Као најмлађи штампани магазин у Србији, Српски недељник Компас широм је отворио своја врата свим релевантним саговорницима спремним за отворену дебату кроз форму округлог стола.
У времену дубоких друштвених подела, суштинског неразумевања супротстављених политичких ставова и недостатка праве размене мишљења, наш недељник пружио је прилику свим релевантним саговорницима да у пријатној домаћинској атмосфери, уз медијацију наших новинара, активно учествују у конструктивном дијалогу. Они су на овај начин у прилици да потпуно јасно, без цензуре, притисака и било каквих сугестија, слободно искажу своје ставове о значајним темама за наше друштво.
Расправа подразумева оштру аргументацију и сучељавање мишљења, али увек уз неопходно уважавање других учесника. Буде ту и варница, препирки, убеђивања и разуверавања, али управо се кроз такву динамику лакше долази до суштински вредних закључака.
Дијалог нема алтернативу и несумњиво је бољи од вођења паралелних монолога у којима свака страна чува свој непомирљив став. Српски недељник Компас препознао је тренутак велике кризе дијалога и вратио га на странице магазина, па тиме и у јавни простор, те намерава да га негује и надаље. То је Компасов залог за будућност.
#1 У ПОТРАЗИ ЗА ДИЈАЛОГОМ (Компас бр. 19)
Три универзитетска професора анализирала су како су политичке поделе, урушавање јавног простора, криза компромиса и промењена друштвена структура довели до потискивања аргументоване расправе и све тежег сучељавања различитих ставова.
ФОТО: Видоје МанојловићВладимир Н. Цветковић, редовни професор социологије политике на Факултету безбедности
Дијалог је глобално нестао заједно са урушавањем класичног концепта јавности на којем је почивала директна размена аргумената. Главни кривци за то су друштвене мреже које су раздробиле друштво у идеолошке и интересне кавезе у које се људи затварају и ту комуницирају само са истомишљеницима. У таквом свету дијалог се свео на што грубље упућивање речи другој страни како би се стекли углед и хијерархијско место у сопственом кавезу. Конфликт сам по себи може бити лековит и благородан све док се не појаве огољени интереси који изискују компромис, али ми, нажалост, културолошки нисмо склони компромису.
ФОТО: Видоје МанојловићВладимир Вулетић, редовни професор социологије на Филозофском факултету
Дијалог представља темељ друштвеног живота и немогућ је без постојања разлике у мишљењима, али искључиво уз међусобно поштовање саговорника и дељење истог оквира за разговор. Савремена криза и недостатак дијалога директна су последица урушавања институција, дубоке поларизације читавог друштва и повлачења интелектуалаца из јавног простора. Одбијањем разговора са људима који мисле другачије ми директно доводимо у питање суштину сопственог бића и потпуно нестајемо постајући небитан вишак. Нестанак оваквог дијалога и затварање у сопствене таборе води у потпуно одсуство спремности да се саслуша било какво другачије мишљење.
ФОТО: Видоје МанојловићБојан Вранић, ванредни професор политичких идеологија на Факултету политичких наука
Проблем потпуног недостатка дијалога у друштву не лежи само у политичкој реторици већ у суштинској слабости политичке репрезентације и институционалних механизама демократије који различитим групама не обезбеђују осећај заступљености. Када појединци или групе изађу на улицу, блокирају саобраћај, штрајкују или гладују, то јасно показује да систем није успео да им на адекватан начин задовољи легитимне потребе јер је дијалог само форма док је прави проблем питање репрезентације. Демократија у својој суштини не значи искључиву победу само једне стране, због чега се мора инсистирати на преко потребном компромису.
#2 У ЛАВИРИНТУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА (Компас бр. 21)
Између дијалошких оквира са Бриселом и Москвом, Косовом и реформама, суверенитетом и заједничким правилима – три саговорника трагала су за одговором на питање зашто је дуго путовање Србије у Европу постало једно од најсложенијих идентитетских питања нашег доба.
ФОТО: Владан ЦветковићМилан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности
Одрицање дела суверенитета и преношење надлежности у корист наднационалне заједнице нису знаци слабости већ основни модел на ком почивају дијалог и заједничко функционисање унутар Европске уније. Србија мора да гради однос поверења са свих 27 чланица и да кроз континуирани дијалог који се води унутар институција и регионалних иницијатива штити своје интересе. Посебно је важно да се кроз присуство на терену и унутрашњи дијалог обезбеди, пре свега, правна заштита свих грађана на Косову и Метохији и да се кроз сарадњу са међународним мисијама и интеграцију српских судија и тужилаца обезбеди нормалан живот, уместо што се водимо стерилним и празним политичким паролама.
ФОТО: Владан ЦветковићГордана Чомић, физичарка и политичарка
Европске интеграције и преговори са Бриселом нису ствар спољне политике већ чиста унутрашња политика која почива на неопходности отвореног дијалога о уређењу сопствене куће, јер то радимо због нас а не зато што је неко наредио. Ништа што долази из Брисела није свето писмо које се аргументованим дијалогом не може довести у питање или прилагодити ако није примењиво што потврђују и неки конкретни примери остварени кроз директан разговор са државним органима. Као друштво треба да користимо дијалог као основни алат демократије како бисмо решавали нагомилане проблеме у кући и са партнерима споља уместо што тражимо дежурне кривце.
ФОТО: Владан ЦветковићФилип Грбић, филозоф
Савремени процес евроинтеграција и дијалог са Бриселом претворили су се у једносмерну улицу где се правила непрестано мењају током саме игре, а од Србије се као од вечитог ђака тражи само да клима главом на нова условљавања што потпуно нарушава достојанство једне суверене државе. Уместо истинског дијалога и равноправне размене аргумената имамо обострано неискрену игру у којој се ЕУ прави да жели да нас прими, а ми се правимо да желимо чланство док се суштинска питања решавају под притиском силе и геополитике. Надам се да ће наша демократија сазрети како бисмо престали да зависимо од тога ко ће се показати као лојалнији лакеј бриселске бирократије, већ да ћемо градити аутентичну државну и националну визију.
#3 КАЛКУЛАЦИЈА ИЗБОРНИМ РЕЗУЛТАТИМА (Компас бр. 24)
Припреме за парламентарне изборе 25. октобра ставиле су у фокус избор-
не услове, улогу медија и контролу изборног процеса, док се кључна дебата
међу саговорницима водила око тактика опозиције и власти, уз увид у сло-
жени друштвенополитички амбијент уочи изласка грађана на биралишта.
ФОТО: Видоје МанојловићМарина Рагуш, потпредседница Народне скупштине из редова СНС
Припреме за предстојеће изборе стављају у фокус услове и контролу процеса, док опозиција често покушава да унапред створи утисак да ће власт манипулисати изборном вољом. Опозиција у то верује, иако је председник више пута потврдио да би признао резултат и са минималном разликом. Као суверениста сматрам да изборне услове и проблеме треба да решавамо сами кроз домаћи дијалог без укључивања међународних актера и посматрача, па би било најбоље да на овим изборима све странке уредно потпишу записнике и признају резултате које утврди Републичка изборна комисија, уколико не буде кршења изборне воље на самим бирачким местима. Реалност је подршка већинској Србији која тражи мир и стабилност.
ФОТО: Видоје МанојловићВладимир Гајић, председник Народне странке и адвокат
Власт је у почетној предности јер сама организује изборе па је преурањено да опозиција бланко каже да ће признати резултате без сагледавања услова. Изменама закона дата је велика могућност контроле биралишта кроз отварање малог процента материјала, али опозиција то недовољно користи. Изборни закон је добар, а кључни проблем лежи у примени обучености и спремности актера да прихвате резултат без стварања конфликата. На дан избора се око 300.000 гласова може сматрати неопредељеним, јер се већина грађана определи раније, па ти гласови неће бити пресудни. Једним делом опозиције командују слободни медији па се политичари плаше да разговарају са влашћу због стигматизације.
ФОТО: Видоје МанојловићПредраг Марсенић, народни посланик Нови ДСС
Власт врло често злоупотребљава државне ресурсе и функционерску кампању за добијање избора, док опозиција трчи са везаним рукама и ногама без адекватног приступа медијима са националном фреквенцијом и у условима где председник државе своје активности користи као промоцију. Избори су зато слободни и демократски само на папиру. Прерано је рећи да ли ћемо признати изборе, јер не знамо како ће протећи сам изборни дан па је потребно створити фер амбијент у коме ће избори заиста бити слободни, а не само формално организовани. Ми сматрамо да треба променити власт и формирати орочену владу која би припремила услове за фер изборе, уз сарадњу ширег опозиционог фронта.
#4 ИЗБОРНА МАТЕМАТИКА (Компас бр. 30)
Троје саговорника расправљали су о томе шта нам предизборне анкете заиста говоре, колико истраживања могу да утичу на бираче и политичаре, какву излазност очекују, коме ће припасти гласови апстинената, али и шта последња недеља кампање може да промени
ФОТО: Зоран ПетровићМилан Божић, професор Математичког факултета у пензији
Психолошки ефекат истраживања јавног мњења много је већи на саме политичаре у кампањи него на бираче, док мали број агенција ипак показују да су истраживања добро погађала изборне исходе иако политички систем у демократији не може опстати без јасних политичких странака. Анализом бројева и кроз две супротстављене школе мишљења о укупном броју стварних бирача у земљи можемо очекивати нешто више од пет милиона гласача на биралиштима где се свака излазност која је близу четири милиона сматра изузетно високом. На основу кретања бројева и изборне математике јасно се види да озбиљно планирање изборних процеса захтева прецизан увид у стварно расположење грађана уместо политичких нагађања.
ФОТО: Зоран ПетровићГордана Чомић, физичарка и политичарка
Избори су политички занат и способност да се успешно организују бирачи, управља очекивањима и разуме шта истраживачи заиста мере. Предстојећи ванредни парламентарни избори су сасвим специфични и пре свега представљају анкету о томе колико грађана не подноси тренутну власт, а не класично сучељавање политичких опција и њихових програма. Због тога су истраживачи стављени у необично тешку позицију, а њихове бројке треба читати пре свега као индикације. Управљање очекивањима и сталним надама и страховима како оних који су гласали за вас тако и оних који су против вас, представља врашки тежак посао у политици када једном добијете одговорност и јавни посао који морате стручно водити.
ФОТО: Зоран ПетровићВладимир Пејић, директор агенције Фактор плус
Истраживања јавног мњења представљају само слику тренутка и индикацију, а не праве изборе. Њихова улога се већ дуго времена прецењује, јер она не могу пресудно да обликују јавно мњење, мада могу значајно да мотивишу и охрабре чланове странке и функционере да буду агилнији на терену. Истраживања првенствено служе политичким актерима да усмеравају своју политику према циљним групама и креирају стратегије на основу мора података, а не само крајњег рејтинга који се често посматра попут спортске табеле на крају сезоне. Истраживачи имају пуно право на грешку уколико истраживања нису тенденциозно рађена, док последња недеља кампање може пре да поквари него да промени већ формиран изборни резултат.
#5 ИЗБОРНЕ ДЕБАТЕ И КАМПАЊЕ (Компас бр. 31)
Зашто поједини политички актери избегавају јавне дебате са неистомишљеницима, какав приступ у кампањи бирачи најбоље препознају и како ће изгледати политичка сцена након избора – биле су теме још једне од наших дебата.
ФОТО: Видоје МанојловићИвана Вучићевић, главна уредница Студија Б и председница Асоцијације новинара Србије
Спремност на дијалог и отворени разговор постоје код представника актуелне власти о чему сведоче њихови учестали позиви, док са друге стране не постоји никакав одговор нити спремност на било какав контакт. Избегавање политичког дијалога представља директно игнорисање свега онога што је суштински важно за развој једне државе, јер грађани желе и морају да чују шта неко ко учествује у јавном животу заправо има да понуди уместо што се све своди на улично насиље.
ФОТО: Видоје МанојловићСаша Миловановић, генерални директор компаније Mondo Inc
Они политички актери који у јавности гласно говоре о тзв. ослобађању медија истовремено не желе да учествују у дебатама на медијима који се налазе изван њихове уобичајене циљне групе. Потпуно је нерационално објашњење да пропустите отворен простор и прилику да саопштите своје ставове и политички програм неким другим људима који можда не гласају за вас.
ФОТО: Видоје МанојловићИбро Ибрахимовић, члан Главног одбора СПС
Крајњи циљ сваког отвореног разговора у друштву требало би да доведе до тога да након избора сви учесници мирно прихвате званичне резултате, мада постоји озбиљна бојазан да се већ унапред припремају политичка агенда и наратив да су избори били покрадени. Посебан проблем у овом изборном процесу представља чињеница да се у медијима и на друштвеним мрежама већ две године све теже може разазнати шта је права истина, а шта су дезинформације и лажи које се пласирају јавности.
ФОТО: Видоје МанојловићНебојша Крстић, маркетиншки стручњак
Простора за медијски дијалог и сучељавање ставова у нашој јавности има много више него што га поједини политичари заправо користе. Покушај директног повећавања рејтинга учешћем у телевизијским емисијама је иначе јако тежак задатак, јер телевизија има невероватну моћ да политичара у потпуности „сахрани“ пред бирачима уколико нема адекватан наступ и добре аргументе током саме емисије.
#6 ПОЛИТИЗАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА (Компас бр. 32)
Анализирајући границу између друштвене одговорности и злоупотребе институција, професори су испитивали колико је универзитет у Србији од оазе слободне мисли постао полигон за остварење политичких циљева и амбиција.
ФОТО: Видоје МанојловићЧедомир Антић, историчар и професор Филозофског факултета
Говорећи о изборима и неопходности политичког дијалога у друштву, важно је истаћи да се актуелна криза и дубоке поделе не могу решити једностраним притисцима. То је могуће искључиво отвореним разговором и поштовањем јасних институционалних правила, јер је међусобно поверење међу политичким актерима озбиљно нарушено. Проблем настаје када се у предизборној кампањи појаве две сукобљене структуре моћи које онемогућавају нормалан дијалог и институционално решавање криза, па се чак и након избора страхује од продужавања нестабилности уколико се не постигне минимални друштвени консензус о кључним државним питањима, уместо што се стално траже дежурни кривци и продубљују постојеће друштвене поделе међу грађанима.
ФОТО: Видоје МанојловићМилош Станковић, правник и члан председништва Новог ДСС-а
Политички дијалог и изборни процес морају почивати на јасним и поштеним правила игре, где је апсолутно недопустиво да се образовне институције или студенти злоупотребљавају као одскочна даска за дневнополитичке амбиције и рушење система ван институција. Представници власти морају да покажу већу одговорност и доследност у изјавама уместо што лако обећавају једно пре избора, а потом спроводе сасвим другачије договоре, попут споразума о Косову или пројеката који изазивају бунт грађана. Опозиција и сви учесници у кампањи морају имати равноправне услове за слободан дијалог у медијима како би грађани могли објективно да сагледају политичку понуду и донесу зрелу одлуку на изборима.
ФОТО: Видоје МанојловићБојан Димитријевић, економиста и члан Фискалног савета
Актуелни изборни процеси и протести у друштву веома лако могу бити злоупотребљени за дневне политичке циљеве и рушење поретка када се првобитни разлози и поводи за оправдано незадовољство грађана претворе у радикалне захтеве за смењивање читаве власти мимо нормалних институционалних процедура. Зато је у предизборној кампањи неопходно успоставити квалитетан политички дијалог заснован на аргументима и одговорности, а не на површним паролама и манипулацијама преко друштвених мрежа. Избори сами по себи не могу преко ноћи решити дубоку друштвену кризу уколико не постоји искрена воља свих актера да кроз институције траже решења. Само кроз јасна правила игре можемо обезбедити дугорочни напредак друштва у целини.
