Европа пред најскупљом технолошком одлуком: Цена одласка Хуавеија мери се десетинама милијарди

Европска унија налази се пред коначном одлуком о судбини кинеског технолошког гиганта Хуавеија у својим телекомуникационим мрежама. Предлог ревидираног Закона о сајбербезбедности (Cybersecurity Act), представљен почетком 2026. године, предвиђа обавезно уклањање опреме такозваних високоризичних добављача, пре свега Хуавеија и ZTE-а, из критичне инфраструктуре у року од 36 месеци од усвајања листе.

Истовремено, индустријско удружење GSMA процењује да би директни трошкови такве операције у Европи износили између 30 и 40 милијарди евра, уз додатних 8,5 милијарди због смањене конкуренције на тржишту опреме, прености Euronews Србија.

Европска комисија, пак, барата знатно нижим цифрама – 3,4 до 4,3 милијарде евра годишње током три године. Разлика у проценама открива и дубља превирања у вези са питањима безбедносних приоритета, економских интереса и геополитичких притисака који обликују европску дигиталну будућност.

Спор је резултат растућег неповерења према кинеским добављачима, америчког притиска, кинеског Закона о националној обавештајној служби из 2017. и стварне зависности многих европских оператора од јефтине и технолошки напредне опреме из Шенжена.

ФОТО: Sakorn saenudon/Shutterstock

Европско тржиште: Јефтина технологија и висока зависност

Huawei је током 2010-их година постао доминантан добављач радио-приступне мреже (RAN) у великом делу Европе. Разлози су били ниже цене од европских конкурената Ericsson и Nokia, бржа испорука и технолошка зрелост, посебно у периоду преласка на 4G и потом 5G.

Према анализама данског Strand Consulta, у појединим земљама кинески добављачи (Huawei и ZTE) држали су више од половине опреме у 5G RAN-у.

У Немачкој је удео Хуавеија у 5G локацијама крајем 2024. године био око 59 одсто. Слично високи нивои забележени су у Мађарској, Чешкој, Пољској, Аустрији и деловима јужне Европе.

За Deutsche Telekom, Vodafone i Telefónic-у у Немачкој Huawei је дуго био главни или један од главних добављача. У неким филијалама Дојче Телекома (Грчка, Аустрија, Чешка) удео је био још виши.

Глобално, Huawei је према подацима Omdia и Dell’Ora остао лидер или један од лидера у сегменту 5G core мрежа, са уделом преко 26 одсто у приходима 2024. године, а у неким сегментима и преко 40 одсто.

Ова зависност створила је дилему. С једне стране, оператори су добили модерну инфраструктуру по нижој цени, што је убрзало дигитализацију.

С друге стране, Европи је остало мало домаћих алтернатива у сегменту радио опреме. Ericsson и Nokia, иако технолошки конкурентни, нису могли да прате агресивну политику нижих цена кинеских ривала, делом због тога што на кинеском тржишту имају маргиналан удео, мање од пет одсто, док је Huawei на европском тржишту држао трећину или више.

ФОТО: Ksw Photographer/Shutterstock

Безбедносне бриге и амерички притисак

Корени тренутне кризе леже у комбинацији технолошке и геополитичке реалности. Сједињене Америчке Државе су од 2018. године систематично ограничавале приступ Хуавеију америчкој технологији, посебно чиповима, и позивале савезнике да искључе кинеске добављаче из 5G мрежа.

Аргументација се ослања на кинески Закон о националној обавештајној служби из 2017. године, који обавезује организације и грађане да сарађују са државним обавештајним органима када то буде затражено. Критичари тврде да то ствара структурни ризик од шпијунаже или могућности да се мрежа онеспрособи у кризним ситуацијама.

Huawei доследно одбацује ове оптужбе. Компанија истиче да никада није пронађен конкретан доказ о „задњим вратима“ (back door) у њеној опреми, да је подвргнута строгим безбедносним проверама у више земаља и да је спремна на додатне мере транспарентности.

Рен Џенгфеј је више пута јавно изјављивао да би радије затворио компанију него да дозволи шпијунажу. Ипак, многе западне владе, нпр. Аустралије, Новог Зеланда, Јапана, Велике Британије и део европских земаља, донеле су рестриктивне мере.

У Европи је 2020. године усвојен „5G Toolbox“, сет необавезујућих препорука којима се државе чланице позивају да идентификују високоризичне добављаче и смање зависност од њих.

ФОТО: T.Vyc/Shutterstock

Од препорука до обавезујућег закона

Почетком 2026. године Европска комисија је прешла на нови ниво. У оквиру ревидираног Cybersecurity Act-а и измене Директиве о мрежним и информационим системима, предложено је да се листа високоризичних добављача успостави на нивоу Уније, а да оператори имају 36 месеци да уклоне критичне компоненте, писао је Ројтерс.

Предлог се не ограничава само на телекомуникације, већ обухвата 18 критичних сектора, укључујући енергетику, водоснабдевање, аутономна возила и дронове. Иако се Huawei и ZTE експлицитно не именују у тексту, сви актери разумеју да су они примарна мета.

Тамара Ћапета из Европског суда правде у марту 2026. године дала је мишљење које подржава право држава чланица да намећу забране на основу безбедносних разлога, уз напомену да мере морају бити пропорционалне и подложне судској контроли. Коначна пресуда се очекује касније током године.

Немачка и Шпанија, међутим, пружају отпор. Берлин истиче да већ има национални план, и дао је то замена опреме у језгру мреже до краја 2026. и критичних система управљања до 2029. године.

Додатна пан-европска обавеза, тврде, повећала би трошкове, отежала преговоре са добављачима и могла би изазвати кинеске одмазде управо у тренутку када Европа покушава да убрза развој вештачке интелигенције и дигиталне инфраструктуре.

ФОТО: Kamil Zajaczkowski/Shutterstock

Кинеске процене трошкова иду и до невероватних 386 милијарди евра за пет година

Најспорније питање остаје цена. GSMA, која представља интересе мобилних оператора, у извештају из јула 2026. процењује директне трошкове замене на 30–40 милијарди евра. Од тога, 16–22 милијарде односи се на мобилне мреже, око 5 милијарди на фиксне, а 9–12 милијарди на транспортне мреже. Додатних 8,5 милијарди очекује се због мање конкуренције и поскупљења опреме од Ericsson-а и Nokia у периоду 2027–2030.

Аналитичари попут Хосука Ли-Макијаме из think-tanka ECIPE указују да GSMA рачуна бруто трошкове, а не инкременталне (оне који би настали искључиво због забране, а не због редовне замене опреме).

Strand Consult већ годинама тврди да је стварни додатни трошак много нижи, јер би се велики део опреме ионако заменио у наредних неколико година.

Кинеска студија коју је KPMG урадио за Кинеску привредну комору при ЕУ иде у потпуно другом правцу. Они процењују да би шире уклањање кинеских добављача из 18 критичних сектора коштало Унију око 368 милијарди евра у периоду 2026–2030. године, при чему би Немачка сносила готово половину терета.

У Немачкој старије процене Barclays-а говориле су о око 2,5 милијарде евра за потпуну замену у 5G инфраструктури, око милијарду за Deutsche Telekom и по 700 милиона за Vodafone и Telefónicu.

Оператори инсистирају на компензацији, док правни савети у Бриселу указују да она није аутоматски обавезна, осим ако национални судови не утврде да је терет „несразмерно тежак“.

Реакције Пекинга и Хуавеија

Huawei је на предлоге Комисије одговорио оштро, али дипломатски. У саопштењима се истиче да предлог који искључује добављаче на основу земље порекла, а не на основу конкретних техничких доказа, крши принципе праведности, недискриминације и пропорционалности из права ЕУ, као и обавезе из Светске трговинске организације.

Компанија поручује да ће наставити да пружа „безбедне и поуздане производе и услуге“ и да задржава сва права да штити своје легитимне интересе.

Кинеско Министарство трговине отишло је корак даље. Наиме, у документу на 30 страница реаговало је на предлог Cybersecurity Act-а, оптужујући ЕУ за протекционизам и двоструке стандарде.

– Ако ЕУ прогласи Кину за „земљу која представља сајбербезбедносне забринутости“ или наведе кинеске ентитете као „добављаче високог ризика“ како би на принудан начин избацила опрему коју производе кинеске компаније и искључила кинеске производе и услуге са тржишта ЕУ, Кина може покренути релевантне истраге против ЕУ или европских предузећа и предузети реципрочне мере – наведено је у документу.