Британски лист „Телеграф“ објавио је опширну анализу актуелне политичке ситуације у Турској, у којој се износи тврдња да се турски председник Реџеп Тајип Ердоган појављује као дугорочни победник америчко-израелског рата против Ирана.
Како је наведено у тексту, глобални безбедносни вакуум омогућио је турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану да значајно ојача позицију своје земље на светској сцени, пре свега кроз ширење наменске индустрије и извоз наоружања.
Иако британски лист у свом чланку помиње унутрашње политичке превирања и притисак на опозицију у Турској, аналитичари истичу да је фокус међународне заједнице сада пре свега на турској војној и индустријској моћи.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према писању Телеграфа, Ердоган вешто користи тренутни „сломљени глобални поредак“, од рата у Украјини до дипломатских промена под америчком администрацијом Доналда Трампа, како би Турску учинио незаобилазним партнером.
Угледни лист наглашава да Турска максимално користи безбедносну трансформацију на Блиском истоку и у другим деловима света. Многе земље се окрећу Анкари у потрази за војном опремом.
Телеграф истиче неколико кључних уговора који илуструју овај растући тренд:
– Ирак: У мају ове године, Ирак је потписао споразум о куповини 20 турских система противваздушне одбране. Наводи се да је ово велика промена за земљу која се дуго ослањала искључиво на САД.
Под Ердогановим вођством, Турска, која се већ може похвалити другом највећом војском у НАТО-у (одмах иза САД), постала је 11. највећи извозник оружја на свету. Посебан фокус је стављен на технологију дронова, која се извози у бројне земље широм света.
Стручњаци британског листа истичу да је турска војна опрема „тестирана у борби“, што Ердогану омогућава да закључи бројна одбрамбена партнерства. Генул Тол, директор програма за Турску у Институту за Блиски исток у Вашингтону, објашњава да овај развој догађаја доноси значајна финансијска средства која су турској економији преко потребна у временима високе инфлације.
Поред наменске индустрије, Телеграф наводи да Турска има амбиције да постане главно трговинско средиште за енергију, рударство критичних минерала и поморске руте. Сам турски председник је недавно изјавио да „циљ Турске није да остане посматрач, већ да промени правила игре у овом такмичењу“.
Иако је у јануару ове године Турска била најизложенија земља НАТО-а због близине Ирану и ескалације сукоба, ситуација се драстично променила. Према проценама које преносе британски медији, када Ердоган буде домаћин великог самита овог безбедносног савеза у јулу, говориће са много јаче позиције и са полугама моћи над многим земљама које раније није имао.
Западне земље и савезници НАТО-а, како је закључено у тексту Телеграфа, све мање пажње посвећују унутрашњој политици Турске, док се њихов фокус помера на техничка и стратешка питања, пре свега на турске капацитете за производњу дронова и њену снажну производну базу.
