Како ће се Београд мењати током изградње метроа: Три кризне тачке утицаће на свакодневни живот

Београд је одувек био централна тачка балканског региона, а са директним летовима у неколико градова Америке и Кине данас је и ваздушни центар југоисточне Европе. Ове године српска престоница улази у нову фазу капиталних инфраструктурних пројекта који ће наш град сместити на мапу метропола овог дела света.

Градски менаџер Мирослав Чучковић испричао је за Бизнис Курир шта нас све очекује у наредном периоду и како ће се Београд буквално мењати пред нашим очима.

Када почиње изградња београдског метроа и како ће изгледати?

– Први пут у својој историји Србија и Београд су под вођством Александра Вучића спремни технички, политички и финансијски за изградњу метроа. Да бисмо скратили време копања тунела за метро, у Кини су направљене две машине „кртице“ које су пројектоване специјално за београдски метро и које ће копати 16 километара тунела. Оне ће бити постављене на две позиције – једна креће из Макиша, а друга од Панчевачког моста да би се среле на Сајму. Метро ће се копати на различитим дубинама – „плиће“ станице биће на 20, а дубље на 40 метара под земљом. Разлог је сама топографија Београда и његова прожетост инсталацијама. Да би све било како ваља било је потребно урадити 26.000 истражних бушотина и геолошких анализа да би профил „кртица“ био урађен специјално за Београд. Ножеви и чело који пробију тунел рађени су на основу анализа најеминентнијих инжењера који су изградили метрое широм света.

На који начин функционишу „кртице“?

– „Кртица“ је један воз од 130 метара дужине који има неколико сегмената у себи. Пречник је 9 и по метара и кад чело удари у први слој земљишта и пробије га, седимент који се копа излази кроз мале вагончиће из саме машине, кипује се на камионе и одвози. Након тога следећи сегмент машине поставља челичну оплату, потом бетонажу, па ви у суштини кад машина заврши посао имате потпуно избетониран тунел и спреман за полагање шина. Када „кртица“ уђе у земљу и крене да копа тунел она може да ископа око 10 метара дневно у зависности од саме структуре земљишта – рекао је Чучковић.

ФОТО: PI/Shutterstock

Како изгледа копање метро станица?

– На овом потезу имаћемо 16 метро станица које копа друга машина у облику квадра, олимпијских димензија 100 пута 50 метара, дубине колика је та станица. Након што се заврши са ископавањем и бетонирањем улазе мајстори за фине радове, а метро станице ће бити као мини тржни центри. Истовремено док се копају тунели, Алстом (Alstom), реномирана компанија из Француске, производи најсавременије метрополис возове за београдски метро – појаснио је градски менаџер.

Какав ниво безбедности ће имати метро?

– Београдски метро ће бити један од најсавременијих и најбезбеднијих на свету. Возови су потпуно у капсули и немају возача, већ се управља из командне собе у Макишу. Путници немају никакавог додира са пругом и све је потпуно аутоматизовано. Када воз уђе и стане на станицу, отвара се прво стаклени део капсуле, потом врата самог воза да ви уђете или изађете, након чега се затварају врата и стаклена капсула која одваја људе од рупе у којој је пруга – изјавио је градски менаџер и додао да ће након завршетка радова одмах почети процес тестирања система.

– Након што све буде завршено, креће тестирање. У Катару је тестирање метроа трајало шест месеци, у Ријаду чак две године. То је изазован процес који је под строгим надзором Дојче бана (Deutsche Bahn), државне железнице Немачке. Проверава се сваки детаљ како би се обезбедила потпуна безбедност људи толико дубоко под земљом и функционисање овог вида превоза. Ово тестирање ће трајати колико стручњаци процене да треба да траје – казао је Чучковић.

ФОТО: WWW.YOUTUBE.COM/Republika News/printscreen

Колико ће изградња метроа утицати на живот Београђана и саобраћај?

– Имаћемо три кризне тачке – прва ће бити простор Палилуле где ћемо имати четири велика градилишта: метро станица, изградња тунела и затварање Булевара деспота Стефана, два велика приватна градилишта (Дорћол резиденс и Делтин комплекс), а 2027. почиње и реконструкција Панчевачког моста, тачније оног сувог дела над земљом који је прилаз конструкцији. Направили смо анализу и план у ком дану ћемо имати највећи број камиона и машина које треба ту да прођу. Направили смо план за алтернативне саобраћајнице и окретнице за пролазак приватних аутомобила и јавног превоза – подвукао је Чучковић.

Која је друга кризна тачка?

– Биће то Водоводска улица у Жаркову која се потпуно затвара већ овог лета, а морали смо да обезбедимо алтернативне правце за становнике Јулиног брда и околних улица да би људи могли да стигну на посао, деца у школу или вртић. Алтернативни правци ће бити Змајевачка и Макишка улица, потом правац поред некадашњег центра Ђелмаш и доле излаз на Милорада Јовановића код Атекса. То нам је улазно-излазна стратегија за две године док буду трајали радови. Препакиваћемо линије јавног градског превоза, па ако будемо морали због уских улица да избацимо аутобусе, обезбедићемо комби превоз — биће више возила како би путници могли да се превезу – открио је он.

Трећа кризна тачка?

– Трећа кризна тачка биће угао Пожешке и Благоја Паровића улице која води ка Кошутњаку. Прави се анализа колико ће тај појас бити суженији него што је данас, с обзиром на то да је та раскрсница јако важна. Грађани ће бити благовремено обавештени о свим радовима како би могли да се прилагоде. Ови радови треба да буду схваћени као велика корист за све нас, док ће метро значајно олакшати функционисање Београђана у сваком смислу – рекао је Чучковић.

ФОТО: Bits And Splits/Shutterstock

Како ће изгледати радови у другим деловима града, посебно у центру?

– Поред ових кризних тачака имамо још неколико пунктова којима ћемо се бавити. Прва је Велики парк на Бановом брду, чији део ћемо морати да узмемо за метро станицу, али ћемо направити потпуно нови простор парка на подручју изнад станице. Парк се неће затварати током радова осим тог дела где ће се копати за станицу, а чак и споменик ћемо изместити 20 метара више на брдо – открио је планове Мирослав Чучковић. Истовремено, он је додао и да ће током радова на изградњи метроа бити измена и у трамвајском саобраћају.

– Мостарска петља ће имати ограничење трамвајског коридора у једном тренутку, а алтернатива ће бити трамвајска траса преко новог Српског моста (на месту старог Савског моста) када будемо морали да затворимо саобраћај у једном делу Савске улице. Трг Републике и Бајлони су проблематични зато што су у центру града, иако никоме не сметамо. Знам да грађанима неће бити лако, али хајде да метро буде наш заједнички циљ и уједињење, јер све се ради за добробит грађана и Београђана – рекао је градски менаџер.

EXPO је најављен као историјска развојна шанса за Србију, шта Београђани добијају након изложбе?

– То је простор на коме ће бити београдски Сајам грађен модерно за наредни век. Има паркинг од 11.000 места, инфраструктуру и напојне капацитете, модерну електрану која ће да хлади и греје, стамбени комплекс са 1.500 станова, да стамбено ткиво изађе из центра града, да сачувамо сваки квадратни метар зелене површине у граду. Са градском железницом која се гради и директном везом аеродрома и центра града имаћемо додатно растерећење саобраћајних гужви – истакао је Чучковић и открио који ће се још садржаји градити у близини Националног стадиона.

– Имаћемо комплекс Националног стадиона који ће бити место за спортска догађања са одличним капацитетима. Градимо три нова булевара, уређује се приобаље, пешачке и бициклистичке зоне — све то остаје и након изложбе. Биће изграђен панорамски точак на новобеоградској страни пречника 80 метара, са 40 климатизованих капсула, а добијамо и пешачко-бициклистички мост, са видиковцима. То ће бити мост на којем се не жури, намењен за уживање породица и заљубљених парова. То је одговор на питање шта ја као обичан грађанин Београда имам од EXPO-а – закључио је градски менаџер Мирослав Чучковић.