Кос: Европска унија могла би до 2030. могла да добије две или три нове чланице

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да би Европска унија до 2030. године могла да добије две или три нове чланице, као и да је за сам процес битно да нове чланице не ослабе, већ ојачају Унију.

Она је на седници Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ), на којој је представила Комуникацију о припреми за ширу Унију, коју је у уторак усвојила Европска комисија, рекла да се ЕК у документу није бавила конкретним земљама и билатералним споровима, већ уопштено приступањем.

– Свесни смо различитих подручја и аспеката – рекла је Кос одговарајући на питања чланова одбора.

Чланове АФЕТ-а највише је занимало предложено гласање квалификованом већином и ограничавање права вета у одређеним областима, попут доношења санкција, али и како ће приступање Украјине утицати на Унију, будући да је та земља још увек у рату.

Михаел Галер из Европске народне странке (ЕПП) оценио је да је документ амбициозан и додао да се посебно слаже са гласањем квалификованом већином како не би дошло до блокада, али се запитао да ли земље чланице желе то да прихвате.

Чаба Дометор из групе Патриоте за Европу рекао је да сматра да су потребни јасни прописи и да треба утврдити какве су последице приступања земље која је у рату Европској унији.

Дан Барна из групе Обновимо Европу оценио је да документ шаље поруку земљама кандидатима, док је Томас Вајц из групе Зелених упитао како ЕК намерава да проверава спровођење услова, уз оцену да акценат не би требало да буде на спољној политици.

ФОТО: rawf8/Shutterstock

Станислав Стојанов из групе Европа суверених нација рекао је да је одступање од доношења једногласних одлука моћан елемент којег ЕК сада хоће да се реши и рекао да је најбитније да се испуне предуслови.

Жељана Зовко из ЕПП рекла је да би пажљиво требало да се припази на Западни Балкан, а посебно на Босну и Херцеговину, као и да је забрињавајуће што је та земља изостављена из планова ЕК и да је неопходно да се отворе преговори са њом.

Матјаж Немец из групе Прогресивног савеза социјалиста и демократа упитао је Кос како гледа на улогу ЕК у спречавању да билатерални односи буду препрека, док је Тонино Пицула из исте групе рекао да је битно да нове земље чланице уђу у Унију усклађене са спољном политиком и владавином права.

Независни члан ЕП Грегор Браун упитао је Кос ко је донео одлуку да Украјина буде предводник међу земљама кандидатима и рекао да је веома опасно да се земља која је у рату уведе у ЕУ.

ФОТО: Cineberg/Shutterstock

Кос је на крају расправе рекла да рачуна на дебату о представљеном документу и да је процена ЕК да је проширење могуће, али да постоје ствари које морају да се промене да би ЕУ била јача.

– Отворени смо за ваше идеје. Овде се не ради само о проширењу, већ и о припремама. Постоји веза између владавине права и средстава. Геополитика и проширење су повезани, као и заслуге. Геополитика нам говори зашто је проширење важно. Водимо рачуна и о буџетским импликацијама. Имамо могућност за проширење. До 2030. могли бисмо да имамо две, три нове чланице. Успех почива на добровољној основи. Не тражимо ни од кога да постане чланица, то је на земљама кандидатима – рекла је она.

Закључила је и да је битно да се грађанима ЕУ објасни шта за Унију значи проширење у безбедносном смислу, односно да проширење носи већу безбедност.

Кос је на крају поновила да ће се о документу расправљати на самиту ЕУ који се одржава у Бриселу 15. и 16. октобра.