Уметност је саучесник у откривању друштвених истина, понекад и најубедљивији адвокат идеја па и оних знања или пројектованих циљева који припадају објективном разуму. Тако је, примера ради, још 1751. настала такорећи једна од првих карикатура и то по налогу британске владе
Када је Макс Хоркхајмер написао Помрачење ума отворио је, поједностављено говорећи, велику нововековну тему разликовања објективног и субјективног и разума. Објективни разум бави се истинама које нису релативизоване субјективним интересима. Али, Хоркхајмерова мисао задире и у сценарије будућности, иако се он бавио својом епохом и феноменом фашизма. Управо две године ирационалног покрета у Србији, покрета који се своди на голу жељу да се дође на власт без рационалног разлога и објективне аргументације шта би то донело друштву у целини, показују да је у праву наш савременик Алфред Хирш када саопштава да је узалудан миленијумски напредак човечанства у знањима, технологији и разноврсним продорима у непознато ако морална свест човечанства није нимало напредовала. Следствено, он то назива тезом о узалудности!
Уметност је саучесник у откривању друштвених истина, понекад и најубедљивији адвокат идеала, па и оних знања или пројектованих циљева који по Хоркхајмеру припадају објективном разуму. Тако је, примера ради, још 1751. настала такорећи једна од првих карикатура и то по налогу британске владе. Суочена са разорним последицама недестилисаног и токсичног џина донела је одлуку да се народу препоручи конзумација пива. Ангажован је Вилијам Хогарт, сликар и изванредни цртач, да креира плакате којима би се подстицао програм детоксикације британског друштва. Хогарт је направио диптих под називом Улица пива и Улица џина. Избегавајући сва друга значења, на два призора и две парадигме представљене у две различите улице уочава се иста она подвојеност из Хоркхајмерове теорије о објективном и субјективном разуму.
ФОТО: wikimedia.org/William HogarthСрпска политичка реалност готово буквално је пресликана Хогартова алегорија о две улице. Опција коју представља власт инсистира на објективно дефинисаном добру и здравој будућности за нацију, а опозиција у већини својих организационих облика непогрешиво вуче у ирационалне сценарије будућности какву је конзументима џина предвидео сликар. И, као што рекосмо, буквално алкохол доминира у јавном појављивању предводника те опозиције. Језиком Алфреда Хирша говорећи, узалуд професионална успешност на позоришној и филмској естради ако се морал и одговорност према земљи и према народу растворе у субјективности похлепе, алкохола или још токсичнијих супстанци. Пиво је било само транзитни историјски симбол здравијег избора… до једне лименке.
Србија пред собом има две визије, а јасно су представљене у поларизацијама ерос или танатос, љубав или мржња, стварање или деструкција и, наравно, одговорност или презирање сопственог народа и сопственог идентитета. Већина у Србији има свој објективни избор!
