Октобарски Светски дан хране отвара питање које превазилази величину жетве: како обезбедити да здрава исхрана буде доступна људима и онда када суше, ратови и високе цене наруше снабдевање. Нове технологије могу да помогну, али њихов значај зависи од тога ко може да их користи.
Према издању извештаја о стању прехрамбене сигурности и исхране у свету за 2026, које објављује FAO са партнерским организацијама, процењује се да се 645 милиона људи суочавало са глађу током 2025. Здрава исхрана, истовремено, није била финансијски доступна за око 2,7 милијарди људи. То су два повезана, али различита проблема.
Недостатак калорија значи да човек не добија довољно енергије из хране. Немогућност да се приушти здрава исхрана може да постоји и онда када оброка има, али су једнолични и недовољно разноврсни. Зато се будућност снабдевања не може процењивати само количином произведених житарица.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Питање је и где се храна производи, како стиже до потрошача и колико кошта. Добар принос не решава проблем домаћинства које нема новца да купи намирнице, нити помаже ако транспортни правци не функционишу. Између њиве и тањира налази се читав систем рада, складиштења, трговине и јавних политика.
Због тога су иновације важне на више места у том систему. Оне могу да помогну у избору усева, коришћењу воде, процени временских ризика и организацији продаје. Њихова вредност за прехрамбену сигурност, међутим, мора да се мери стварним резултатом: стабилнијим снабдевањем и доступнијом исхраном.
Технологија која почиње на њиви
Када се говори о будућности хране, пажњу често привлаче лабораторије и сложени уређаји. За велики број произвођача пресудније питање остаје како сачувати род у условима променљивих падавина и високих температура. Избор погодних сорти, очување земљишта и разноврснија производња могу бити једнако важни као дигитални алати.
FAO у програмима подршке малим произвођачима истиче повезивање иновација, обуке и пракси које повећавају отпорност на климатске промене. Смисао такве подршке није само да произвођач добије нову опрему. Треба да стекне знање и могућност да ту опрему одржава и прилагоди свом газдинству.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаДигитална пољопривреда и AI могу да помогну у анализи података, праћењу услова и бољем планирању производње. FAO њихову примену повезује и са приступом тржишту и ефикаснијим ланцима снабдевања. Ипак, информација има вредност тек када произвођач може да поступи на основу ње.
Упозорење на сушу не обезбеђује само по себи воду за наводњавање. Савет о промени производње не замењује кредит, семе или поузданог купца. Зато процена било ког технолошког решења треба да обухвати и његову цену, услове коришћења и ограничења у конкретној средини.
Мали произвођачи и велика питања приступа
Алат који одлично функционише на великој фарми не мора бити погодан за мало газдинство. Разлику праве величина поседа, доступност интернета, могућност улагања и количина података. Ако се те разлике занемаре, иновације могу да прошире јаз између произвођача који већ имају ресурсе и оних који их немају.
FAO зато у својој дигиталној политици наглашава приступ обуци, одговорно управљање подацима и права пољопривредника. То отвара врло практична питања: ко поседује податке о газдинству, колико кошта услуга и шта се дешава када претплата или подршка престану. Одговори утичу на то да ли ће технологија постати трајна помоћ.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗа потрошаче, такође, није довољно да производња буде технички напреднија. Потребно је да храна буде безбедна, нутритивно одговарајућа и финансијски доступна. Успех система зато подразумева и приходе домаћинстава, доступност тржишта и заштиту људи који не могу сами да обезбеде довољну исхрану.
Храна која никада не стигне до оброка
Будућност снабдевања зависи и од онога што се већ производи, а затим баца. Према извештају Програма УН за животну средину за 2024, у 2022. је у домаћинствима, угоститељству и малопродаји настало око 1,05 милијарди тона отпада од хране, укључујући и нејестиве делове. То је приближно 19 одсто хране доступне потрошачима.
Смањење отпада може да уштеди новац, воду, енергију и рад уложен у производњу. Ипак, бачен оброк у једној земљи није једноставно могуће пребацити гладном човеку у другој. За боље коришћење хране потребни су организација, складиштење, транспорт и системи који омогућавају да безбедни вишкови стигну до корисника.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОктобарски повод тако води до ширег закључка: питање ко ће хранити свет подразумева и питање како ће људи до хране долазити. Поузданији усеви и паметнији алати имају смисла када су повезани са доступним знањем, мањим губицима и способношћу домаћинстава да купе разноврстан оброк. Напредак се на крају види на тањиру.
