Политиколог Кас Муде у ауторском тексту за Гардијан оцењује да европске изборе треба тумачити шире од успеха крајње деснице. Немачка септембарска гласања показују колико различитих политичких порука може да стане у један изборни месец.
У Саксонији-Анхалту и Мекленбургу-Западној Померанији највише гласова освојила је Алтернатива за Немачку, док је у Берлину победила Левица. Ти исходи отварају питање како описати промене у бирачком телу, а да се локалне разлике не изгубе у општој оцени о смеру у којем се креће Европа.
За разумевање резултата потребно је раздвојити неколико ствари: ко је освојио највише гласова, ко је највише напредовао и ко може да обезбеди већину. Одговори на та питања не морају да упућују на исту странку, нити на исти политички закључак.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Берлин је посебно упечатљив пример. Према прелиминарним званичним резултатима, Левица је освојила 25,7 одсто, демохришћани 18,8, а АфД 16,3 одсто гласова. И Левица и АфД побољшале су резултат у односу на 2023. годину, али је добитак Левице био знатно већи.
Тако је у истом граду истовремено дошло до јачања крајње деснице и убедљиве победе леве странке. Управо та истовременост захтева пажљивије читање изборних табела, посебно када се појединачна гласања представљају као показатељ расположења читавог континента.
Три гласања, различите политичке поруке
У Саксонији-Анхалту АфД је на изборима 6. септембра освојила 43,8 одсто гласова, далеко испред демохришћана. Резултат јој је обезбедио прво место и снажан политички утицај, али сам проценат не даје одговор на питање како ће изгледати покрајинска влада.
Две недеље касније, у Мекленбургу-Западној Померанији, АфД је добила 38,2 одсто, а социјалдемократе 35,5 одсто. Према прелиминарној расподели, АфД припадају 32 од укупно 71 места. Социјалдемократе имају 29, док Левица и Зелени имају по пет посланика.
ФОТО: REUTERS/Christian MangТо значи да три последње странке заједно располажу са 39 места, довољно за већину. Та рачуница сама по себи не потврђује будућу коалицију: за формирање владе потребни су договор о програму, подела одговорности и политичка спремност за сарадњу.
Берлински резултат поставља другачије питање. Левица је тамо више него удвостручила свој удео гласова, док су демохришћани изгубили готово десет процентних поена. Социјалдемократе и Зелени такође су забележили пад. Бирачи, дакле, нису једнако наградили све странке које се смештају на леву страну политичког спектра.
Становање као изборно питање
Кампања берлинске кандидаткиње Левице Елиф Ералп била је снажно усмерена на цену становања. Она је најавила наставак настојања да се велики стамбени портфељи приватних компанија преведу у јавну контролу, позивајући се на исход референдума из 2021. године.
Тај предлог односи се на више од 200.000 станова, али отвара сложена правна и финансијска питања. За његово спровођење потребно је много више од изборног обећања: одговарајући прописи, начин финансирања и сагласност партнера у власти. Победа странке тек отвара простор за те преговоре.
ФОТО: Shutterstock/DesignRageСтановање показује зашто су локалне теме важне за тумачење резултата. Бирач који подржи странку због кирије, доступности стана или односа према великим власницима некретнина не може се аутоматски свести на општу категорију протеста против власти.
Из самих процената није могуће поуздано утврдити шта је сваког гласача мотивисало. За то су потребна истраживања бирачких ставова и кретања гласова. Ипак, садржај кампање открива које су конкретне проблеме странке покушавале да претворе у политичку подршку.
Од изборне победе до већине
Прво место, број посланика и способност формирања владе три су различите мере изборног успеха. Разлика је нарочито важна у парламентима са више странака, где ни најбољи појединачни резултат не мора да обезбеди самостално управљање.
У Мекленбургу-Западној Померанији ту разлику јасно показује расподела мандата. АфД је највећа странка, али остале парламентарне групе заједно имају више места. Истовремено, демохришћани су са 4,9 одсто остали испод изборног прага, што додатно мења односе у новом сазиву.
Берлин показује и зашто треба посматрати добитке и губитке, а не само редослед странака. Левица је напредовала за 13,4 процентна поена, АфД за 7,2, док су странке претходне владајуће коалиције, демохришћани и социјалдемократе, изгубиле подршку.
За читаоца зато најкориснија слика избора спаја резултат, теме кампање и могуће парламентарне већине. Септембарска Немачка пружа пример различитих одговора на незадовољство постојећом политиком. Колико ће ти одговори променити свакодневни живот, показаће програми и поступци влада које буду формиране.
