Да ли људи могу да живе вечно? Наука има одговор

Колико дуго човек заиста може да живи? На то питање научници већ дуго траже одговор. Док се истраживачи баве начинима да успоре или преокрену процесе старења, нова студија указује да би људски живот ипак могао да има биолошку границу.

Истраживање објављено у часопису npj Aging користило је математички модел како би израчунало колико би људи могли да живе када би готово сви процеси старења које је могуће успорити или преокренути били уклоњени. Једино би остале такозване соматске мутације, промене у ДНК које се природно накупљају током живота.

Резултат је прилично изненађујући. У таквим, идеализованим условима, процењени средњи животни век кретао би се између 146 и 194 године. То је отприлике двоструко више од данашњег животног века, али далеко од идеја о томе да би човек једног дана могао да живи стотинама или чак хиљадама година, пише Хелтлајн (Healthline).

Истраживање, међутим, не открива један „сат“ који одбројава наш живот. Напротив. Оно подржава све снажнију идеју да је старење последица читавог низа биолошких процеса који делују заједно.

– Старење је вишеструки процес. Ниједан појединачни механизам вероватно није довољан да објасни нормално старење човека – каже др Р. Освалдо Навија, клинички директор Центра за старење Универзитета Тулејн, који није учествовао у истраживању.

И ту долазимо до занимљивог дела приче. Шта би се догодило када бисмо једног дана успели да уклонимо готово све познате узроке старења?

Ова студија покушава да да математички одговор.

ФОТО: Peshkova/Shutterstock

ДНК можда поставља границу људском животу

Истраживачи из Русије направили су рачунарски модел како би изоловали један од најосновнијих процеса повезаних са старењем. Реч је о накупљању соматских мутација.

За разлику од наследних генетских промена, соматске мутације настају током живота. Кад год се ДНК копира или оштети током нормалног функционисања ћелија, могу настати ситне грешке. Већина њих не прави проблеме. Али временом се мутације накупљају. У неким случајевима могу да наруше рад ћелија или допринесу развоју рака.

Истраживачи су зато направили модел у којем су постепено уводили различите биолошке процесе повезане са старењем. Најпре су замислили организам који практично не стари. Затим су у модел увели оштећења ћелија изазвана мутацијама, а на крају и способност појединих ткива да оштећене ћелије замене новим.

Ту се показала важна разлика између органа.

Ћелије мозга и срчаног мишића готово да се не деле након одраслог доба. Када се у њима нагомилају мутације и ћелије почну да одумиру, нема много могућности да буду замењене.

ФОТО: vectorfusionart/Shutterstock

Јетра је сасвим друга прича. Њене ћелије имају знатно већу способност обнављања. У моделима су зато ткива јетре могла да задрже функцију хиљадама година.

Када су истраживачи све важније органске системе спојили у један модел, добили су средњи животни век од око 156 година, док је шири распон процене био од 146 до 194 године. Те бројке су, наравно, теоријске. Данас је најдужи потврђени људски животни век 122 године.

Модел је дао и још необичнији резултат. Процењени максимални животни век кретао се од 210 до 557 година, у зависности од претпоставки модела. Без старења, у једном од теоријских сценарија, бројка је прелазила 1.700 година.

Али управо ту треба бити опрезан. Ово није прогноза да ће људи живети 500 година. Студија је математички модел који изолује један механизам старења. Аутори наглашавају да соматске мутације не могу саме да објасне све што се дешава људском организму како старимо.

И то нам је заправо најзанимљивији закључак. Не постоји један једини проблем који треба решити да бисмо победили старење.

ФОТО: PeopleImages/Shutterstock

Није важно само колико дуго живимо

Наука о дуговечности све мање се бави само питањем о томе колико година човек може да доживи?

Једно друго питање постаје подједнако важно. Колико од тих година можемо да проведемо здрави, покретни и независни?

Ту се прави разлика између животног и здравог животног века. Први означава укупан број година које проведемо на свету. Други се односи на године живота без озбиљних болести, инвалидитета и губитка физичких и когнитивних способности.

И док се лабораторије баве сложеним терапијама које би једног дана могле да утичу на саме механизме старења, за сада најпоузданији савети звуче врло једноставно: Вежбајте. Не пушите. Спавајте довољно. Водите рачуна о крвном притиску и холестеролу. Одржавајте контакте са другим људима.

Ниједна од ових ствари неће зауставити време. Али постоји много доказа да могу да помогну да дуже останемо здрави.

Посебно се издваја физичка спремност. Један од показатеља који се често повезује са дуговечношћу је VO₂ max, односно способност организма да током физичког напора искористи кисеоник.

Што је кардиореспираторна кондиција боља, мањи је ризик од низа хроничних болести и превремене смрти.

То је важно и због све већег интересовања за такозвани биохакинг. Суплементи, пептиди и различите терапије обећавају успоравање старења, а индустрија која „продаје дуговечност“ расте. Али за сада не постоји једна ствар коју можете купити и која ће вам продужити живот.

Најбољи рецепт и даље је прилично обичан.

Како каже др Берт Манделбаум, специјалиста спортске медицине са клинике Cedars-Sinai, није реч о једној „тајној формули“. Важно је шта једемо и пијемо, како размишљамо и, пре свега, колико смо физички активни.

Можда је управо то најзанимљивији парадокс приче о дуговечности. Док научници покушавају да открију како да победимо старење, најбољи савети које имамо и даље су прилично једноставни.