,

Кнежевић: Улазак у ЕУ значио би да хрватски постане службени језик у Црној Гори

ФОТО: Savo PRELEVIC/AFP/Profimedia

Председник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић изјавио је да ће уласком у Европску унију службени језик у Црној Гори бити хрватски и позвао све којима је стало до националног достојанства да сруше спомен-плочу у Морињу.

– Желим да знате да ће, ако сутра уђемо у ЕУ, уколико нам (Андреј) Пленковић дозволи да затворимо ова поглавља, наш службени језик бити хрватски. Мораћемо да учимо да ће се професор звати намицатељ знања, да ће се каиш звати околотрупни гаћодржац, да ће се многе ствари које смо користили у том српско-хрватском језику сада звати другачије, што значи да ћемо морати да купимо један хрватски речник како бисмо вежбали хрватске термине не бисмо ли били равноправни у ЕУ – поручио је Кнежевић, преноси подгорички портал Адриа.

Кнежевић је, описујући тренутну ситуацију у земљи, рекао да је народ Црне Горе сада „између фазе шишања и клања“.

– Ми смо сада негде између фазе шишања и клања. Мене не могу ошишати, а да им се пустим да ме закољу – то баш нећу дозволити и бићу спреман да до краја браним интересе Црне Горе и свих њених грађана, без обзира на њихову националну припадност, јер сматрам да нас Хрватска не може уцењивати на европском путу и то на начин да потпуно изгубимо достојанство и прихватимо да нам се поништи национални код, избрише историја и да се самопрогласимо генералним кривцима за све што се десило у Црној Гори – казао је Кнежевић.

Поновио је да је Црна Гора већ прихватила капитулацију тако што је, како је навео, пристала да исплати ратну одштету од 17 милиона евра за логор Морињ, у којем, према његовим речима, нико није страдао.

– И да прихватимо да се окачи плоча Ранка Кривокапића на којој пише да је „током великосрпске агресије ту био логор за мучење и убијање хрватских заробљеника“, а у том периоду је у Црној Гори, према попису, живело девет одсто Срба. То значи да су сви Срби, малолетни, пунолетни, са кућним љубимцима, кренули на дубровачко ратиште, не би могли да изврше великосрпску агресију – навео је Кнежевић.

ФОТО: Pixabay

Истакао је да су, према његовим речима, агресију наводно извршили Црногорци, без обзира на то да ли су се осећали као Срби, Југословени, Бошњаци, Хрвати или другачије, а да су заправо само бранили Устав СФРЈ, јер су Словенија и Хрватска одлучиле да једнострано изађу из Југославије уз војну побуну.

– Уместо да за то одговарају они по командној одговорности, као што је Мило Ђукановић, који је позивао да се „једном за свагда обрачунамо са приученим бољшевичким картографима“ и који је говорио да је замрзео да игра шах због шаховнице, данас се суочавамо са чињеницом да морамо да формирамо тужилаштво за ратне злочине како бисмо процесуирали све оне Црногорце и Србе који су на позив Мила Ђукановића ишли да бране заједничку државу – казао је Кнежевић.

Навео је да постоји обавеза да се „свим расположивим и институционалним средствима бране ти људи“.

– Имамо обавезу и да сломимо ту плочу у Морињу. Недавно сам то изјавио на једној од телевизија, пошто су ми стизале различите поруке да потпишемо петицију, па да је пошаљемо Ранку Кривокапићу и хрватском амбасадору како би се уклонила плоча у Морињу. То вам је исто као да тражите од Адолфа Хитлера да обрије бркове – казао је Кнежевић и додао:

– Противник сам тога да тражимо од Ранка Кривокапића да скине плочу коју је поставио. Желим и одавде да пошаљем поруку и позовем све Бокеље, Србе, Црногорце и људе којима је стало до националног достојанства да се заједнички окупимо и да идемо да срушимо ту плочу у Морињу, уз све могуће последице које бисмо имали када Андреј Пленковић буде наредио да нас хапсе.

Кнежевић је истакао да је за њега неприхватљиво да се прихвати исплата 17 милиона евра одштете за нешто што се није десило, а да се притом не сме поставити питање о злочину у сплитском логору Лора.

Подсетио је да су у том логору, како је навео, сурово и свирепо убијани припадници никшићко-шавничке групе, српски и црногорски војници који су ухапшени у БиХ, па пребачени у Лору. Оценио је да је реч о таквом самопонижењу и недостатку националног достојанства да га је, како је рекао, понекад срамота што је подигао руку да Милојко Спајић буде премијер Црне Горе.