Гламочић: Србија поуздан партнер Европске уније и покретач регионалне сарадње

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату Драган Гламочић изјавио је данас да је Србија поуздан партнер Европске уније и покретач регионалне сарадње и да су модернизација пољопривреде, прилагођавање климатским променама и приближавање европским стандардима међу кључним приоритетима.

Он је новинарима у паузи 20. јубиларног годишњег састанка министара пољопривреде Југоисточне Европе (ЈИЕ), који се одржава данас у Палати Србија, рекао да се овим скупом из Београда шаље јасна порука да је Србија земља која конкретним реформама модернизује своју пољопривреду и приближава се европским стандардима.

Гламочић је нагласио и да овај састанак организује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде заједно са Сталном радном групом за регионални рурални развој земаља ЈИЕ (SWG).

Додао је да су на састанку присутни министри, шефови делегација и високи представници ресорних министарстава из Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Мађарске, Молдавије и Албаније, као и представници Немачке, Француске, Велике Британије, Чешке, Словеније и Аустрије.

Према његовим речима, присутни су и представници Европске комисије, Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ), Организације УН за храну и пољопривреду (FAO) и Савета за регионалну сарадњу (RCC).

– То најбоље показује значај Београда као места дијалога, повезивања и договора о будућности пољопривреде и заједничкој европској будућности, не само Србије, него и комплетног региона – рекао је Гламочић.

ФОТО: corund/Shutterstock

Европске интеграције и модернизација пољопривреде

Он је нагласио да европска оријентација Србије није само декларативна, подсећајући да је Влада Србије недавно усвојила Стратегију пољопривреде и руралног развоја до 2034. године, којом су предвиђене реформе система подстицаја, модернизација производње, подршка инвестицијама и иновацијама, а документ је усклађен и са принципима Заједничке пољопривредне политике ЕУ.

– Ми реформе спроводимо зато што желимо да наша земља буде потпуно спремна за тренутак када постане чланица ЕУ, али оно што је још важније, спроводимо их и зато што су оне добре за Србију, за наше произвођаче и за наше грађане – рекао је Гламочић.

Према његовим речима, формиран је и посебан ЕУ тим и редовно се одржавају састанци посвећени европским интеграцијама у области пољопривреде.

Гламочић је нагласио и да Србија свој развој не посматра одвојено од развоја региона, јер, како је објаснио, снажна Србија подразумева и снажан, стабилан и економски повезан комплетан регион.

Он је казао и да земље ЈИЕ које још нису чланице ЕУ припадају европском простору и да кроз реформе, усклађивање стандарда и регионалну сарадњу показују спремност да буду део заједничке европске пољопривредне политике.

ФОТО: Shutterstock/branislavpudar

– Од наших европских партнера очекујемо да тај напредак препознају и да европска перспектива региона буде праћена и конкретним корацима – рекао је министар.

Србија преузима председавање SWG

Гламочић је додао да Србија преузима председавање Сталном радном групом за регионални рурални развој земаља Југоисточне Европе (SWG) и да је за нашу земљу то част, али и одговорност.

– То је истовремено и обавеза да у наредном периоду будемо још снажнији покретач заједничких иницијатива, повезивања институција и произвођача и убрзавања реформи које регион приближавају ЕУ – рекао је министар пољопривреде Србије у техничком мандату.

Како је објаснио, Србија ће председавање искористити за јачање заједничког наступа региона и подстицање сарадње, јер, како је додао, „појединачно можемо много, али заједно можемо и брже и боље да напредујемо“.

Гламочић се осврнуо и на климатске промене и навео да је пољопривреда „фабрика под ведрим небом“, јер се произвођачи суочавају са појавама на које не могу директно да утичу, попут суше и екстремних температура.

– На неке ствари не можемо да утичемо, као што је то да ли ће бити кише, да ли ће бити суша и тако даље, али на то да можемо да будемо бржи, бољи, вреднији и да више комуницирамо можемо – рекао је Гламочић.

Прилагођавање климатским променама

Према његовим речима, Србија о прилагођавању климатским променама разговара са партнерима у ЕУ, али и са САД, Кином и Израелом, који има искуства у управљању водним ресурсима.

Гламочић је додао да је веома важно и регионално повезивање када је реч о протоку људи, робе и услуга, као и о размени искустава у прилагођавању пољопривреде климатским променама.

Додао је и да се Србија и регион суочавају са озбиљним проблемима у вези са расположивошћу воде, наводећи као пример низак водостај Дунава и проблеме са водом у каналима система Дунав–Тиса–Дунав.

Он је истакао да се системи за наводњавање морају прилагођавати новим условима и да ће бити потребно веће коришћење технологија које штеде воду, попут система „кап по кап“, али и вештачке интелигенције и других нових технологија.

– Чаробног кључа у пољопривреди нема. Једноставно, морамо схватити да се свет мења и мораћемо ићи на нове технологије – закључио је Гламочић и позвао учеснике данашњег састанка да посете Београд током Специјализоване изложбе Експо 2027, јер ће Србија тада бити центар светских иновација и напретка.

ФОТО: FOTO TANJUG/ SAŠKA DROBNJAK

Регионална сарадња и положај младих

Генерални секретар Сталне радне групе за регионални рурални развој земаља Југоисточне Европе (SWG) Бобан Илић рекао је новинарима да је овогодишњи састанак министара ЈИЕ важан за даљи развој регионалне сарадње и заједничко решавање изазова са којима се суочава пољопривреда тих земаља.

Он је додао да су међу кључним темама састанка европске интеграције, прилагођавање климатским променама, подмлађивање пољопривредног сектора и стварање услова за останак младих у сеоским срединама.

– Овакви састанци представљају важну прилику да заједно дефинишемо приоритете и пронађемо конкретна решења за изазове који су заједнички свим земљама региона. Посебно је важно да наставимо да јачамо сарадњу, размењујемо искуства и пружамо подршку младима који желе да остану и раде на селу – рекао је Илић.

Према његовим речима, промене климе доприносе појави нових болести, укључујући појаве које се раније нису бележиле у одређеним периодима године.

Илић је навео и да регионални модели показују да би до средине наредне деценије укупна количина падавина у великом делу региона могла бити изнад просека, али да ће проблем представљати њихов распоред.

– Очекујемо и поплаве и велике снегове, па после три дана температуру од 20 степени – рекао је он.

Илић је казао и да ће у будућности бити потребне промене у структури пољопривредног становништва и нивоу образовања, уз веће укључивање младих образованих предузетника.

ФОТО: Pixabay/dimitrisvetsikas1969

Заједнички изазови Србије и Северне Македоније

Министар пољопривреде Северне Македоније Борче Серафимовски рекао је новинарима да данашњи састанак министара пољопривреде ЈИЕ потврђује да изазови у пољопривреди захтевају заједнички приступ и да је природно да се снаге удружују и траже решења за исте проблеме.

– Када је реч о изазовима у пољопривреди, Македонија и Србија се суочавају са истим или сличним проблемима, пре свега у области производње хране, пласмана производа и цена у региону и зато је неопходно да често разговарамо о овим темама како бисмо пронашли заједничка решења – рекао је он.

Серафимовски је нагласио да две земље веома добро сарађују и у погледу трговинске размене, као и у области фитосанитарне политике, контрола, међусобног признавања сертификата о безбедности хране и заштите биља, додајући да очекује да ће се позитивна пракса наставити и да ће сарадња бити унапређена.

Помоћник генералног директора Организације за храну и пољопривреду (FAO) и регионални представник за Европу и Централну Азију Виорел Гуцу рекао је да FAO покушава да саветује владе земаља кроз различите платформе како би одговориле на климатске промене, али и како би деловале превентивно у будућности.

– Радимо и са пољопривредницима, јер када говоримо о климатским променама, говоримо о примени различитих мера на терену и на локалном нивоу. За нас је важно да и пољопривредници, односно они који примењују различите технологије, знају за решења, било да је реч о ефикасном коришћењу водних ресурса, примени сортимента отпорног на сушу, као и различитих технологија у коришћењу земљишта, али и знања у вези са борбом против негативних ефеката климатских промена – рекао је Гуцу.