Избори у БиХ под лупом: Нова технологија и рекордан број политичких субјеката

Десети Општи избори у БиХ заказани су за 4. октобар, на којима ће грађани бирати три члана Председништва БиХ, посланике у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Представнички дом Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народну скупштину Републике Српске (НСРС), као и посланике у скупштине десет кантона Федерације БиХ.

За различите нивое власти надметаће се 75 политичких странака, 29 коалиција и четири независна кандидата. Велики број политичких субјеката указује на снажну конкуренцију, али истовремено потврђује и дубоку фрагментираност политичке сцене уочи избора.

У Централном бирачком списку за гласање налази се укупно 3.414.364 регистрованих бирача, укључујући 48.074 бирача регистрована за гласање изван БиХ, путем поште или у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ. Изборни праг је три одсто.

ФОТО: awstoys/Shutterstock

Савремене технологије и ризик од изборних злоупотреба

Иако ће на предстојећим изборима први пут у већој мери бити примењене модерне изборне технологије, које би требало да спрече, односно значајно смање могућност изборних манипулација, ризик од злоупотреба и даље постоји. Посебну забринутост према доступним наводима представља могућност куповине гласова, која представља озбиљан изазов интегритету изборног процеса и веродостојности изборних резултата, наводи се у анализи Међународног института за блиски исток и Балкан (ИФИМЕС) у Љубљани.

За гласање изван Босне и Херцеговине регистрована су 48.074 бирача, што представља релативно мали број у односу на укупан број држављана БиХ који живе изван земље. Дијаспора, међутим, представља један од најзначајнијих, али и недовољно искоришћених политичких потенцијала државе.

Према подацима Министарства за људска права и избеглице БиХ, изван земље живи 1.677.177 особа рођених у БиХ, док се, укључујући другу и трећу генерацију, укупан број особа пореклом из БиХ у дијаспори процењује на око два милиона.

Кандидатура Ковачевића упитна

У том контексту кандидатура Славена Ковачевића за члана Председништва БиХ из реда хрватског народа представља тест може ли политичко представљање надвладати монопол ексклузивних националних и националистичких структура. Покушаји да се његов политички легитимитет оспорава на основу верске припадности или односа према државним симболима представљају пример опасне политизације идентитета.

Једно од питања које ће се након Општих избора поново наћи на дневном реду јесте институционални статус и будући развој Брчко Дистрикта. Посебну пажњу заслужује питање ентитетских представништава у Брчком. Сврха успостављања Дистрикта била је стварање посебног и неутралног административног простора под међународном супервизијом, а не експозитура паралелних ентитетских структура које би могле доводити у питање његову институционалну посебност и функционалност.

ФОТО: Ajdin Kamber/Shutterstock

Избори у време европских интеграција

Избори у БиХ се одржавају у тренутку када Европска унија очекује конкретне резултате у процесу европских интеграција. Европски савет је у марту 2024. дао зелено светло за отварање преговора и позвао Европску комисију да припреми преговарачки оквир за отварање приступних преговора.

Без стабилне парламентарне већине и функционалне извршне власти након избора, реализација ових реформи биће изузетно отежана. Због тога избори 4. октобра 2026. године неће бити само тест популарности појединачних политичких странака и кандидата, већ и тест способности босанскохерцеговачког политичког система да произведе власт која је способна да спроводи реформе и одговара на европске захтеве.

ФОТО: Ajdin Kamber/Shutterstock

Према анализи ИФИМЕС-а, стварно питање предстојећих избора није само ко ће победити на изборима, већ хоће ли након избора бити могуће формирати функционалну власт која ће имати политичку вољу, легитимитет и капацитет да спроведе неопходне реформе.

Према истој анализи, избори 2026. године биће више од редовне демократске процедуре – представљаће тест политичке зрелости, институционалне отпорности и европске будућности БиХ.

Уколико након 4. октобра превладају одговорност, владавина права и европска оријентација, избори могу означити почетак нове политичке фазе, наводи се у анализи и додаје да, ако, међутим, превладају куповина гласова, непотизам, етничке блокаде и политичка рециклажа, БиХ ће добити још један мандат стагнације.

Избори, наводи се, неће одлучити само ко ће формирати власт, већ хоће ли БиХ остати заробљена у систему политичке репродукције, етничке мобилизације и институционалних блокада или ће отворити простор за нову политичку одговорност, функционалне институције и убрзање европског пута.