Електродистрибуција Србије (ЕДС) и Француска електропривреда (ЕДФ) отвориле су данас у Београду тродневну серију техничких радионица уз учешће стручњака из српске дијаспоре запослених у оквиру ЕДФ групе.
Серија радионица је покренута у оквиру државног споразума између Француске и Србије и сарадње између Електродистрибуције Србије и ЕДФ на пројекту аутоматизације дистрибутивне мреже у Београду.
Компанија ЕДФ, као пионир овог приступа, има за циљ успостављање иновативне сарадње са дијаспором кроз активно укључивање наших људи из иностранства у инвестиционе пројекте и пренос знања и искуства. Током три дана очекује се више од 150 учесника, а главне теме биће електромобилност и прикључење соларних електрана на мрежу ниског напона.
Директор техничког система ЕДС-а Далибор Николић истиче да је аутоматизација дистрибутивне мреже један од највећих пројеката које је Електродистрибуција Србије покренула од свог оснивања и навео да им је на том пројекту од великог значаја била помоћ консултанта, односно ЕДФ-а.
ФОТО: TANJUG/ANA PAUNKOVIĆ– Процес планирања овог пројекта до тренутка уговарања трајао је више од пет година. Сам регулаторни оквир којим је дефинисана улога, надлежност и обавеза електродистрибутивних предузећа од почетка идеје о овом пројекту па до уговарања мењао се најмање два пута, а број запослених од почетка пројекта кретао се од 3.500 па до готово 9.000 – рекао је Николић у хотелу „Кристал“.
ЕДС и ЕДФ у борби са изазовима
Николић је истакао да је у реализацији пројекта било доста изазова, али да је ЕДФ помогао да се ти изазови превазиђу.
– Морам да признам да нам је пуно значила и техничка помоћ у организацији самих састанака, па и у разумевању наших надлежности, обавеза и одговорности. Наилазили смо на потребу да нам се обезбеде компетентни саговорници и то саговорници са нашег говорног подручја. Наравно, бројни изазови су ту тек пред нама. Овај пројекат је тек у замаху и рачунамо на помоћ консултанта у размени знања – каже Николић и додаје да ЕДФ у свом саставу има једног од највећих оператора дистрибутивних система на тлу Европе.
Циљ овог пројекта, према Николићевим речима, јесте повећање поузданости рада дистрибутивног система, његове аутоматизације и дигитализација, као и смањење губитака у дистрибуцији електричне енергије.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Помоћник министарке за енергетику Радош Попадић каже да је Влада Србије у претходне две године имала пуно активности на изради подзаконских и законских аката у области енергетике.
– Цео свет је у променама. Глобалне кризе и сукоби додатно усложњавају решавање тема везаних за енергетику. Декарбонизација и повећана тражња за електричном енергијом постају део наше свакодневице, а електроенергетски систем треба да се припреми за промене од којих су неке већ стигле – рекао је Попадић.
Предстоје унапређења дистрибутивне мреже
Он истиче да је дистрибутивни систем u Србији одавно у великим пројектима, али да му предстоје и даља унапређења.
– Влада Србије је снажно подржала пројекат аутоматизације дистрибутивне мреже за који смо веровали да треба да буде темељ будуће електродистрибуције. Мрежа која је некад била пројектована за једносмеран ток енергије сада мора да прихвати велики број децентрализованих извора и велики продор обновљивих извора енергије. То није лако и то је изазов за цео систем, а наравно и за људе који раде у том систему – указао је Попадић.
Према његовим речима, очекује се да будућа мрежа буде дигитализована, аутоматизована, флексибилна и способна за управљање у реалном времену.
ФОТО: TANJUG/ANA PAUNKOVIĆ– Потребни су нам и паметно мерење, вештачка интелигенција и аналитика, комуникациона инфраструктура и сајбер безбедност. Постојећа мрежа је често стара и недовољно флексибилна. Зато су нам потребни и реконструкција далековода и водова, нове трафостанице, аутоматизација, интеграција информационо-комуникационих технологија – истакао је Попадић.
Електродистрибуција Србије (ЕДС) започела је раније на терену реализацију великог пројекта аутоматизације средњенапонске електродистрибутивне мреже у сарадњи са француском компанијом Шнајдер електрик, а главни бенефит пројекта биће рестаурација напајања крајњим корисницима у року од 30 секунди након испада на мрежи, односно нестанка струје. У техничком смислу ова мрежа обухвата напоне од 35, 20 i 10 киловолта и по значају, то је предоминантна мрежа преко које се врши снабдевање крајњих купаца, који су повезани на ниском напону.
Међудржавни споразум Србије и Француске омогућио је реализацију пројекта који се реализује на основу уговора ЕДС-а и Шнајдер електрика из 2023. године у вредности од 140 милиона евра, који ће се искористити за испоруку опреме, система и софтвера за напредно управљање електродистрибутивном мрежом.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
До сада је испоручено 400 савремених средњенапонских блокова типа RMU (Ring Main Unit) који се уграђују широм земље. Ти блокови комбинују све функционалности савремених средњенапонских постројења са интегрисаним даљинским станицама које обезбеђују даљински надзор и управљање мрежом уз примену функција локалне аутоматике. Уместо дугог трагања, систем у реалном времену даје информације диспечерском центру о директним кваровима и испадима.
Припрема пројекта почела 2017. године
О сложености пројекта сведочи и чињеница да уградњу RMU прати опсежна техничка документација са фотографијама пре и након уградње постројења, тоне испоручене опреме и количина података која се мери гигабајтима. Колико је пројекат обиман, говори и податак да је припрема почела још 2017. године. Представници из функције одржавања сваког дистрибутивног подручја бирали су трафостанице које су при крају експлоатационог века, на основу којих је урађен план уградње 400 савремених средњенапонских постројења у оквиру прве етапе.
Тако су за ДП Краљево предвиђена 103 постројења, за ДП Београд 101, за ДП Нови Сад 50, за ДП Крагујевац 70 и за ДП Ниш 74 постројења за уградњу у првој етапи. Цео пројекат ће обухватити уградњу укупно 1.850 модерних постројења током четири године, чиме ће се побољшати поузданост напајања електричном енергијом и створити услови за брже реаговање у случају нестанка електричне енергије, са смањеним обимом ангажовања екипа на терену.
ФОТО: TANJUG/ANA PAUNKOVIĆВажан део овог пројекта је развој и проширење телекомуникационог система. Он подразумева испоруку и уградњу телекомуникационе опреме Шнајдер електрика и на тај начин омогућава да се све процесне информације које су од значаја за рад електродистрибутивног система, као што su индикације, аларми, статуси расклопне опреме и мерења, пренесу на брз и ефикасан начин до надређених центара управљања. Предвиђено је опремање и уградња даљинских станица у оквиру 30 циљних трансформаторских станица на дистрибутивним подручјима Новог Сада, Краљева, Крагујевца и Ниша.
Аутоматизација и модернизација дистрибутивног система неопходна је и због нових захтева који проистичу из нашег законодавства, јер ћемо убудуће на тржишту поред купаца електричне енергије имати и нове актере, произвођаче, агрегаторе и друге форме купаца и произвођача, што ће захтевати већу флексибилност.
Електродистрибуција Србије, као оператор дистрибутивног система, снабдева електричном енергијом више од 3,8 милиона корисника у нашој земљи. Ово државно предузеће одржава и управља електроенергетском мрежом укупне дужине од 168.000 километара са више од 37.000 трафостаница.
ШТА ЈЕ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУТИВНИ СИСТЕМ?
Електродистрибутивни систем је цео систем који служи да електрична енергија стигне од електране до кућа, станова, фирми и уличне расвете. Најједноставније речено, то је „мрежа за развођење струје”, састоји се од: далековода, трафостаница, каблова, бандера, бројила и свих уређаја који преносе и расподељују електричну енергију до потрошача.
Постоји разлика између електропреносног система (велики далеководи високог напона по држави) и електродистрибутивног система (локална мрежа која доводи струју до домаћинстава и фирми). У Србији је за дистрибуцију углавном задужена Електродистрибуција Србије, док је преносни систем у надлежности Електромрежа Србије.
ФОТО: urbans/Shutterstock
