Председник Србије Александар Вучић најавио је да би већ од сутра акциза на гориво могла да буде промењена, тачније да би држава могла да смањи до сада уведене олакшице, што отвара питање – да ли возаче на пумпама ускоро очекују нове, веће цене дизела и бензина, или ће цена ипак остати иста?
Током обиласка радова на Фрушкогорском коридору, Вучић је појаснио да ће се држава уместо досадашњих 20 одсто, одрицати само 10 одсто свог дела колача у цени горива. Иако математички гледано ово значи већи порез по литру, председник истиче да се очекује пад цена нафте на светском тржишту, што би требало да компензује овај потез и олакша посао и грађанима и државној каси.
ФОТО: Dave Colman/ShutterstockКада би могла стићи евентуална промена на пумпама?
У Србији се цене горива не мењају слободно и тренутно, већ кроз строг административни механизам. Министарство унутрашње и спољне трговине сваког петка тачно у 15.00 часова одређује максималне дозвољене цене за наредних седам дана.
Да ли ће гориво поскупети већ сутра поподне, зависи искључиво од брзине администрације. Ако Влада Србије усвоји нову уредбу на преподневној седници, нова акциза на гориво могла би да буде урачуната већ у сутрашњем пресеку у 15 часова. У супротном, ако одлука ступи на снагу за викенд, актуелне цене ће важити још седам дана, а евентуалну промену ћемо осетити тек наредног петка.
Треба споменути и да је пракса да трговци нафтом имају спремну логистику за оба сценарија, али и да ране јутарње набавке нафтних компанија увек зависе од званичних објава у Службеном гласнику.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Како се заправо рачуна цена литра горива?
Да бисмо разумели зашто се верује да гориво неће драстично поскупети и поред већих акциза, морамо погледати званичну државну формулу по којој се формира цена горива на пумпама у Србији:
- Цена = (Набавна цена деривата + Трговачка маржа + Акциза)×(1+ПДВ)
Држава сваке недеље израчунава просек цена деривата на регионалној берзи (Platts котације) у доларима, претвара их у динаре, додаје фиксну маржу за пумпе и наравно – на то иде и акциза за гориво. На све то се на крају додаје ПДВ од 20%.
Пошто је ПДВ процентуални порез, свако повећање акцизе аутоматски додатно подиже и крајњи порез који плаћамо на пумпама широм земље. Домаћи возачи често занемарују ове фискалне ставке, али управо оне чине већи део укупне цене сваког литра који сипамо.
ФОТО: Kmpzzz/ShutterstockРачуница државе: Мир на Блиском истоку чува цене у Србији
Разлог за оптимизам државног врха лежи у глобалној геополитици. Најава договора око меморандума о разумевању између Сједињених Америчких Држава и Ирана одмах је спутила цену „Брент” нафте на светским берзама на стабилних око 78 долара по барелу.
Сценарио који држава тренутно спроводи у дело је следећи: берзанска цена нафте пада, док државна акциза на гориво расте. Уколико се та два процеса одвијају истовремено, могуће је да крајња цена горива на пумпама остане стабилна, јер нижа цена деривата на светском тржишту може да надокнади веће пореско оптерећење.
Уколико је пад на светским берзама довољно велики да потпуно „упије” раст домаћег пореза, крајња цена на пумпама, у петак, у 15 часова, могла би да остане потпуно иста.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНа овај начин држава би могла да оствари веће приходе у буџету, уколико се истовремено одржи тренд стабилних или нижих цена нафте, а да возачи то не осете као нови велики удар на свој новчаник.
Стручњаци годинама упозоравају да су нагле промене цена нафте на светском тржишту највећа претња стабилности цена горива у Србији. Због тога овакав модел може да функционише само док су глобална кретања релативно мирна. У случају новог раста цена нафте, додатни трошкови брзо би се прелили и на домаће потрошаче.
Ипак, не треба сметнути с ума да и у случају изненадних промена држава има ефикасан механизам да готово тренутно делује на тржишту.
Уколико цене нафте остану стабилне, држава би могла да оствари веће буџетске приходе без значајнијег утицаја на цене горива.
