„Економски опстанак Србије зависи од енергетске транзиције“

Потпредседник  Привредне коморе Србије Михаило Весовић изјавио је вечерас, на 33. Копаоник бизнис форуму, да 11,5 одсто вредности домаћег извоза у Европску унију чине производи који подлежу ЦБАМ таксама наводећи да ЕУ и регион чине више од 70 одсто целокупног извоза Србије.

Весовић оцењује да наш економски опстанак зависи од наше енергетске транзиције.

– Енергетска транзиција није само питање конкурентности домаће привреде, већ и питање опстанка и брзине придруживања Европској унији – рекао је Весовић на панелу „Декарбонизација конкурентности: Како ЦБАМ и сродни механизми утичу на будућност српске индустрије“.

Компаније које увозе на тржиште Европске уније од 1. јануара су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе, а Србија је истовремено увела наплату националног пореза у износу од четири евра по тони. Тиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.

ФОТО: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Весовић истиче да Европска унија на овај начин жели да убрза и притисне прилагођавање српске привреде европским стандардима.

– Оно што је важно јесте да ЦБАМ од ове године постаје наша реалност, иако се од следеће године плаћа. Ово је на неки начин праћење онога што је Европска унија задала као своју норму – рекао је Весовић.

Он истиче да Србија, иако потписница Паришког споразума, касни у брзини прилагођавања и испуњавања својих обавеза за остатком Европе.

– Неопходно је да се ова транзиција убрза, јер ће нас то коштати. Коштаће нас пре свега економски, а коштаће нас и успоравања европских интеграција – оценио је потпредседник  Привредне коморе Србије.

Регионална директорка за јавне политике у ЕБРД Милена Поповић Мартинели каже да је Европа пут којим Србија треба да иде, наводећи да ће нам бити лакше уколико убрзамо примену европских стандарда.

– Европска унија је највећи донатор и инвеститор не само у Србији већ и у региону, ЕУ пружа подршку Србији и у области декарбонизације – рекла је Поповић Мартинели.

Имајући у виду да је Европска унија најважнији спољнотрговински партнер Србије, она оцењује да из угла наше земље не постоји алтернатива европском тржишту.

ФОТО: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Менаџер за стратешко планирање у Еликсир Групи Страхиња Лазаревић наводи да у погледу конкурентности није важно колика је ЦБАМ такса за саму компанију, већ да ли је она виша или нижа у поређењу са конкуренцијом.

– Наше очекивање од домаћих пореза јесу да она буду признате у ЕУ и да не искомпликују административни процес доказивања онога што је већ плаћено. Та два пореза односе се на нас када производимо, односе на нас када увозимо сировину у смислу амонијака – рекао је Лазаревић.

Он истиче да је реч о комплексном механизму због чега ће бити потребно неколико година да се овакав систем истестира.

– Ми видимо то управо као почетно сетовање система, које ће у каснијим годинама донети потпуно склађивање са ЕУ – истакао је Лазаревић.

Копаоник бизнис форум је најважнији је пословни догађај у земљи и региону, а ове године се одржава 33. пут, од 1. до 4. марта у хотелу Гранд на Копаонику.

Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, а уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста.

Организатор КБФ-а је Савез економиста Србије.