати даље праћење.

 Што се тиче политике екстрадиције, нису пријављени даљи контроверзни случајеви који би указивали на одступање од стандарда ЕУ и међународних стандарда – наводи ЕК, преноси Танјуг.

Европска комисија, наводи се у нон-пејперу, наглашава и да ће наставити да буде снажно ангажована како би се осигурало да Србија спроведе реформе.